Sutra sahrana

Na platou ispred Savezne skupštine, odakle su Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. gradjani ispratili u političku istoriju, u toku su radovi na postavljanju bine. U dvorištu porodične kuće Miloševića, pod lipom, ostavljena su dva grobna mesta. Kako B92 nezvanično saznaje, opelo na sahrani bivšeg predsednika, služiće Mileševski vladika Filaret.

Ni supruga Mirjana Marković, ni kćerka Marija Milošević, ni sin Marko Milošević neće prisustvovati sahrani Slobodana Miloševića, saopštili su večeras funkcioneri SPS-a.

Međutim, u požarevačkom Odboru za sahranu tvrde da će se ipak pojaviti neko od članova porodica, odbijajući da preciziraju ko će to biti.

Nezvanično, nadaju se sinu Marku sa porodicom. Istovremeno, Požarevački socijalisti večeras su saopštili i da će se među inostranim delegacijama, naći predstavnici Međunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševića, kao i ambasadori Rusije, Kine i Kube u Beogradu.

Pretnje direktorki Muzeja

Direktorka i zaposleni Muzeja istorije Jugoslavije dobili anonimne pretnje jer su protestovali zbog pretvaranja muzeja u kapelu.

Direktorka Ljiljana Cetinić, kao i zaposleni u toj instituciji primili su veliki broj pretnji povodom javnog protesta Cetinićeve zbog izlaganja posmrtnih ostataka Slobodana Miloševića u izložbenom prostoru Muzeja 25. maj na Dedinju. O pretnjama je obaveštena policija, koja je preuzela "sve mere zaštite", kazali su zvaničnici muzeja.

Kako je Beti rečeno u muzeju, žene i muškarci, najverovatnije starijeg doba, od jutros se neprekidno javljaju na službene telefone i uz pogrdne reči prete da će muzeju naneti materijalnu štetu i ugroziti zaposlene u toj kulturnoj instituciji.

"Ja sam šokirana, ako je to tako. Čula sam da je direktorki prećeno. To su skandalozne stvari. To samo potvrđuje da u ovoj zemlji nema autonomije institucija, da se sve diktira“, kaže rediteljka Anja Suša.

U tom muzeju i danas će biti izložen u Muzeju istorije Jugoslavije na Dedinju. Iako je bilo predviđeno da se sinoć u 23 sata zatvore prostorije Muzeja 25. maj, na insistiranje čelnika SPS-a odavanje pošte Miloševiću nastavljeno je tokom noći. I pored brojnih protesta zbog neprimerenog i neuobičajenog načina korišćenja muzejskog prostora, Vlada Srbije misli drugačije.

Protestu brojnih kulturnih institucija pridružio se i Univerzitet umetnosti u Beogradu. "Ovim anticivilizacijskim činom grubo je narušen integritet i autonomija jedne kulturne institucije i kulture uopšte, a sama ustanova zloupotrebljena u političke svrhe", ističe se u saopštenju.

I Izvršni odbor Nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta muzeja Srbije i Crne Gore saopštio je da će istorija kulture to zabeležiti kao krajnju bezobzirnost koju je vlast jedne zemlje koristi u rešavanju sopstvenih dnevnopolitičkih problema.

Zatečeni smo zapanjujućim prezirom koji su predstavnici vlasti pokazali prema instituciji muzeja, beskrupulozno narušavajući njegove osnovne baštinske funkcije i gurajući ga na dno profesionalnih i etičkih normi, kaže se u saopštenju. Dodaje se da su zvanični predstavnici drzave, na najprizemniji način, iskoristili vlast i moć, poigrali se sa jednom baštinskom ustanovom, narušavajuću njene osnovne sadržaje i misiju.

"Da li je zvaničnim organima vlasti, koji su odlučivali o ovoj sumanutoj zloupotrebi, jasno da su prekršili i norme međunarodnog ponašanja, narušavajući osnovne garancije koje je država Srbija morala da pruži i koje su bile neophodne prilikom organizovanja kulturnih manifestacija iz Irana i Kine u Muzeju Istorije Jugoslavije", kaže se u saopštenju.

Kako se naglašava u saopštenju, ovakvim postupcima zvaničnih organa vlasti kulminira jedna politika neshvatljivog nerazumevanja za važnu društvenu ulogu muzeja i drugih institucija kulture i zaštite. "Umesto da drzava pomogne da društvo koristi muzejske institucije, njihovu misiju i radne tehnologije u svrhe sopstvenog opstanka i razvoja, svi u svetu su danas svedoci kako se u Srbiji zloupotrebljava vlast i moć i kako se muzeji koriste kao brzopleto oruđe za rešavanje kratkoročnih i kratkovidih političkih ciljeva", zaključuje se u saopštenju.

Tadić osudio pretnje

Predsednik Srbije Boris Tadić osudio je danas pretnje direktorki Muzeja istorije Jugoslavije Ljiljani Cetinić, povodom njenog protesta zbog izlaganja posmrtnih ostataka Slobodana Miloševića u muzejskom prostoru "25. maj".

Tadić je razgovorao sa Ljiljanom Cetinić povodom tih pretnji i zatražio od policije da zaštiti sve kojima se preti.

Predsednik Srbije rekao je da je neprihvatljivo da se preti ljudima koji principijelno brane profesiju.

Vlast koketira sa radikalima i SPS

Društvo za istinu o antifašističkoj narodnooslobodilačkoj borbi upozorilo je na opasnosti od "restauracije onog vremena kada su se na istoj platformi našli SPS i SRS".

Umesto da uspostavljaju radikalan diskontinuitet sa tim vremenom, takvom politikom i svima koji su je podsticali i podržavali, aktuelne vlasti na razne načine s njima koketiraju i doprinose da se to vreme reanimira a njegove pristalice ojačaju pozicije, kaže se u saopštenju Društva.

Društvo je pozdravilo reagovanje kulturnih poslenika Beograda povodom "licemerne i nasilničke odluke" Vlade Republike Srbije da se Muzej "25. maj" pretvori "u pogrebnu kapelu i pod simbole NOB-a i SFRJ podvede onaj koji ih je na najgrublji način negirao".

Stojković: Vlada dužna da obezbedi mir

Dužni smo - ministar Stojkoviæ (Beta)

Povodom ocene direktorke Muzeja 25. maj da je prostor te ustanove pretvoren u kapelu, u Vladi Srbije kažu da ne vide u čemu je problem.

Uloga Vlade Srbije, a posebno sekretara vlade Dejana Mihajlova, u izlaganju tela Miloševića nije jasna. Prvo je bio u Sava centru sa šefom kabineta Vojislava Koštunice, ali direktorka te ustanove odbila je da da se telo tamo izloži. Posle toga Mihajlov je snimljen u muzeju 25. maj, gde je po nalogu Direkcije za imovinu sutradan postavljeno telo Slobodana Miloševića.

U Vladi Srbije i dalje odbijaju bilo kakvu direktnu povezanost sa celim slučajem. Ministra pravde Zorana Stojkovića danas je iznervirala upornost naše novinarke da dobije odgovor na pitanje zbog čega se izvršna vlast bavi problemom sahrane Slobodana Miloševića:

Stojković: Znate, ako bismo mi svaki dan, svakog trenutka objašnjavali vama svaku zakonsku odredbu, zaista bi bilo čudno. Jednostavnije je da svaka redakcija uzme zakon. 

B92: A zašto se Vlada uopšte bavila postavljanjem tela Slobodana Miloševića?

Stojković: Za razliku od nekih, ova Vlada je dužna da obezbedi mir i on će se obezbediti tako što će se dozvoliti civilizacijska sahrana. Dobili ste juče odgovor i izgleda da vam nije bilo dosta.
Ministar i nadležna pres služba tada su procenili da je dosta prekidanjem konferencije za novinare i oduzimanjem mikrofona novinarki B92.

Upitan ko će biti odgovoran ukoliko Miri Marković ne bude oduzet pasoš po dolasku u Beograd, Stojković je rekao da Ministarstvo pravde nema sa tim nikakve veze, jer je to posao suda. "Zakon postoji i zna se procedura", rekao je Stojković. "Ne razumam šta pitate. Sud je doneo odluku. Organi ako postupaju po zakonu, postupiće po odluci suda", dodao je ministar i preporučio redakcijama da pročitaju zakon jer tamo sve piše.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar ocenio je da angažovanje Vlade Srbije oko sahrane Miloševića neće negativno uticati na stav javnog mnjenja. "To će se odraziti razočaravajuće po našu opoziciju, sačekajte samo prvu sednicu republičkog parlamenta", rekao je Lončar novinarima u Nišu.

On je potpuno uveren da vlada zemlju vodi u "pozitivnom pravcu, koji je i za EU potpuno prihvatljiv". "Uspeli smo da zakoračimo tamo gde nam je bilo mesto - ka evropskim integracijama, i sve dok budemo radili tako, uživaćemo podršku dovoljnog broja poslanika i međunarodne zajednice", rekao je Lončar.

Ministar rada i zapošljavanja Slobodan Lalović je izjavio da je Vlada u organizaciji Miloševićeve sahrane učestvovala jedino tako što je direktor direkcije za imovinu dao saglasnost da se kovčeg izloži u Muzeju revolucije, kako bi se sprečila bruka.

Ni ministar kulture i visoki funkcioner SPO-a, nekada najvećeg Miloševićevog protivnika, ne vidi u čemu je problem što se Vlada Srbije angažovala na ponalaženju mesta za odavanje pošte Miloševiću. Ministar Kojadinović je da podsetimo samo dan pre izlaganja Miloševićevog tela negodovao zbog neadekvatne upotrebe muzeja. On u izjavi za B92 kaže da na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije nije bilo nijedne reči o izlaganju tela Slobodana Miloševića, kao ni o organizaciji sahrane, tako da on i ne zna tačno ko se i koliko angažovao.

"To je odluka koju je doneo direktor Direkcije za imovinu jer u vanrednim okolnostima, a ovo jeste neka vrsta vanredne okolnosti, on ima pravo da donese takvu odluku. Budući da su se s tim saglasile i ambasade Kine i Irana, jer su u muzeju bile u toku dve izložbe, ispostavilo se da je to možda i najbolje rešenje. Ne mogu da govorim o tome da li je i koliko Vlada učestvovala u tome jer o tome nije bilo reči na zvaničnoj sednici Vlade. Ako ste videli neke ljude blizu muzeja ne znači da ja mogu da znam koja je njihova uloga u tome", rekao je Kojadinović.

Otpor: Gotov je

Osnivači pokreta Otpor osudili su reakcije vlade Srbije, dela javnosti i medija, koji "već šesti dan pomažu u veličanju lika i dela Slobodana Miloševića i učestvuju u projektu njegovog aboliranja za zločine koje je počinio tokom devedesetih godina".
"Peti oktobar je dan kada su građani Srbije presudili Slobodanu Miloševiću i ta se presuda nikako ne može poništiti. Ne sme se dozvoliti da oni koji na njegovoj smrti žele da ožive mračne devedesete u tome i uspeju", precizira se u saopštenju. "Naš zadatak 2000. godine je bio da ga smenimo sa vlasti, a danas je da ne dozvolimo da ta politika ponovo preplavi Srbiju. On je gotov, ali njegovi saborci pokušavaju da se vrate", navodi se u saopštenju osnivača Otpora.

I Narodni pokret 5. oktobar saopštio je da je ogorčen postupkom vlasti u vezi sa sahranom Miloševića i da se gnuša politike svojih nekadašnjih saboraca, koji su izneverili milione građana Srbije, koji su se godinama borili protiv Miloševićevog režima.

5. oktobar je premijera Srbije Vojislava Koštunicu, "koji prilikom ubistva Zorana Đinđića nije pominjao civilizacijska načela i hrišćanske norme, već je govorio o vezama pokojnog premijera sa mafijom", upitao da li je civilizacijski čin da se Miloševićevo telo izlaže u ustanovi kulture, koji su protivzakonito i uz njegovo odobrenje vodili njegovi najbliži saradnici iz vlade i stranke. Običaj je kod Srba da posmrtni ostaci budu izloženi u kući, pa je tako moglo biti učinjeno i ovog puta, bez obzira kako je ta kuća stečena, kaže se u saopštenju Pokreta 5. oktobar.

SPS: Kraj tela prošlo 30.000 ljudi

Da li æe prisustvovati - porodica Miloševiæa

Kraj tela Slobodana Miloševića do sada je u mimohodu prošlo oko 30.000 ljudi, rečeno je agenciji Beta u Socijalističkoj partiji Srbije.

Član Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS Branko Ružić rekao je da će taj muzej večeras biti otvoren dok god tamo bude građana koji žele da se oproste od Miloševića. Ružić je kazao da veliki broj građana u unutrašnjosti zemlje želi da prisustvuje ispraćaju Miloševićevog tela ispred Skupštine SCG, tako da će se lokalni odbori SPS pobrinuti za organizovani prevoz do Beograda.

Organizacioni odbor za sahranu Miloševića u Požarevcu saopštio je da se očekuje da će sahrani prisustvati "50-ak stranih diplomata i 70 do 90 hiljada građana".

Očekujmo da će sahrani prisustvovati predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov i bivši američki državni tužilac, koji se angažovao u odbrani Miloševića, Remzi Klark, rekao je na konferenciji za novinare član organizacionog odbora za sahranu Miletić Mihajlović.

Organizacioni odbor je saopštio da će jednoj stranoj i jednoj domaćoj televizijskoj ekipi biti omogućeno snimanje same sahrane, ne precizirajući o kojim se medijima radi.

Kontračitulje i baloni

Èitulja u Politici

Od juče Beogradom kruži nepotpisana SMS poruka, koja poziva one koji su bili protiv politike Slobodana Miloševića da se okupe na Trgu Republike u subotu u 15 sati. "Proleće tri dana pre roka. Dođite da poželimo da nam se Milošević više ne ponovi. Znak raspoznavanja - balon. Prosledi dalje", piše u poruci. Još nije poznato ko stoji iza te akcije, a u policiji kažu da kod njih nikakav skup nije prijavljen.

Fenomen koji se već nekoliko godina koristi u svetu, pod nazivom Fleš mob, u kojem se građani preko SMS poruka pozivaju na određene aktivnosti, stigao je i kod nas, sa zaključkom 'Poruku prosledi dalje'.

Ivan Marović, bivši član pokreta Otpor, koji je i sam dobio poruku, misli da je akcija donekle prouzrokovana Miloševićevom sahranom, ali da je sama orijentacija više posvećena zatvaranju jedne stranice istorije i da nije reč o provokaciji: "Izgleda da je to jedna građanska mirna šetnja, potpuno spontana, i da tu nema političkog skupa."

Današnja Politika, pored brojnih oproštajnih poruka u kojima se od Miloševića njegove pristalice opraštaju biranim rečima, donosi i čitulju koja se po sadržaju razlikuje od ostalih: "Hvala ti za sve obmane i krađe, za svaku kap krvi koju su zbog tebe prolile hiljade, za strah i neizvesnost, za promašene živote i generacije, snove koje nismo ostvarili, za užase i ratove koje si, ne pitajući nas, u naše ime vodio, za sav teret koji si nam na pleća natovario", poručuje se u čitulji, potpisanoj simboličnim imenima Nada, Srećko, Živko, Sloboda i Vesela.

"Pamtimo tenkove na ulicama Beograda i krv na njegovim pločnicima. Pamtimo Vukovar. Pamtimo Dubrovnik. Pamtimo Knin i Krajinu. Pamtimo Sarajevo. Pamtimo Srebrenicu. Pamtimo bombardovanje. Pamtimo Kosovo. Tek ćemo ga pamtiti. I sanjati. Sećamo se poginulih, ranjenih, unesrećenih, izbeglica. Sećamo se svojih uništenih života", kaže se u čitulji. Ideju da se čitulja objavi, spontano su osmislili i sproveli članovi Foruma B92.

Glavna urednica Politke Ljiljana Smajlović rekla je u Proces TV-u B92 da je objavljivanje ovakve čitulje propust: "Moram da kažem da mislim da je propust što se takva čitulja pojavila pored drugih čitulja. MI smo danas, na mestu rezervisanom za ljude koji izražavaju žalost za srodnicima i prijateljima koji su umrli, objavili jedan politički komentar i taj komentar je maskiran kao čitulja. Mislim da plaćeni politički oglas može da se pojavi u Politika ali da bi morao da se pojavi na prostoru rezervisanom za oglase a ne da se pretvara da je čitulja. U tom smislu, mislim da je naše oglasno odeljenje napravilo grešku. Da sam ja konsultovana kao glavni urednih ne bih to dozvolila i to ne bi moglo da ide kao čitulja."

Na pitanje da li je tekst čitulje neka vrsta protesta što se na drugim stranama u novinama nedovoljno govori o bilansu vladavine Slobodana Miloševića, Ljiljana Smajlović kaže da misli da je reč o poruci da ima previše čitulja u kojima se izražava iskrena žalost ili ljubav. "Mislim da su to čitaoci iritirani time što ima dosta čitulja u kojima se ta pošta Miloševiću odaje. Ja mogu da shvatim iritiranost i ljutnju tih čitalaca ali, znate, Milošević je bio osoba koja je podelila Srbiju više nego bilo ko u srpskoj istoriji i on ih deli i iz groba deli. Ovde ima jako mnogo ljudi koji mrze Miloševića i ima još uvek ljudi koji ga jako vole. Postoje prostori za sve te emocije. Čitulje su kod nas, tradicionalno, mesto gde se izražava žaljenje a ne likovanje nad nečijom smrću, i mislim da je to bilo i pitanje dobrog ukusa i, kao što rekoh, loše procene oglasnog odeljenja."

Smajlović kaže da se pomenuti tekst u Politici razlikuje od slične ideje koja je, po njenom mišljenju sa uspehom, realizovana u novosadskom Dnevniku. "To je prava čitulja. To što je Želimir Žilnik sa grupom prijatelja dao u Dnevniku, to je zaista pomen žrtvama ratova u poslednjih 15 godina. Naravno, sve ima političku intonaciju ali to smatram da je reč o iskreno izražanoj žalosti za žrtvama, za kojima i ja žalim. To nije nešto što se prerušilo u nešto drugo, mislim da je reč o iskrenom osećanju i da je reč o čitulji".

Novosadski Dnevnik objavljuje čitulju dvadeset uglednih umetnika, novinara i nevladinih aktivista, među kojima su i Želimir Žilnik, Marina Fratucan, Slobodan Tišma i Branislav Babić Kebra: "1987 - 2000: Neka počivaju u miru svi koji su stradali zbog politike koja je vođena u Srbiji".

U listu Večernje novosti je međutim na pola strane objavljena i čitulja potpisana sa Crvene beretke. Čitulju Slobodanu Miloševiću, nasloveljenu sa 'Predsedniku', dala je Jedinica za specijalne operacije. Ta jedinica je inače marta 2001. nekoliko sati neuspešno izvodila akciju hapšenja Miloševića, da bi na kraju uspešno zauzela samo prijavnicu Vile Mir. Crvene beretke su jedinica čiji su čelni ljudi optuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Niko se nije imenom potpisao ispod čitulje.

Ostaje li pravda nezadovoljena?

Smrt Slobodana Miloševića prekinula je sudski proces pred sudom UN protiv političara koga su na Zapadu često nazivali "balkanskim kasapinom", konstatuje Glas Amerike koji pokušava da odgovori na pitanje da li Miloševićeva smrt znači da je pravda ostala nezadovoljena.

U toku jedne burne decenije, Milošević prkosio je međunarodnim sankcijama i NATO vazdušnim udarima. Na kraju ga je s vlasti zbacio njegov narod, ali je pre toga u balkanskim ratovima stradalo više od 200.000 ljudi, oko tri miliona je ostalo bez domova, a veći deo bivše Jugoslavije ekonomski opustošen.

"Žrtve su izgubile priliku da dobiju satisfakciju, da dobiju odgovarajuci završetak, zato što Miloševiću neće biti izrečena presuda zbog njegove uloge u tim događajima", smatra Ričard Diker, direktor Programa za međunarodnu pravdu u organizaciji Hjuman rajts voča.

Milošević je prvi bivši šef države koji se pojavio pred međunarodnim sudom i pretila mu je kazna doživotnom robijom. Međutim, mnogi posmatrači, kao što je analitičar Džon Hulsman iz fondacije Heritidž u Vašingtonu, smatraju da je Hag bio pogrešno mesto za suđenje, jer je predaleko od Balkana i Srbije.

"Zbog edukacije srpskog naroda, umesto što mu je sudila gomila anonimnih tehnokratskih sudija za koje niko nikada nije čuo, njemu je trebalo da političko suđenje organizuje narod regiona. Ovako je on izbegao kaznu, a za sobom ostavio propagandnu bitku koja će se voditi i dalje", kaže Hulsman.

Nina Bang-Jesnen, izvršna direktorka Koalicije za međunarodnu pravdu, ističe da je Haški sud imao više različitih ciljeva u slučaju protiv Miloševića. "Prvi je naravno bio da se utvrdi da li je taj čovek počinio zločine za koje se tereti. Ali, drugi je bio da se iznesu činjenice o tome šta se dešavalo narodima Balkana. Suđenje Miloševiću ne može se posmatrati kao obično suđenje za ubistvo", ističe ona.