Vučelić, čuvar lika i dela

Vučelić je od porodice pokojnog predsednika SPS-a dobio ovlašćenja da rukovodi organizacijom sahrane. Na taj način su ostali iz vrha SPS-a gurnuti u drugi plan, a Vučelić uglavnom daje izjave novinarima o budućim potezima socijalista i nezvanično preuzima mesto prvog čoveka stranke.

U svojim izjavama Vučelić nedelju dana posebno ističe prijateljstvo sa Slobodanom Miloševićem. Njegove današnje izjave su u potpunoj suprotnosti sa izjavama posle 5. oktobra. "Evo nas sada uglavnom živih i zdravih, Bogu hvala, i evo nas oslobođenih jednog, zaista, užasnog i paklenog rezima koji je bio na grbaci ovog naroda", pričao je tada Vučelić. 

"To nije diskvalifikativ, to je samo jedno viđanje u analizi šta se nama dogodilo i zašto je, konačno, došlo da je on, takoreći, svojom rukom obavio svoj politički poraz i svoj politički pad. Čovek je, očigledno izgubio vezu s realnošću. Za to je zaslužan on pre svega, jer i neinformisanost je jedna vrsta politike. Ako je čovek neinformisan, to proističe iz vrste politike koju on zastupa", takođe je tada pričao Vučelić. 

Vučelić je, međutim, četiri godine kasnije bio još žešći Miloševićev kritičar i još više se distancirao u svojim izjavama.

"Milošević i dalje pokušava da ostane u političkom životu, što je veliki teret za Srbiju.“ (Intervju za Reporter, 01. novembar 2000.)
"Ja sam najmanje čovek iz okruženja Slobodana Miloševića.” (TV Politika, 6. februar 2004.) 

I radikali se takmiče

Pored Vučelića, u veličanju Miloševićeve politike prednjače radikali, koji su čak bili spremni da pošalju delegaciju u Moskvu da je tamo bila sahrana. Radikali su sredinom devedesetih bili žestoki u kritici Miloševića i njegove supruge.

"Milošević je najveći kriminalac i najveći srpski izdajnik. Mi, srpski radikali, nastavićemo borbu protiv njega i crvene veštice sa Dedinja i mi ćemo ih i srušiti." (Naša borba, 4. avgust 1995)

"Iza svih kriminalnih afera u Srbiji stoji lično Slobodan Milošević." (NIN, 23. jun 1995)

"Mira Marković je za nas srpske radikale crvena veštica sa Dedinja, nova prokleta Jerina i najveće zlo srpskog naroda."  (Borba, 24. mart 1995)

"Kompletnom strukturom svoje ličnosti Slobodan Miloševi izražava psihopatološke osobine. Najočiglednija je paranoja, koja je i pratila mnoge tirane i samodršce kroz istoriju." (List Velika Srbija 1995. godine)

U Srpskoj radikalnoj stranci ne vide u svemu tome nikakvu kontradiktornost, sudeći prema rečima Aleksandra Vučića.

Vučić: Ne znam šta je tu problem, mi već pet godina govorimo da Milošević brani Srbiju u Hagu i to i dalje mislimo.

B92: Ali, pitam vas za period iz devedesetih i uvreda koje ste upućivali Miloševiću i njegovoj supruzi.

Vučić: Pa šta? To smo tada mislili i govorili i tada nas je hapsio i tukao, ali od 2001. on za nas brani Srbiju i stvarno ne znam u čemu je tu problem.

Član Predsedništva Demokratske stranke Dragan Đilas kaže da je takvo ponašanje Milorada Vučelića i radikala politička nekrofilija. "Onda i ne čudi što sve to liči na Topaloviće, kada svi oplakuju leš, a samo žele da iskoriste situaciju za sebe i tu je tuča SPS-a i SRS-a oko tih procenata i čini mi se da SPS tu bitku dobija jer su sve više u medijima, za razliku od radikala."

Pojedini analitičari smatraju da će prvi čovek socijalista biti onaj koji bude prvi stajao pored Mire Marković, na Miloševićevoj sahrani, ako se ona na njoj pojavi.