U Libanu mirno, incidenti u Gazi

Izraelski vojnici pucali su danas na trojicu boraca Hezbolaha na jugu Libana i nije poznato da li su oni ubijeni ili ranjeni, saopštila je izraelska armija. Izraelski vojnici i juče su na jugu Libana otvorili vatru na pet boraca Hezbolaha i tada je ubijen najmanje jedan od njih, saopštila je vojska, dodajući da su vojnici smatrali da su im životi bili ugroženi.

Na jugu Libana, od juče ujutro na snazi je prekid vatre i za sada se zaraćene strane uzdržavaju od većih vojnih akcija.

Generalni sekretar UN Kofi Anan rekao je izraelskoj televiziji da UN pokušavaju da što je pre moguće pošalju još mirovnih snaga u Liban. Anan je izraelskom "Kanalu dva" rekao da smatra da bi mogle da prođu nedelje pre no što se ispune uslovi predviđeni rezolucijom Saveta bezbednosti UN o prekidu vatre u Libanu. "Pokušavamo da ih pošaljemo što je pre moguće i to bi moglo da potraje nedeljama ili mesecima, ali pokušavamo da ih što pre razmestimo", rekao je on.

Izvor agencije Rojters naveo je da će libanski vojnici početi od četvrtka, 17. avgusta, da se raspoređuju južno od reke Litani, u skladu sa dogovorom o primirju. Isti izvor je naveo da će 15.000 vojnika, koliko će brojati mirovne snage u Libanu, početi da se okuplja u nekoliko vojnih baza. Izvor iz službi bezbednosti je to potvrdio, a portparol vojske je rekao da nema saznanja o tome. "Dok razgovaramo, vojska priprema svoje jedinice. Oni će početi da se raspoređuju od četvrtka", rekao je taj zvaničnik i dodao da će vojska biti razmeštena u džepovima na jugu Libana koje sada drže izraleske snage. Ministar odbrane Libana Elijas al Mur rekao je da vojska neće razoružavati borce Hezbolaha na jugu zemlje.

Izraelske oružane snage mogu da se povuku sa juga Libana u roku od sedam do 10 dana i da pojedine položaje predaju snagama UN za 48 sati, izjavio je načelnik izraelske armije Dan Haluc. Istovremeno, izraelski zvaničnici navode da Tel Aviv namerava da zatraži od posmatračke misije UN u Libanu (UNIFIL) da što skorije razmesti mirovne snage na položaje izraelske vojske, koji se ne smatraju strateški značajnim. Libanska armija, prema njihovim rečima, mogla bi da počne raspoređivanje kod reke Litani, oko 20 kilometara od granice sa Izraelom, i da se potom pomera na jug kako se bude povlačila izraelska vojska.

Zapadne diplomate ocenjuje da bi prvi kontigent mirovnih snaga od 4.000 vojnika trebalo da dođe u region početkom sledeće nedelje. Visoki zvaničnik UN međutim sumnja da će se u skorije vreme prijaviti dovoljan broj vojnika da bi sadašnja posmatračka misija, koja broji 2.000 vojnika, bila povećana na 15.000, koliko je predviđeno rezolucijom UN. Otkad je primirje stupilo na snagu, juče ujutro, sa juga Libana vratilo se 2.000, od 30.000 izraelskih vojnika razmeštenih u tom području.

Međutim, incidenti su se preselili sa severne na južnu granicu Izraela. Naoružani teroristi oteli su u Gazi dvojicu novinara televizije "Foks njuz". Palestinac, koji je radio sa novinarima, potvrdio je da je otet producent, američki državljanin, i kamerman, za kojeg nije znao iz koje je zemlje. Za sada niko nije preuzeo odgovornost za otmicu novinara.

Nešto kasnije, izraelska avijacija raketirala je u Gazi kuću člana radikalne organizacije Islamski džihad. Predstavnici lokalne bolnice navode da je osam osoba koje žive u susedstvu prebačeno u bolnicu sa povredama. Jedan očevidac rekao je agenciji Rojters da su ukućani bili obavešteni o akciji avijacije i da su je napustili pre napada. Iz pojasa Gaze su juče ispaljene tri rakete na Izrael, a u tim napadima nije bilo povređenih.

Pobeda obe strane

Hezbolah je delio letke sa natpisom "Božanska pobeda" i slikom lidera pokreta Hasana Nasrale, dok je Izrael saopštio da je "sa dobitkom završio rat", uz napomenu da je uništena Hezbolahova "država unutar države". Prema rečima izraelskog ministra odbrane Amira Pereca, primirje se poštuje, "osim izolovanih obračuna sa borcima Hezbolaha."

Nijedan visoki zvaničnik Hezbolaha nije poginuo u izraelskim napadima na Liban, saopstio je danas taj libanski pokret. "Hvala Bogu, niko sa liderskih položaja nije postao mučenik, iako se nadamo da ćemo jednog dana postati mučenici", rekao je zamenik lidera Hezbolaha, šeik Naim Kasem, hezbolahovoj televiziji Al Manar.

I predsednici Irana i Sirije ocenili su da je u libanskom ratu Hezbolah pobedio Izrael i pozdravili tu pobedu, a iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je ocenio da su se "Božji obećanja ostvarila", čime je osujećen plan SAD da preoblikuju Bliski istok.

Šiitski pokret Hezbolah je ojačao u Libanu, a Sirija i Liban, za koje se tvrdi da su najveći saveznici Hezbolaha, ismejale su pokušaj SAD da iskorene gerilce i ocenile da je napredno naoružanje Izraela bilo beskorisno protiv Hezbolaha, kažu ovih političari. U Vašingtonu, američka administracija je iranske i sirijske pozdrave pobedi odbacila kao sramno hvalisanje.

Jednomesečni rat u Libanu koštao je Izrael 5,7 milijardi dolara, piše list "Jediot Aharonot" i dodaje da bi ukupna šteta mogla da dostigne sedam milijardi dolara. Ova suma predstavlja 10 odsto budžeta i oko 50 odsto budžeta ministarstva odbrane, precizira list. Vazdušni udari na objekte Hezbolaha, na jugu Libana, i operacije pomorskih i kopnenih snaga koštali su, prema procenama, 2,3 milijarde dolara. Šteta prouzrokovana raketnim napadima Hezbolaha, koji je ispalio gotovo 4.000 raketa, procenjena je na 1,3 milijarde dolara. U tim napadima je uništeno oko 12.000 stanova i spaljeno 750.000 drveća. Izraelska privreda je, zbog rata, izgubila 1,3 milijarde dolara.

EU obećala pomoć Libanu

Evropska unija želi da učini sve kako bi se učvrstila libanska država, izjavio je u Bejrutu evropski komesar za razvoj Luj Mišel. Povodom nastojanja libanske vlade da razoruža Hezbolah, Mišel je ocenio da "moderna i demokratska" država ne ide zajedno sa "političkim pokretom koji je istovremeno i naoružani pokret". EU, zaista, namerava da od libanske vlade napravi svog privilegovanog partnera kojem će pomoći da učvrsti "svoj autoritet i legitimitet", istakao je evropski komesar na konferenciji za novinare drugog dana posete Libanu, gde nastoji da utvrdi šta je ovoj zemlji, nakon rata, najneophodnije za njen dalji razvoj.

Mišel je rekao da je EU već odobrila 50 miliona evra hitne pomoći Libanu, kao i da će verovatno uputiti dodatnih 10 miliona evra za obnovu zemlje, uništene u jednomesečnom ratu. Evropski komesar je zatražio od Izraela da ukine vazdušnu i pomorsku blokadu Libana, što je i predviđeno poslednjom Rezolucijom 1701 Saveta bezbednosti UN. Sve dok traje blokada, neće biti moguće pružiti pomoć raseljenima koji se masovno vraćaju svojim kućama, upozorio je Mišel.

Mišel koji boravi u Libanu u društvu finske ministarke za spoljnu trgovinu i pomoć u razvoju Paule Lehtomski, a sutra će posetiti grad Tir, na jugu Libana. Evropski komesar u četvrtak ide u Izrael gde će, kako je najavljeno, posetiti žrtve raketnih napada Hezbolaha.