Uspešan kraj pregovora s MMF-om

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus rekao je da su otklonjenje sve prepreke za uspešno okončanje aranžmana MMF-a sa Srbijom i Crnom Gorom, nakon čega će se steći uslovi za otpis duga Pariskom klubu poverilaca od 700 miliona dolara. Konačnu ocenu postignutog dogovora trebalo bi da da Bord direktora MMF-a krajem januara 2006, godine.

Šefica Misije MMF-a za Srbiju i Crnu Goru Pirita Sorsa rekla je na konferenciji za novinare da su se stekli uslovi da Bord direktora MMF-a krajem januara 2006. da pozitivnu ocenu za uspešno okončanje aranžmana sa SCG: "Postigli smo dogovor sa vladom o paketu mera koje smo dogovorili i koje ćemo prezentovati Brodu Medjunarodnog monetarnog fonda na usvajanje... tako da jeste pozitivan", što je Miroljub Labus, sa vidnim olakšanjem prokomentarisao:"Bilo je teško ovo čuti ali smo čuli".

Ukupna vrednost aranžmana sa MMF-om, koji je sklopljen 2002. godine, iznosi 995 miliona dolara. Ako se uspešno okonča, Srbija će dobiti i otpis duga Pariskom klubu država poverilaca od oko 700 miliona dolara: "Mi smo spremni da nastavimo razgovore sa MMF-om o nekom mogućem novom aranžmanu koji neće se zasnivati na povlačenju novca od MMFa ali koji će biti jedan aranžman koji će nama garantovati spoljni kredibilitet da stvari ovde kod nas u zemlji idu dobrim pravcem".

Srpski zvaničnici ovaj tehnički sporazum sa MMF-om tumače kao rezultat uspešnog vodjenja ekonomske politike u poslednje četiri godine.

Dinkić: Rešena i dinamika plata

Ministar finansija Mlađan Dinkić veruje da će Bord direktora dati pozitivnu ocenu jer je rešeno i poslednje sporno pitanje dinamika rasta plata u javnim preduzećima: "Plate će moći sledeće godine da rastu 10,3 posto u masi u odnosu na ovu godinu, što ne znači da individualne plate ne mogu da rastu više ukoliko preduzeća racionalizuju broj zaposlenih. Jedna vrlo važna stvar vezana za kretanje zarada je bila bitna za uspešan završetak pregovora a to je odredba u Zakonu o budžetu po kome plate zaposlenih u lokalnoj samoupravi ne mogu da rastu sledeće godine u masi više od devet procenata u odnosu na nivo iz septembra ove godine".

Sorsa: Izbor privatizacionog savetnika NIS-a po planu

Vladi, međutim, pre sastanka Borda direktora MMF- a ostaje još jedan zadatak, a to je izbor savetnika za privatizaciju NIS-a, kaže šef Misije MMF-a za Srbiju i Crnu Goru Pirita Sorsa: "Koliko mi znamo proces izbora savetnika ide po planu. To je jedna od mera koju vlada treba da završi pre nego što naš aranžman prezentiramo Bordu je upravo potpisivanje ugovora o imenovanju privatizacionog savetnika."

Prodaje se "porodično srebro"

Privatizacioni savetnik za NIS, koji treba da se izabere do kraja decembra, preporučiće na koji je način najbolje prodavati ovo preduzeće. Prema dosadašnjim informacijama, nekoliko je kompanija zainteresovano za kupovinu NIS-a, a konačnu reč o prodaji daće Vlada na predlog savetnika.

Iako se ruski Lukoil nije proslavio kupovinom Beopetrola jer nije modernizovao pumpe u ugovorenom roku, ta kompanija želi da kupi i NIS. Rukovodstvo NIS-a više puta je potpisivalo memorandume o strateškom partnerstvu sa Lukoilom, a direktor tog javnog preduzeća Željko Popović izjavio je da su mu ove nedelje na sajmu u Moskvi predstavnici Lukolila saopštili da žele da kupe od 15 do 25 odsto NIS-a. Međutim, eventualno favorizovanje bilo kog kupca pre privatizacije NIS-a neće ništa značiti.

U trku za NIS namerava da uđe i mađarski Mol, koji tokom ovog meseca otvara prvu pumpu u Srbiji. Ipak, njihovi predstavnici nisu mogli da preciziraju za koji deo NIS-a su najviše zainteresovani: "Veoma je rano reći bilo šta, još uvek se ne zna tačno šta je prihvaljivo za Vladu Srbije. Kada saznamo sve uslove možemo da napravimo nekoliko različitih scenarija – koliko procenata NIS-a možemo da kupimo, da li će to biti samo rafinerije i slično. Sada je rano precizirati", kaže Žolt Hernadi, predsednik MOL grupe.

Srbija poslednja privatizuje naftni sektor u regionu. Hrvatska je, recimo, još pre dve godine prodala 25 odsto INA-e mađarskom Molu, ali ni tamo, prema rečima stručnjaka, ta privatizacija nije prošla bez protivljenja u javnosti: "Ljudi u Hrvatskoj te državne tvrtke nazivaju obiteljskim srebrom jer to smatraju za vrlo vrijednu imovinu, to je nešto što se posljednje prodaje i to u slučaju jako velike potrebe i nevolje", kaže Željko Bukša, novinar Vijesnika.

Kako će se NIS prodati predložiće privatizacioni savetnik koji će biti izabran za dve nedelje, kažu i Vladi i dodaju da se za sada jedino znaju dva uslova za potencijalne kupce NIS-a: rafinerije ne smeju da se zatvore i pri tom treba da proizvode derivate po evropskim standardima.