Pregovori o Kosovu u novembru

Berns kaže da će razgovori o statusu Kosova verovatno početi u novembru, posle sastanka međunarodne Kontakt-grupe, zakazanog za 2. novembar u Vašingtonu. Berns je rekao i da je stav SAD da do rešenja treba doći kompromisom Beograda, Prištine i međunarodne zajednice, u interesu svih na Kosovu i stabilnosti regiona.

Pregovori o Koosvu biće vođeni pod pokrovitljestom Ujedinjenih nacija, ali će SAD imati aktivnu ulogu, preko specijanog izaslanika koji će u ime Vlade SAD pratiti proces, kaže Berns. "U tim pregovorima mi nećemo biti na bilo čijoj strani, ali u isto vreme znamo da status kvo, koji sada postoji, nije održiv. Na stolu je trenutno mnogo opcija, ali mi očekujemo da će to biti pošteni i otvoreni razgovori koje će voditi Albanci i Srbi sa Kosova i svakako Vlada Srbije. Znamo da to neće biti nimalo lako, ali to je istorijski trenutak u kom se pruža mogućnost za miran i stabilan život za sve na Kosovu", kaže Berns. 

Nikolas Berns je rekao da SCG treba da odluči da li je za prosperitetnu budućnost ili će biti talac begunaca od optužnice suda koji je osnovao Savet bezbednosti UN. Berns kaže da bez izručenja preostalih optuženih Tribunalu u Hagu Beograd ne može da očekuje svestrane odnose sa SAD ni pristupanje Partnerstvu za mir. "U tom pogledu, veoma smo razočarani što Ratko Mladić još nije u Hagu i što je Radovan Karadžić još u bekstvu. To su dve osobe koje stoje na putu razvoju Srbije, pridruživanju NATO-u i ostatku sveta. Srbija bi imala priliku da poboljša odnose sa SAD na izuzetan način ako bi se te dve osobe predače ili bile uhapšene i odvedene u Hag", kaže Berns. 

Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković rekao je da je poruka Nikolasa Bernsa bila jasna, a to je da nema podrške SAD ni normalnih odnosa sa SAD ako svi optuženi ne budu izručeni Tribunalu. Drašković je rekao i da je kao najbitniji uslov još jednom naglašeno hapšenje ili predaja Mladića. Na pitanje koliko situacija s Mladićem može da utiče na pregovaračku poziciju o Kosovu, Drašković je rekao: "Naravno da Berns to direktno nije rekao, ali indirektno je jasno da će svaka naša državna pozicija biti slaba i ugrožena sve dok ne uklonimo tu prepreku zvanu Tribunal", kaže Drašković. 

Kao glavnog krivca za neuklanjanje haške prepreke Drašković je u razgovoru s Bernsom označio političke stranke i strukture bivšeg režima, koje žele da se vrate na vlast i koje u izolovanoj Srbiji siromaštva, mržnje i novih sukoba i nesreća traže šansu za sebe. Drašković je rekao da činjenica da evropske institucije nikada nisu na dnevni red stavile pitanje kršenja ljudskih prava Srba na Kosovu znači da i se dalje plaća cena zbog režima Slobodana Miloševića. "Plaćamo i cenu nekih novinskih anketa. Te ankete poručuju Evropi da u Srbiji snage bivšeg režima samo što nisu došle na vlast. To nikako ne smemo dopustiti", rekao je Drašković.

Koštunica: Za Kosovo proširena autonomija

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica smatra da rešenje za Kosovo mora da bude prihvatljivo za obe strane, naglasivši potrebu poštovanja rezolucije 1244 SB UN, kojom su garantovani suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore. Koštunica je u razgovoru s Bernsom dodao da je rešenje za Kosovo potrebno tražiti kroz dijalog i kompromis, u vidu proširene autonomije i u okviru postojećih granica Srbije i Crne Gore. U saopštenju Vlade se navodi da je premijer rekao da je neophodno pažljivo pristupiti nalaženju rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obe strane i ukazao na to da mora biti vođeno računa o stabilnosti u regionu.

"Berns je rekao da je položaj srpske zajednice na Kosovu veoma loš i da pažnja mora biti posvećena njihovim ljudskim pravima i da moraju biti stvoreni uslovi za njihovu bezbednost i povratak", navodi se u saopštenju. Berns je istakao da SAD neće sugerisati krajnji ishod rešenja za Kosovo.

Posle sastanka Berns s predsednikom Srbije Borisom Tadićem iz predsednikovog kabineta izdato je saopštenje u kom stoji da su Berns i Tadić razgovarali o Kosovu, saradnji u sektoru bezbednosti i evropskim i evroatlantskim integracijama SCG.

Berns se sreo i s premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem. Berns je izjavio da je na građanima Crne Gore da u demokratskom procesu odluče o svojoj budućnosti i i naglasio neophodnost pune saradnje SCG sa sudom u Hagu, saopštava Vlada Crne Gore. Đukanović je Bernsu preneo da će Crna Gora, ako sa Srbijom izostane dogovor o savezu nezavisnih država, organizovati referendum o državnom statusu, a da će Crna Gora u potpunosti sarađivati s Hagom i naveo da to očekuje i od Srbije. Berns i Đukanović su konstatovali da pitanje Kosova treba rešavati što pre, kroz razgovore Beograda i Prištine i uz učešće međunarodne zajednice, javlja Beta.

Inače, tokom jučerašnjeg boravka u Prištini, Berns je posle susreta sa predsednikom i premijerom Kosova Ibrahimom Rugovom i Bajramom Kosumijem rekao da će Amerika odrediti svog specijalnog izaslanika koji će učestvovati i podržati UN, ali da neće sugerisati krajnji ishod pregovora: „Nije na SAD da odluči o budućnosti Kosova. Na nama je da stvorimo uslove da pregovori počnu, da upozorimo sve strane da je kompromis neophodan kao i da finalno rešenje mora da bude takvo da na kraju i Albanci i Srbi mogu da žive zajedno u miru“. Predsednik Kosova Ibrahim Rugova ponovio je zahtev da se Kosovu direktno prizna nezavisnost.

Berns u sudu

Nikolas Berns je posetio i Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu, gde se sastao s predsednikom Okružnog suda Sinišom Važićem, tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem i specijalnim tužiocem za organizovani kriminal Slobodanom Radovanovićem. Berns je čestitao sudijama i tužiocima na izvanrednom poslu koji obavljaju. "Oni koji su počinili zločine na Kosovu i Bosni i Hercegovini nisu pravi predstavnici srpskog naroda, a prava je odluka Vlade Srbije da tim ljudima bude suđeno u tom sudu", rekao je Berns.

Rupel: OEBS za ubrzavanje rešavanja statusa

I predsedavajući OEBS-a Dimitrij Rupel očekuje da razgovori o rešenju budućeg statusa Kosova počnu u novembru. Šef slovenačke diplomatije rekao je u Beogradu da je za OEBS, EU i Sloveniju važno da se taj proces ubrza: "Verujem da je pošteno reći da mi tražimo kompromisno rešenje, koje neće destabilizovati region. Što se tiče uloge OEBS-a, nas su zamolili, i ja mislim da to treba, da prihvatimo ulogu organizacije koja će se baviti problemima manjina, problemima kulturnih spomenika, poput crkava, manastira."

Rupel je, posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova Vukom Draškovićem, rekao da je OEBS upoznat sa stanjem na Kosovu, pošto je prisutan na terenu, i da očekuje da će tokom pregovora biti pronađeno rešenje koje neće destabilizovati ceo region.

Ministar spoljnih polova SCG je ukazao da OEBS treba da nadgleda i radi na poštovanju ljudskih prava na Kosovu, koja nigde u Evropi nisu tako drastično ugrožena. Drašković se zauzeo za poštovanje preporuka iz izveštaja izaslanika generalnog sekretara UN Kaija Eidea, posebno sugestije da pregovore i statusu Kosova ne treba ubrzavati i ocenio da pregovori ne smeju da budu okončani do ispunjavanja svih preporuka.

Rupel je danas, tokom posete Prištini, izjavio da će generalni sekretar UN Kofi Anan na sednici SB UN 24, oktobra imenovati specijalnog predstavnika za pregovore o Kosovu. 

Beogradski tim nakon sednice SB UN

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić izjavila je da će tim Beograda za pregovore o statusu Kosova biti poznat pošto u Ujedinjenim nacijama bude saopštena odluka o početku pregovora.

Ona je to rekla prilikom susreta sa predsedavajućim Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Dimitirjem Rupelom u Beogradu, navodi se u saopštenju. SB UN će 24. oktobra u Njujorku raspravljati o situaciji na Kosovu i razmatrati preporuku generalnog sekretara UN Kofi Anana da se počnu pregovori. Sanda Rašković Ivić je dodala da će beogradski tim za pregovore biti podržan brojnim ekspertskim grupama.

"Važnija strategija od pregovarača"

Šef katedre za međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka Ivo Visković izjavio je za B92 da je suštinska poruka posete Nikolasa Bernsa i Beogradu i Prištini to da je status kvo na Kosovu neodrživ. "Suviše to dugo traje, počinje neka vrsta atrofije, agonije, i Zapad se boji da to može izazvati dodatne nemire, jer se stanje ne rešava. Naravno, njih to strahovito košta, biće sigurno još dugo neophodno, ne godinama nego možda i decenijama, da se Kosovu pruža pomoć i svi gledaju da izađu iz te zamke ako ikako mogu. E sad, naravno, svi su svesni da je glavni problem u dijametralno suprotnim stavovima dveju strana koje treba da pregovaraju", kaže Visković.

Visković navodi i da je, što se tiče pozicije Srbije u pregovorima o statusu Kosova, mnogo važnije napraviti strategiju. Prema njegovim rečima, problem što Srbija nema pregovarački tim nije primaran: "Primarno je da se usaglasi, ako je ikako moguće na nivou države, odnosno Srbije kao celine, među svim nosiocima funkcija i među svim liderima političkih stranaka (ja bih rekao i onih koji su na vlasti, i onih koji su u opoziciji), šta je stvarna strategija i šta je taktika. Važnija je kreacija nego realizacija toga dela posla."

Ivo Visković smatra da se već sada može naslutiti ko će biti u pregovaračkom timu Srbije, odnosno da će ekipu činiti eksperti koji poznaju situaciju na Kosovu i Metohiji.

PDP traži učešće u pregovorima

Pokret za demokratski progres, partija koja okuplja bivše pripadnike Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, zatražio je da u pregovorima između Beograda i Prištine učestvuju predstavnici Albanaca sa juga Srbije, javlja dopisnik B92 iz Bujanovca.

Zahtev PDP je da predstavnici Albanaca iz Preševa, Medveđe i Bujanovca budu deo pregovaračkog tima iz Prištine. "Nelogično je da Srbi sa Kosova kao manjina učestvuju u razgovorima, a da se izostavi politička volja legitimnih predstavnika Albanaca iz Preševske doline", navodi se u saopštenju, koje je potpisao predsednik PDP-a, nekadašnji politički komandant Glavnog štaba OVPMB, Jonuz Musliju.

"Ne treba ostaviti po strani ni želju naroda Preševske doline sa referenduma održanog 1992. godine, kada se odlučio za političku i teritorijalnu autonomiju sa pravom ujedinjenja sa Kosovom, ni mirovni sporazum iz Končulja 2001. godine", navodi PDP.

Ta stranka podržava početak dijaloga između Beograda i Prištine, uz ocenu da "neučestvovanje predstavnika albanske zajednice sa juga Srbije ne samo da će ometati političku situaciju, već će uticati i na destabilizaciju regiona u celini". PDP tvrdi da, "15 godina nakon početka pluralističkog života, Beograd i dalje ne ispunjava legitimne zahteve Albanaca za slobodnu upotrebu nacionalnih simbola, dvojezičnost, obrazovanje, integraciju i decetralizaciju ovog regiona".