Beograd i Priština bez dogovora

Usaglašeni su ipak kriterijumi za formiranje opština, rekao je predsedavajući četvrte runde pregovora Alber Roan. Prema njegovim rečima, opštine će morati da imaju određenu veličinu, odnosno oko 5.000 stanovnika, i moraće da postoji suštinska većina srpskog stanovništva od 70 odsto. Opštine moraju biti ekonomski održive i moraju posedovati potrebnu infrastrukturu.

Četvrta runda pregovora o statusu Kosova u Beču završena je, kako je rekao predsedavajući Alber Roan, bez dogovora, ali bilo je zajedničkih osnova. On je kazao da postoje velike razlike u konceptima i predlozima, kao i da nije moguće na prvom sastanku o formiranju opština sa srpskom većinom na Kosovu postići sporazum: "Jedno od najtežih pitanja bilo je pitanje povratka raseljenih, jer je očigledno da u mnogim opštinama postoji mogućnost da se poveća srpska populacija, ali oni nisu tamo. Oni imaju pravo da se vrate. Pitanje ja kako vratiti ljude. Sa jedne strane - ne mogu se stvarati opštine bez ljudi, a sa druge strane - postoji mogućnost da se vrati maksimalan broj ljudi, i međunarodna zajednica na tome insistira."

Što se tiče opština, srpska strana je tražila trinaest novih, pored pet postojećih. Albanci su ponudili opštinu u severnom delu Mitrovice, koja bi bila deo grada Kosovska Mitrovica, zatim opštinu Gračanica, koja bi bila deo Prištine, proširenje opštine Novo Brdo i formiranje opštine Ranilug. Albanci smatraju i da su zahtevi Srba neralni.

Kako je rekao član pregovaračkog tima iz Prištine Iljber Hisa, "druga strana stola nije partner ni Albanaca, ni međunarodne zajednice, niti radi u interesu Srba na Kosovu": "Poklanjali su više pažnje teritorijama, a ne pravim potrebama naroda. Predlagali su čak i formiranje fantomskih opština od 800 ljudi."

Tvrdnju o "fantomskim opštinama", u srpskom timu ocenjuju kao neralnu. Član tima iz Beograda, Slobodan Samardžić, kaže da se ona odnose samo na jednu opštinu, Osojane, čije je formiranje potpuno opravdano, čemu u prilog ide i činjenica da je okolina većinski sastavljena od srpske zajednice. Beograd tvrdi i da su zahtevi srpske strane realni i zasnovani na konkretnim kriterijumima. Leon Koen, iz tima iz Beograda, navodi i da cilj srpske strane nije podela Kosova: "Ako pogledate mapu koju smo predstavili, videćete da bi podela Kosova po toj mapi bila nemoguća. Koncentracija srpskog stanovništva jeste takva da podela ne dolazi u obzir."

Sledeći sastanak beogradskog i prištinskog tima zakazan je za 23. maj i tada će biti reči o kulturnoj baštini. U međuvremenu, ekspertski timovi međunarodne zajednice zaduženi za ekonomiju posetiće Beograd i Prištinu, kako bi za kraj maja pripremili sastanak o toj temi.

"Strahovi"

Šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen izjavio je da proces pomirenja na Kosovu još nije počeo i da je zato nužno da status Kosova bude jasno definisan. "Od rata je prošlo sedam godina, a pomirenja je bilo veoma malo, ako ga je uopšte i bilo. No, da bi proces pomirenja uopšte počeo, to znam iz iskustva iz drugih delova sveta, neophodno je da status bude jasno definisan", rekao je Petersen za BBC.

"Kosovski Albanci su doskora bili obuzeti prošlošću i zato su bili veoma nevoljni da pregovaraju. Kosovski Srbi su, s druge strane, izuzetno zabrinuti za svoju budućnost, pa zato nisu bili voljni da se angažuju u pregovorima. Ta dva straha osujećivala su napore da se dve strane privole da sednu za pregovarački sto. No, jasno definisan status jeste preduslov za početak pomirenja. Smatram da ti pregovori ne bi trebalo da budu tako teški kao što mogu da budu, čak i kada je reč o istom regionu, budući da su dve zajednice do 1999. živele zajedno i sarađivale na mnogim poljima. Za pomirenje je neophodna čista situacija i zbog toga moramo da definišemo status Pokrajine", kaže Petersen.