Treći operater

Građani Srbije će, po svemu sudeći, već na proleće sledeće godine moći da biraju između tri mobilna operatera, koji će nuditi, uz obećane niže cene, i najsavremeniju tehnologiju 3G. U istom danu kada je norveški Telenor kupio Mobi 63 i najavio brojne inovacije, austrijski Mobilkom je objavio da će tražiti treću licencu za rad u Srbiji.

Da zakonskih prepreka za to nema potvrđuju i ministri u Vladi Srbije i nadležni u Agenciji za telekomunikacije, koja izdaje licence. Ministar finansija Mlađan Dinkić kaže da je Vlada otvorena za izdavanje treće licence za mobilnu telefoniju jer želi da građani imaju izbor i da konkurencija dovede do boljeg kvaliteta usluga i nižih cena. On dodaja da je za izdavanje treće licence potrebno da neki strani operater iskaže interes, a zatim će biti organizovan i međunarodni tender i javna licitacija. Posle zahteva Mobilkoma, Agencija je dužna da raspiše međunarodni tender, s rokom za stizanje prijava od 45 dana, a potom počinje procedura izbora najbolje ponude, koja ne može trajati duže od četiri meseca, što znači da ceo tok dodele treće licence ne može trajati duže od pet i po meseci od dana stizanja zahteva.

U Agenciji kažu da su mogući i kraći rokovi jer je procedura jednostavnija nego u slučaju Mobija 63, pošto se prodaje samo licenca, a ne kompanija. U slučaju da vrlo brzo neka kompanija zatraži treću licencu, moguće je da Srbija već početkom sledeće godine dobije trećeg operatera, kažu u Agenciji za telekomunikacije.

Iz Mobilkoma najavljuju da već imaju spremnu potrebnu dokumentaciju i da bi već krajem avgusta, po okončanju tendera, mogli konkurisati za treću licencu. Oni smatraju da će otvaranjem nove kompanije, umesto kupovine Mobtela, ne samo uštedeti nekoliko stotina miliona evra, već izbeći negativan imidž koji prvi srpski operater ima u javnosti zbog brojnih Karićevih afera. U Mobilkomu kažu da im je ideja da uđu u Srbiju s grinfild-investicijom, bez dugova i negativnog nasleđa, s pozitivnom energijom i paketima koji su više nego konkurenti.

Šta donosi konkurencija

Kako jednoglasno najavljuju iz Telenora, Mobilkoma i Telekoma Srbija, građani mogu očekivati uvođenje sistema 3G, koji podrazumeva video-telefoniranje, brz Internet putem mobilnog telefona i niz novih usluga. Ta mreža, pored standardnih načina komuniciranja, obezbeđuje prenos audio i video fajlova i pristup Internetu. To znači da mobilni telefoni koji podržavaju 3G mrežu omogućavaju slanje i prijem elektronske pošte, preuzimanje i slanje video materijala i muzičkih MP3-fajlova.

Iz Telenora je juče najavljeno da će građanima Srbije biti ponuđeno više paketa, od kojih neki podrazumevaju besplatno dobijanje mobilnog telefona, ali nešto skuplje usluge, a drugi jeftinije usluge, ali bez subvencionisanja mobilnog telefona. Najavljeni su posebni paketi za poslovni svet. Iz Mobilkoma najavljuju niže cene u romingu, pogotovo sa zemljama u kojima oni imaju operatere, poput Austrije, Slovenije, Hrvatske i Bugarske, i niz povoljnih paketa.

Telekom Srbija će već od kraja godine u većim gradovima Srbije pustiti u komercijalnu upotrebu sistem 3G. Draško Petrović, generalni direktor Telekoma, kaže da je Telekom spreman za konkurenciju jer u toj kompaniji smatraju da je dolazak norveškog operatera dobar za tržište telekomunikacija i za privredu uopšte. "Za Telekom to znači da mora još bolje da radi i pokrene ceo potencijal kako bi parirao svetski brendiranoj kompaniji kakva je Telenor. To znači da ćemo ponuditi nove pakete, bolje i raznovrsnije usluge", kaže Petrović. Prema njegovim rečima, ni najavljeni dolazak Mobilkoma nije problem za tu kompaniju jer na tržištu ima prostora za sve. U Vladi Srbije najavljuju da Telekom ostaje u državnom vlasništvu makar do 2010, a potom je moguća i njegova prodaja.

Dolazak Telenora u Srbiju i preuzimanje kompanije Mobi 63 očekuje se do kraja avgusta, a do tada bi i 1,513 milijardi evra trebalo da bude prebačeno u budžet Srbije. Dinkić je podsetio da će od 1,513 milijardi evra državi pripasti 1,155 milijardi, a da se sav priliv od Mobtela u proteklom periodu slivao na poseban račun kod Telekoma, na kom je trenutno 57 miliona evra. "Od toga, 27 miliona evra treba dati za namirenje poverilaca, a ostatak od 30 miliona će takođe ići u budžet. Država će ukupno prihodovati 1,185 milijardi evra. Od pomenutog iznosa 100 miliona evra biće uplaćeno PTT u dve rate. Oba prodavca, i država i Martin Šlaf, moraju da plate porez na tu transakciju od 0,3 odsto, što znači da će grad Beograd prihodovati 3,6 miliona evra od prodaje Mobija 63. Razgovarao sam s gradonačelnikom Nenadom Bogdanovićem i dogovorio se da ta sredstva idu za investicije i razvoj grada", rekao je Dinkić.

Šta bi eksperti

Eksperti ocenjuju da je prodaja dobro prošla, ali vide i problem pri raspodeli tolikog novca. Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac i profesor Beogradske bankarske akademije Dejan Erić kažu da bi novac najbolje bilo uložiti u jačanje infrastrukture. Saša Đogović kaže da bi najbolje bilo novac uložiti u izvozno orijentisane proizvodne programe, a Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da bi ona milijardu evra uložila u jačanje proizvodnje preko razvoja malih i srednjih preduzeća, u poljoprivredu i u turizam. Milan Prokopijević kaže da bi najbolje bilo tim novcem početi privatizaciju penzionog fonda. Stojan Stamenković se plaši da će se značajan deo novca ipak preliti u potrošnju. "U šta god da se investira, jedan deo ide i na plate zaposlenih. Dobra je vest da će biti više zaposlenih, ali je loša vest ako odgovor ne može da stigne dovoljno brzo i taj priliv novca izvrši pritisak na cene ili na izvoz ili na oboje", kaže on.