Žandarmi zaraženi mišjom groznicom

Oboleli su smešteni u bolnice i trenutno su van životne opasnosti, rekla je načelnica Centra za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u institutu dr Mila Vučić-Janković. Ona je kazala da ju je načelnik saniteta Žandarmerije obavestio da je na terenu u Bujanovcu, u dve smene, zarazi bilo izloženo ukupno 34 žandarma, ali da su simptomi bolesti otkriveni kod njih 15.

Svi koji su bili na terenu sutra će biti ispitani u Institutu za infektivne i tropske bolesti, najavio je načelnik saniteta.

Od 15 obolelih, osam je smešteno na Institutut za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, troje u Kliničko-bolnički centar Kragujevac, a po dvoje u medicinske centre u Čačku i Kraljevu.

Dr Vučić-Janković je naglasila da se mišja groznica ne prenosi sa čoveka na čoveka i da nema razloga za paniku među građanima. "Važno je naglasiti da oboleli nisu izvor zaraze za svoju okolinu, ali da moraju da budu hospitalizovani zbog teške kliničke slike", rekla je dr Vučić-Janković.

Ona je naglasila da je mišja, odnosno hemoralgična groznica, teško oboljenje koje zahteva adekvatno lečenje i pravovremenu hospitalizaciju. Izvor zaraze, prema njenim rečima, uvek su miševi i drugi glodari, a pošto su pripadnici Žandarmerije bili u poljskim uslovima, mogli su da dođu u kontakt sa prenosiocima zaraze i njihovim izlučevinama.

Jug Srbije i Kosovo prirodna su žarišta te bolesti, a ima je i u istočnoj Srbiji u planinskim i šumskim predelima, ali i u Crnoj Gori.

U Zdravstvenom centru u Kraljevu Beti je potvrđeno da se na infektivnom odeljenju te bolnice nalazi pripadnik Žandarmerije star 42 godine i da je u "teškom, ali stabilnom stanju".

Drugi zaraženi, star 26 godina, zbog pogoršanja stanja prebačen je na infektivnu kliniku u Beograd, rekao je načelnik odeljenja Milan Parezanović.

"Žandarmi su se najverovatnije od mišje groznice razboleli u Bujanovcu, udišući prašinu iz posteljine koju su uprljali zaraženi miševi, ili upotrebljavajući kontaminiranu vodu i hranu", rekao je Parezanović.

Hemoralgična groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS), poznata kao "mišja groznica" akutna je virusna, prirodno-žarišna bolest. Karakteriše je nagli početak, visoka temperatura i hemoragični sindrom - krvavljenje u koži, sluzokožama i unutrašnjim organima.

Oboljenje ljudi od HGBS prvi put je opisano 1884. u Koreji, a u Srbiji je prva epidemija otkrivena 1961. godine na Fruškoj gori.