Palestinski izbori - 77% izašlih

Pravo da glasa imalo je ukupno 1,3 miliona građana. U pojasu Gaze na birališta je izašlo 81,7 odsto birača, a na Zapadnoj obali odziv birača je bio 77 odsto, precizira komisija. U istočnom Jerusalimu, od ukupno 6.300 upisanih birača, na birališta je izašlo njih 3.000.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, najveći broj mandata podeliće vladajuća stranka Al fatah palestinskog lidera Mahmuda Abasa i ekstremistička organizacija Hamas, koja je na izbore izašla pod nazivom Stranka reforme i promene.

U pojasu Gaze, koji od septembra prošle godine u celosti kontroliše palestinska uprava, na Zapadnoj obali reke Jordan i istočnom Jerusalimu za sastav parlamenta glasaće 1,3 miliona registrovanih birača. U trci za 128 mesta u palestinskom parlamentu učestvuje 11 stranaka i 728 kandidata. Među njima je i Marvan Barguti, kandidat Fataha koji u izraelskom zatvoru izdržava pet doživotnih kazni zbog ubistva i pokušaja ubistva.

Osim favorita vladajućeg Fataha i ekstremističke organizacije Hamas, očekuje se i da se u raspodelu poslaničkih mesta uključe još tri stranke: Treći put odlazećeg ministra finansija Salema Fajada, Narodni front za oslobođenje Palestine čiji je lider Ahmed Sadat u zatvoru i Nezavisna Palestina, predvođena aktivistom za zaštitu ljudskih prava Mustafom Bargutijem. Prema procenama, preostalih šest stranaka neće dobiti veću podršku birača.

Spoljnopolitički komentator lista Politika Boško Jakšić smatra da očekivani ulazak Hamasa u palestinsku politiku nameće nekoliko pitanja među kojima je i da li će se praviti koalicija sa Fatahom, jer se očekuje da ni jedan od favorita neće dobiti apsolutnu većinu.

Drugo važno pitanje tiče se mirovnih pregovora, odnosno kako će Amerika i Izrael posmatrati Palestinu sa Hamasom u parlamentu: "Hamas godinu dana poštuje primirje koje je potpisano sa Izraelcima. S druge strane Hamas kaže da ne odustaje od svoje osnovne zamisli, a to je da državu Izrael treba uništiti. Kao takav, mora da bude neprihvatljiv partner i Amerikancima i Izraelcima. Palestinski lider Mahmud Abas čak kaže da će se povući ukoliko ne bude mogao da razreši ovaj Gordijev čvor. Rekao bih da je vrlo verovatno da palestinski predsednik lako može da bude žrtva čitave konfuzije i nerešive situacije,“ kaže Jakšić.

Spoljnopolitički komentator Politike objašnjava da stav Hamasa da "nema kontradikcije između oružja i parlamenta“ odnosno njihovo odbijanje da se razoružaju, a što je zahtev Amerikanaca i Izraelaca Mahmudu Abasu „vezuje ruke“.

O budućnosti mirovnog procesa Jakšić kaže da ulazak Hamasa u parlament ili neku novu palestinsku Vladu može dosta iskomplikovati stvari, ali da postoji mogućnost da se primeni formula o kojoj govori Američki ambasador u Izraelu. Na taj način, nastavili bi se kontakti Amerike i Palestine po modelu koji Amerikanci trenutno primenjuju u Libanu: "Drugim rečima, postoje kontakti sa zvaničnom Vladom u Bejrutu, ali ne i sa ministrima koji pripadaju organizaciji Hezbolah, terorističkoj organizaciji koja po istoj američkoj nomenklaturi pripada i palestinski Hamas“ kaže Jakšić.

Boško Jakšić dodaje i da je Hamas deo uspeha stekao i na račun Fataha koji je za poslednjih 12 godina vlasti mnogo puta optuživan za korupciju. Popularnosti Hamasa doprinose i mnoge propuštene šanse koju su Palestinci imali da efikasnije organizuju vlast. Takođe prisutno je i veliko nezadovoljstvo koje se sada pretače u glasove jednoj, ipak militantnoj organizaciji kao što je Hamas.

Izbore će pratiti jake mere bezbednosti. Više od 13.000 policajaca zaduženo je da obezbeđuje biračka mesta. Glasanje će nadgledati 343 strana posmatrača na čijem je čelu bivši predsednik Amerike Džimi Karter i više od 17.000 lokalnih. Glasačka mesta se zatvaraju u sedam sati po lokalnom vremenu, a prvi rezultati se očekuju sat vremena kasnije.