Ukidanje cenzusa?

Pošto su izmene donete dva meseca nakon što su poslednji parlamentarni izbori održani, u praksi još nije bilo mogće videti koji su rezultati manjina na izborima, a već se nagoveštava mogućnost vraćanja cenzusa, doduše na dva posto. Taj cenzus, prema nezvaničnim najavama, odnosio bi se na sve stranke bez izuzetaka.

Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa kaže za B92 da je za tu partiju postojanje prirodnog praga najbolje rešenje. On upozorava da bi trebalo dobro razmisliti pre nego se ponudi neka drugačija varijanta za partije nacionalnih manjina: "Za nacionalne manjine sada važeći zakon propisuje prirodni prag bez određenog cenzusa. Od nacionalnih manjina svako neka učestvuje u izbornoj trci, pa ko postigne rezultat imaće i predstavnika u parlamentu. Svaka varijanta ima i svoju pozitivnu i negativnu stranu. Za SVM sadašnje rešenje je apsolutno prihvatljivo".

I predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Petar Kuntić smatra da smanjenje izbornog cenzusa neće pomoći političkim partijama nacionalnih zajednica da uđu u Skupštinu Srbije, Vojvodine i Državne zajednice. On predlaže primenu modela neposredne zastupljenosti manjina, kakav postoji u Hrvatskoj.

O još nekim rešenjima koja se u okruženju primenjuju govori i Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju: "Na Kosovu, recimo, strankama nacionalnih manjina pripada jedan broj mesta u Skupštini, nezavisno od toga koliko birača nacionalnih manjina izađe na glasanje. S druge strane, još jedan maksimalan broj mesta se ostavlja za stranke nacionalnih manjina, u zavisnosti od toga koliko se birača stranaka nacionalnih manjina na njih odazove. Postoje i sistemi u kojima postoje posebne Izborne jedinice u kojima manjine biraju svoje predstavnike".

Blagojević dodaje da postoji niz različitih sistema prema kojima se nacionalnim manjinama omogućava pozitivna diskriminacija, odnosno, lakši način da budu predstavljene u organima vlasti.

U predlogu izmena izbornog zakona koje nudi Cesid aktuelna je odredba o smanjenju cenzusa sa pet na dva posto za sve stranke. To je predlog koji od parlamentarnih stranaka podržava SPO.

Politički analitičar Slaviša Orlović izjavio je u Kažiprstu Radija B92 da ne vidi mogućnost da smanjenje cenzusa omogući konsolidaciju republičkog parlamenta ili pruži stabilniju Vladu: "S druge strane, ono što je mogući argument – sa smanjenjem cenzusa se povećava reprezentativnost, odnosno da se verodostojnije predstavi biračko telo u parlamentu...  Ali, vidite, imate parlament sa 250 poslanika, i sa toliko već partija, pa ako u njemu već sada nisu predstavljene sve opcije, ko vam garantuje da će do toga doći ako u njega uđe još pet stranaka?"

Kome pomaže smanjenje cenzusa?

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Petar Kuntić kaže da smanjenje izbornog cenzusa neće pomoći političkim partijama nacionalnih zajednica da uđu u parlamente Srbije, Vojvodine i SCG i za Građanski list ocenio da bi takva izmena možda najviše odgovarala najbrojnijim nacionalnim zajednicama, mađarskoj i bošnjačkoj.

"Prvo mora biti poništen propis koji predviđa skupljanje 10.000 potpisa da bi se lista neke stranke našla na izborima. Ostale nacionalne zajednice, pored mađarske i bošnjačke, taj zahtev ne mogu da ispune. U Srbiji treba primeniti model neposredne zastupljenosti manjina, kakav postoji u  Hrvatskoj", kaže Kuntić.