"Zabrana je najbolja reklama"

Kampanja za zabranu Srpske radikalne stranke koju poslednjih dana vodi G17 plus, saglasni su istraživači javnog mnenja, analitičari i pravnici, najbolji je politički marketing za radikale. Za radikale bi još jedino bolje moglo da bude da ih zaista i zabrane.

Takav potez skoro da bi im garantovao pobedu na sledećim izborima. Naravno, pod drugim imenom, ali sa istim liderima, pa čak i programom. Kada bi se to desilo, a u ovom trenutku verovatnoća da neko zabrani SRS meri se promilima, Srbija bi ušla u istoriju kao jedna od malobrojnih u svetu koja je od Drugog svetskog rata ukinula neku stranku.

To nije učinila ni Nemačka s neonacističkom Nacionalnom partijom Nemačke, iako je to pokušala u dva navrata, jednom 1974, a poslednji put 2000. Oba puta Ustavni sud Nemačke odbio je zahtev za zabranu stranke koja u svom programu čak otvoreno poziva na rasnu, versku i nacionalnu mržnju.

Čak i najogorčeniji protivnici SRS-a u Srbiji ne jednom su proteklih dana upozoravali da bi zabrana radikala bila mnogo pogubnija za razvoj demokratije u Srbiji nego što je to postojanje i delovanje SRS-a. Elemenata za zabranu stranke, uprkos težini uvreda koje je poslanik Zoran Krasić uputio ministarki Ivani Dulić-Marković, tvrde stručnjaci, nema. "Iako se u uvredama mogu naći elementi govora mržnje, zabrana stranke bi bila nešto kao svirepa kazna“, kaže Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, prenosi Politika.

Radikali u Skupštini

Da nema elemenata za zabranu stranke smatra i pravnik Milenko Radić, direktor Fonda za razvoj demokratije, koji tvrdi da je izjava člana G17 plus u Pančevu, koji je rekao da se spremaju gasne komore za Cigane, Jevreje i radikale, mnogo teža od onoga što je rekao Krasić. Razlika je, ipak, u tome što se G17 plus ogradio od te izjave i isključenjem tog svog člana iz stranke, dok su radikali Krasića podržali. Međutim, ni to, kako smatra Radić, ne može da bude dovoljan razlog za zabranu stranke. "Pravno gledano, zabrana partije može biti tražena kada organi stranke donesu odluku, pisanu ili usmenu, koja može biti podvedena pod širenje rasne, verske i nacionalne mržnje. Šta rade pojedinci u stranci, čak i da ih ima mnogo, ne može biti razlog za zabranu, ako to ne rade po odluci organa stranke”, kaže Radić.

Čak i da ih zabrane, radikali, objašnjava Radić, u kratkom roku, sa istom dokumentacijom kojom je registrovana i SRS, mogu da se preregistruju, promene ime i nastave rad. Mogu i da pozovu članstvo da pređe u neku drugu, blisku im stranku, njihovi poslanici u tom vakuumu mogu da se predstavljaju kao nezavisni poslanici. Za sve to vreme njima bi, tvrdi Radić, samo rastao rejting.

To potvrđuje i Svetlana Logar, analitičarka Stratedžik marketinga. Zabrana stranke, pa i medijska blokada, na koju je juče pozvala ministarka Ivana Dulić-Marković, radikalima mogu samo da koriste. "SRS je isuviše popularna da bi takvi potezi mogli da joj naškode. Oni nemaju podršku 40 odsto Srbije, kako su protumačeni podaci agencija za istraživanje, već 40 odsto onih koji su rekli da će izaći na izbore. A to znači da imaju podršku oko 15 odsto biračkog tela. Pa ipak, oni imaju čvrsto glasačko telo i zabrana bilo koje vrste bila bi loša, a oni koji to traže rade im kampanju“, tvrdi ona. Poređenja sa strankom Bogoljuba Karića, na čiji rejting je odsustvo iz medija i fizičko odsustvo lidera stranke uticalo pogubno, tvrdi Gordana Logar, ne stoje. Podrška radikala je mnogo čvršća, objašnjava ona.