Stavovi Srba i Albanaca o Kosovu

Istraživanje stavova kosovskih Albanaca i Srba uoči pregovora o budućem statusu Kosova obavljeno je za srpsko-albanski forum "Kosova-Kosovo". Istraživanje ukazuje na stavove pripadnika obe nacionalne zajednice o tome šta bi trebalo učiniti radi uspostavljanja trajnog mira i stabilnosti u regionu.

Rukovodilac istraživanja, obavljenog u saradnji Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi iz Soluna, agencije KosovaLajv iz Prištine i Medijskog centra Beta iz Beograda, Kolin Irvin sa Kvins univerziteta u Belfastu rekao je na prezentaciji u Skuptšini grada Beograda da rezultati, dobijeni anketom na  reprezentativnom uzorku od po 1.200 kosovskih Albanaca i Srba, predstavljaju i korisnu osnovu tema za pregovaračke timove.

Ukazujući da su slična istraživanja u Severnoj Irskoj pomogla stvaranju konsenzusa za Belfastski sporazum, Irvin je naglasio značaj suočavanja javnosti sa problemima koji su prioritetni za sve strane u sukobu, jer je na osnovu takve baze jedino moguće postići dogovor.

Na osnovu iskustava iz Severne Irske, Irvin je rekao i da je rešavanje pojedinačnih problema na Kosovu lakše kada su sva ta otvorena pitanja "u paketu", iako za sada o njima postoje suprotstavljena mišljenja pripadnika albanske i srpske zajednice.

Komentari rezultata

Ako se izuzuzmu opšti stavovi o nezavisnom Kosovu, za koje se zalažu Albanci, odnosno ostanku Kosova u Srbiji, za šta su pripadnici srpske zajednice, svojevrsni protektorat Evropske unije na Kosovu pokazuje se kao prihvatljivo rešenje za obe strane.

Irvin je ukazao da je značajno i što rezultati istraživanja pokazuju da obe zajednice, iako različitih stavova o važnosti određenih pitanja, izgleda razumeju ili bar priznaju jedni drugima prioritete. To je, prema njegovoj oceni, i široka zajednička baza za diskusiju i teme pregovora.

Nenad Šebek iz Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi rekao je da mu se rezultati istraživanja ne sviđaju, jer ukazuju na polarizovana mišljenja na Kosovu, ali je naglasio da je to stvarnost i da je važno da se i najšira javnost sa tim upozna, kako bi mogla da budu pronađena rešenja prihvatljiva za sve.

Direktorka Bete Ljubica Marković i Gzim Badžaku iz "KosovaLajv" zadovoljni su saradnjom te dve agencije iz Beograda i Prištine, ističući da u proteklih desetak meseci nije bilo nijednog problema u uređivačkoj politici u vezi sa prezentovanjem mišljenja srpske i albanske strane o aktuelnim problemima na Kosovu.

Sličnosti i razlike

Budući status Kosova pitanje je od najveće važnosti za većinu kosovskih Albanaca, dok su za većinu Srba najvažniji problemi snabdevanje strujom, bezbednost i pitanje nestalih, pokazuje istraživanje.

Finalni status Kosova od primarne je važnosti za 87 odsto ispitanih kosovskih Albanaca, dok su nezaposlenost, slaba ekonomija, korupcija i obrazovni standard ostali njihovi prioriteti, pokazuju rezultati istraživanja, obavljenog od 26. avgusta do 2. septembra na uzorku od po 1.200 pripadnika srpske i albanske nacionalne zajednice.

Za većinu Srba konačan status Kosova pri kraju je liste prioriteta, ali ne postoji zajednički stav šta im je najvažnije - za većinu kosovskih Srba (78 odsto) to je snabdevanje Kosova strujom, Srbima u centralnoj Srbiji najznačajnija je javna i lična bezbednost (83 odsto), a raseljenim i izbeglim Srbima - problem nestalih (84 odsto).

Istraživanje, koje je predstavljeno danas u Beogradu, a juče u Prištini, pokazuje da veliki problem za obe zajednice na Kosovu predstavlja priznanje i prihvatanje uloge i Beograda i Prištine u poslovima u vezi sa Kosovom i njegovom budućnošću. Dok 49 odsto kosovskih Albanaca smatra da uloga Vlade Srbije nema nikakvog značaja u tom procesu, svega jedan odsto kosovskih Srba slaže se sa tim. Istovremeno, 19 odsto kosovskih Srba smatra da akcije kosovske vlade nemaju nikakav značaj, dok jedan odsto Albanaca deli taj stav.

U vezi sa pregovorima o konačnom statusu Kosova, 57 odsto kosovskih Albanaca smatra da je od ključnog značaja da se Beograd složi sa finalnim statusom. Oni bi želeli i da SAD imaju aktivniju ulogu, a približno isti procenat smatra važnim i da se međunarodna zajednica složi sa konačnim statusom i da o njemu bude održan referendum.

Referendumu na Kosovu, međutim, protivi se 84 odsto kosovskih Srba, odnosno 63 odsto Srba u centralnoj Srbiji i 52 odsto izbeglih i raseljnih.

Većina Srba smatra da bi međunarodna zajednica trebalo više da uključi Beograd u pregovore, kao i da pregovarači iz Beograda moraju imati podršku kosovskih Srba i da je potrebno da međunarodni standardi budu ispunjeni pre započinjanja pregovora.

Bezbednost, nasilje

Srbi i Albanci slažu se, između ostalog, da je pitanje bezbednosti značajno, ali dok je Srbima to među problemima od najveće važnosti, Albancima je na osmom mestu od ukupno tridesetak pitanja.

Rezultati istraživanja ukazuju da obe zajednice, iako različitih stavova o važnosti određenih pitanja, izgleda da razumeju ili bar priznaju jedni drugima prioritete. Autori istraživanja ocenili su da je to široka zajednička baza za diskusiju i teme pregovora, iako su naveli da postizanje dogovora može biti sasvim drugo pitanje.

Ipak, zajedničko razumevanje problema manje je izraženo kada su u pitanju osetljiva pitanja, kao što je finalni status Kosova - dok 43 odsto kosovskih Albanaca smatra da bi ostanak Kosova u Srbiji značio novi rat, većina Srba strahuje upravo od nezavisnosti Kosova.

Da će nezavisnost Kosova značiti manju bezbednost za sve smatra 80 odsto ispitanih kosovskih Srba, dok 74 odsto Srba u centralnoj Srbiji i 93 odsto raseljenih i izbeglih smatra da će nezavisnost dovesti do novog egzodusa srpskog stanovništva.

Dok je čak 88 odsto Albanaca navelo da je netačno da će nezavisnost Kosova rezultirati povećanjem nasilja, samo jedan odsto Srba na Kosovu deli to mišljenje, kao i dva odsto Srba u centralnoj Srbiji, dok među raseljenima uopšte nema onih koji isto misle. U netačnost teze da će ostanak Kosova u Srbiji dovesti do rata veruje i 11 odsto Albanaca.

Velika većina Albanaca smatra netačnim da će nezavisno Kosovo postati mafijaška država, kao i da će biti manje bezbedno za sve, da neće biti bezbedno za Srbe i da samo Beograd može da reši kosovsko pitanje.

Istraživanje pokazuje i da se Srbi i Albanci uglavnom slažu da Srbija ne radi dovoljno kako bi pomogla izbeglima i raseljenima. Samo 12 odsto Albanaca smatra da to nije tačno, odnosno 26 odsto kosovskih Srba, 18 odsto Srba u centralnoj Srbiji i devet procenata izbeglih i raseljenih Srba.

Među zajedničkim stavovima obe zajednice je i da postoji nedostatak političke uloge kosovskih Srba u pregovorima.

Autori istraživanja zaključili su, na osnovu svih odgovora, da je idealno bezbednosno rešenje za Kosovo ono kojem treba težiti, ali da će za to biti potrebno čitav život, ako je uopšte moguće. Zaključeno je da je, međutim, moguć realan progres prema tom idealu u smislu društvenih i političkih reformi, u kombinaciji sa ustavnim rešenjima koja će voditi što je moguće većoj bezbednosti za sve.