Bitka za prevlast nad vojskom

Iz Ministarstva odbrane saopšteno je da će Vlada Srbije određivati "nosioca protivterorističkih dejstava". "Protivterorističke operacije pripremaju se i izvode radi pružanja pomoći i podrške u onemogućavanju terorističkih aktivnosti", a u slučaju eskalacije terorizma, Vojska može da bude angažovana za razbijanje i uništavanje terorističkih sastava.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da neće biti dvojnog komandovanja Vojskom Srbije sve dok on obavlja funkciju predsednika države. Tadić je rekao novinarima u Bačkom Petrovcu da "predsednik Srbije rukovodi vojskom i ima ulogu vrhovnog komandanta". "Skupština Srbije jedina odlučuje o upotrebi vojske, a predsednik, faktički, to prevodi u realnost. Dok sam ja predsednik nema dvojnog komandovanja, toga nema ni u jednoj zemlji u svetu, jer je dvojno komandovanje opasno", rekao je Tadić.

Ministar odbrane Zoran Stanković objasnio je juče da je upotreba antiterorističkog bataljona posledica donete vojne doktrine, koju je potpisao prvi čovek u zemlji, predsednik Srbije Boris Tadić. Ministarstvo odbrane saopštilo je da, prema novoj doktrini Vojske Srbije, odluku o upotrebi vojske u miru donosi Skupština, a u slučaju da ne može da se sastane, to čini predsednik Republike.

Vojni analitičar Bojan Dimitrijević kaže za B92 da se u nacrtu vojne doktrine jasno kaže da će o upotrebi jedinica odlučivati Vlada Srbije, ali da je to još uvek u nacrtu i da još važe stara pravila, prema kojima predsednik odlučuje o upotrebi vojske.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da u praksi ne postoji slučaj da izvršna vlast neke zemlje odlučuje o angažovanju borbenih jednica oružanih snaga, kao i da o takvim stvarima može odlučivati jedino šef države. Radić je kazao da vlade pojedinih zemalja mogu da angažuju neke neborbene potencijale svojih vojski, ali i to samo u slučaju elementarnih nepogoda ili sličnih vanrednih situacija: "U Češkoj, na primer, vlada može da odluči da vojska preveze helikopterom vatrogasce na mesto požara i da rukovodi akcijom saniranja posledica vanrednih situacija".

On je kazao da je u većini zemalja pravilo da se policijske snage upravo podređuju vojsci u slučaju potrebe i kao primer naveo Žandarmeriju u Francuskoj koja je i u miru podređena Ministarstvu odbrane.

Blic: Upravljaju i premijer i predsednik

Vojskom Srbije trenutno upravljaju i premijer i predsednik Srbije, piše Blic. Na stolove u njihovim kabinetima stižu identični izveštaji vojnih bezbednosnih službi. Međutim, uticaj predsednika i premijera na srpske oružane snage nije isti.

Vlada Vojislava Koštunice odlučuje o sredstvima za svakodnevne aktivnosti Vojske, dok je u nadležnosti Borisa Tadića komandovanje i postavljanje najviših oficira, samim tim i načelnika Generalštaba. Odnos snaga predsednikovog i premijerovog tabora je, za sada, takav, a borba za prevlast nad Vojskom, tvrde sagovornici Blica, trajaće sve dok se ne usvoji novi zakon o odbrani. Tim propisima moralo bi precizno da se reguliše šta će biti u nadležnosti Vlade, a šta u rukama predsednika Srbije, kada je reč o komandovanju jedinicama VS, kao i da li će se formirati neko telo slično Vrhovnom savetu odbrane.

"Situacija oko upravljanja Vojskom neće biti regulisana dok u Srbiji ne bude usvojen zakon o odbrani ili Vojsci. Zato sada imamo sukob dve grane izvršne vlasti", tvrdi Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije. On objašnjava da po Ustavu, predsednik Srbije komanduje Vojskom, ali to je mnogo uži pojam od upravljanja Vojskom, pa bi to moralo zakonski da se reguliše, odnosno da se postigne dogovor sa Vladom Srbije. Komandovanje Vojskom je jedno, a postavljanje oficira savim drugo pitanje. Potrebno je brzo doneti zakon, pogotovo ako znamo da je rok od 45 dana za preuzimanje nadležnosti sa nivoa državne zajednice davno istekao, a Ministarstvo odbrane još nije u sastavu Vlade.

Ovakva situacija podgrejala je i spekulacije da Koštunica želi da smeni načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša jer je blizak Tadiću. U kabinetu predsednika Srbije poručuju da Tadić komanduje Vojskom i da u skladu sa tim on unapređuje, postavlja i razrešava sve generale, pa i načelnika Generalštaba. U Generalštabu Vojske Srbije se slažu sa tom ocenom: "Nema VSO, nema zakona o ministarstvima, pa je u principu predsednik Srbije glavnkomandujući. Predsednik Vlade Srbije ne može biti komandant."

Takvo rešenje ne postoji u svetu, jedini kompromis bi bilo donošenje novog zakona o odbrani, po kom bi postajo neki novi Vrhovni savet odbrane,  kaže izvor Blica iz Generalštaba VS. U Generalštabu objašnjavaju da zastupnik načelnika GŠ na toj poziciji može da bude šest meseci. Onda može da se donese odluka ili o tome da se takav njegov status produži još šest meseci ili da on, ili neko drugi, bude izabran za načelnika Generalštaba.

"Načelnik Generalštaba odgovara predsedniku Srbije za upotrebu Vojske, dok za dnevne obaveze odgovara ministru odbrane, odnosno Vladi ", objašnjava vojni analitičar Bojan Dimitrijević i kaže da je Vojska funkcionisala i u težim uslovima od sadašnjih. Imenovanja načelnika GŠ, po njemu, pripada predsedniku Srbije jer je po njemu Tadić logičan naslednik VSO koji je bio telo nalik nekakvom 'troglavom predsedniku' koje su činili predsednici državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Dimitrijević tvrdi da Vlada Srbije, ako to želi, može dramatično da oteža život prvom čoveku Vojske tako što mu ne bi isplaćivala novac iz budžeta ili ako bi oko njega postavila svoje ljude. Dimitrijević napominje i da još postoji politička borba za Vojsku i da bi najbolje bilo da postoji koordinacija Vlade i predsednika jer bi tako došlo do balansa moći, što jeste osnova za civilnu kontrolu Vojske.