Studirati u Kosovskoj Mitrovici

Univerzitet u Prištini, kao i većina institucija, nakon rata na prostorima Kosova 1999. godine, morao je da bude premešten. Prvenstveno je Univerzitet prebačen u nekoliko sredina u centralnoj Srbiji, da bi ponovo bio vraćen na Kosovo i to na sever pokrajine.

Najveći broj fakulteta smešten je u severnom delu Kosovske Mitrovice, pa se zbog manjka prostora često dešava da se po nekoliko fakulteta nalazi u jednoj zgradi. Prema nekim procenama, trenutno taj univerzitet pohađa od 10 do 12 hiljada studenata.

Predsednik Saveza studenata prištinskog univerziteta koji je premešten u Kosovsku Mitrovicu, Vuk Mitrović kaže da je zanimljivo da među studentima ima i ostalih nacionalnih manjina, pa čak i Albanaca. Mitrović kaže i da je diploma tog Univerziteta za sada priznata u centralnoj Srbiji, ali da se ne zna kako će biti ubuduće: "UNMIK mnogo šta insistira, da mu maltene ministarstvo bude u Prištini. Mislim to nijedan student ovog Univerziteta, lično ja prvi, a nijedan student ovog univerziteta neće to prihvatiti. Naše ministarstvo je u Beogradu i mi smo u zajednici Univerziteta Srbije. Mi su tu da bi očuvali ovaj deo kao deo države Srbije."

Problem sa prostorom za studente prištinskog Univerziteta primetan je u njihovom studentskom smeštaju, jer u Kosovskoj Mitrovici postoji 3 doma, a najavljeno je i da će u decembru biti otvoren još jedan. Broj studenata koji mogu da dobiju mesto u domovima je oko 500, a cene smeštaja su od 800 do 1.100 dinara. 

Student psihologije Marija Babić iz Nikšića, kaže za B92 da za razliku od ostalih, studenti u Kosovskoj Mitrovici, pored ispita i učenja, imaju i mnogo veće probleme: "Nestaje nam voda svaku noć. Restrikcije struje ne možemo da znamo kad su. Jednostavno, ima je, nema je, dođe, prođe. Grejanja kad ima u gradu ima i kod nas, šta da se radi. Mislim brane nam te grejalice, još uvek grejanja nema. Znači, temperatura se spušta na jedan, dva stepena, grejanja nema. To nam je što nam je, niko nas nije prisiljavao da dođemo ovde." 

Zanimljivo je da među studentima koji su smešteni u domovima ima i onih koji su pre rata živeli na Kosovu i Metohiji. Jedan od njih je i Aleksandar Lukić student Više elektrotehničke škole, koji je iz Orahovca izbegao u Kraljevo: "Otišao sam 5 meseci nakon što je došao KFOR ovde. Ostao sam bez stana, živeo sam u crkvi, sa ostalim građanima koji su izbegli u taj srpski deo Orahovca i nisam imao kud. Prijavio sam se za Srbiju i došao sam ovde."

Ipak, na osnovu razgovora sa studentima stiče se utisak da je najveći problem hrana u studentskoj menzi, gde za tri obroka treba platiti 75 dinara. "Haos, nikakva. Pričaju da po drugim univerzitetskim centrima je hrana mnogo dobra, dok kod nas, daju nam jedan isti obrok pet puta. Krompir u svim vrstama, na razne načine, makarone, riba koja je samo onako spremljena na loš način. Niko nije u stanju da se dogovori sa vlasnikom pekare da se svako jutro dovozi svež hleb", Aleksandar Lukić i Marija Babić.

Što se tiče društvenog života, studentima imaju gde da se zabave, jer postoji organizovan studentski klub, teretana i internet centar, koji iako je najjeftiniji takođe radi kada ima struje. Vuk Mitrović je objasnio odakle se sve to finanasira: "Naše finanasiranje uglavnom ide preko rektorata Univerziteta i studentskog centra. Evo sad smo imali i obećanje Koordinacionog centra, kad smo bili na razgovoru prošle nedelje. Imamo obećanje da će finansirati deo budžeta i pomoći sa nekim osnovnim materijalnim sredstvima za kancelraiju, potrepštine. Od sponzora dobijemo nešto kad napišemo projekat i tako..."

Na prištinskom Univerzitetu, kao i na većini ostalih, jasno je definisana razlika između studenata različitih godina. Pa tako, brucoši u većini slučajeva dobijaju stariji dom sa šestokrevetnim sobama, dok ostali studenti mogu da računaju mahom na mesta u novom domu, u kome sobe imaju po tri kreveta.