Uskoro pregovori o Kosovu

Generalni sekretar UN je to preporučio na osnovu izveštaja njegovog izaslanika Kaija Eidea. Eide je sinoć izjavio da je na Kosovu učinjen značajan napredak u uspostavljanju vladinih i ekonomskih struktura, ali nije učinjen dovoljan napredak u širenju tolerancije i jačanju pravosudnog sistema.

Učinjen je značajan napredak u stvaranju ekonomskih struktura, ali sadašnja ekonomska situacija ostaje nesređena, uz visoku stopu nezaposlenosti i siromaštva. Privatizacija državnih firmi je u toku i budući izgledi su pozitivni sve dok se izbegava diskrikimacija na etničkoj osnovi u toj oblasti, naveo je Eide.

"Treba uključiti sve strane i držati ih na okupu tokom celog procesa određivanja statusa. Ishod mora biti stabilan i održiv. Ne smeju se postavljati veštački rokovi, a kad proces počne, on ne sme biti blokiran, već mora biti doveden do kraja", navodi se u izveštaju Kaija Eidea, čije delove prenosi Rojters i novinar Tim Džuda.

"Međunarodna zajednica mora biti odlučna da ostane i podrži ovaj proces, bez obzira kakav će biti budući status. Očekuje se da Evropska unija ima istaknutu ulogu u vezi s policijom i pravosuđem, a da NATO i dalje bude prisutan. Američki doprinos Kforu je ključ, jer se time obezbeđuje vidljivo prisustvo Sjedinjenih Država."

"Treba napraviti 'zaštitni prostor' oko srpskih pravoslavnih svetinja, kako bi one bile pod nekom vrstom međunarodne zaštite. Važno je ne samo da se zaštite crkve i manastiri kao kulturni i verski spomenici, već da se zaštite i zajednice koje žive u njima", naveo je Eide u izveštaju. "Albanski lideri moraju da prekinu napore da prerade istoriju Kosova i izbrišu sve tragove pravoslavnih institucija."

"Međuetnička situacija je teška. Slučajevi zločina i nasilja često se i ne prijavljuju, što ugrožava slobodu kretanja manjina i podstrekava nekažnjivost albanske većine. Ne poštuju se i ne obezbeđuju imovinska prava. Srbi izbegli posle NATO-bombardovanja prestali su da se vraćaju i biće potrebno dosta vremena da se to promeni. Pod hitno treba rešiti pitanje Roma koji žive u neljudskim uslovima u dva kampa", zaključio je Eide.

"Treba razmisliti o uvođenju visokog predstavnika ili slične funkcije, koja bi bila snažno vezana za EU. Visoki predstavnik ne bi trebalo da ima široka ovlašćenja kao u Bosni. Treba pažljivo prebacivati ovlašćenja na kosovsku policiju i pravosuđe, jer borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije sada ometaju porodična i klanovska solidarnost, a stalno se preti svedocima, policajcima i predstavnicima pravosuđa", naveo je Eide.

Amerika se uključuje

Ovim povodom oglasila se i američka administracija. Pomoćnik američkog državnog sekretara za politička pitanja Nikolas Berns izjavio je da se Vašington slaže Kofijem Ananom da pregovori o konačnom statusu Kosova treba da počnu. Američki zvaničnik je rekao da Vašington želi da učestvuje u razgovorima, a očekuje se i da će imenovati svog specijalnog izaslanika.

Američki Senat kasno sinoć je jednoglasno usvojio Rezoluciju o Kosovu, kojom se dve strane, srpska i kosovska, pozivaju da dogovorom reše pitanje budućnosti Kosova i to bez prejudiciranja ishoda pregovora, saznaje agencija Beta iz diplomatskih izvora u Vašingtonu. U tekstu rezolucije ne pominje se nezavisnost Kosova, već se poziva na kompromisno rešenje i naglašava da budući status Kosova mora da odražava potrebe, ciljeve i želje dve strane.

"Rezolucija je pozitivna, izbalansirana, ona poziva na kompromis dve strane i ne implicira šta bi rešenje za Kosovo trebalo da bude, već napominje da ono mora biti na obostranu korist", navode diplomatski izvori.

Senatori Džordž Vojnović, Džozef Bajden i Ričard Lugar podneli su 14. septembra Spoljnopolitičkom komitetu Senata nacrt rezolucije u kojem navode da lideri Kosova, Srbije i Crne Gore i predstavnici UN treba da rade u pravcu sporazuma o budućem statusu, uz ispunjavanje Standarda za Kosovo. Oni traže da vođe Srbije i Crne Gore i Kosova postignu kompromis. Obe strane, uz predstavnike Ujedinjenih nacija, "treba da rade u pravcu sporazuma o budućem statusu Kosova i plana za transformaciju na Kosovu", navodi se u tekstu rezolucije.

Takav sporazum i plan, navode Vojnović, Bajden i Lugar, treba da uzmu u obzir "glavne potrebe i zahteve naroda" na Kosovu i naroda u Srbiji i Crnoj Gori i da iziskuju kompromise obe strane, kako bi se postigao dogovor.

Jedan od predstavnika Srba sa Kosova, Oliver Ivanović, kaže da ove izjave i odluke pokazuju da su Amerikanci najzainteresovaniji da se reši pitanje Kosova, pošto žele da napuste ovaj prostor: "Imaju mnogo otvorenih ratišta u Iraku i Avganistanu, a Iran im je veliki problem. Njima je dosta Kosova i oni bi prvi da se povuku odavde, a ne mogu, ako tu ne bude rešnja. Izjava Nikolasa Bernsa je vrlo oprezna. On je i ranije rekao da nema nasilnog rešenja i jednostvnih odluka i da Priština i Beograd moraju da se dogovore. Svi očekuju da se nađe kompromis, ali ja sumnjam da se ove političke konstelacije u  Prištini i Beogradu mogu uopšte dogovoriti oko komprosnog rešenja. Ja sam skeptik oko dogovora, mislim da će EU u prvoj fazi pokušati, a ako ona ne uspe, onda će se u narednih šest meseci do godinu dana Amerikanci vratiti sa namerom da u jednom odlučnom potezu to nekako reše. Na nama je da ne propustimo da sa Amerikancima napravimo dogovor, jer ako se oni budu odlučili da reše taj problem, onda bi to moglo biti priznavanje nekakvog statusa, što bi povuklo i ostale."

Labus: Postoji strategija

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus kaže da postoji dokument koji bi mogao biti osnov za nastup vlasti u Beogradu u procesu određivanja budućeg statusa Kosova, ali nije želeo da iznese informacije o njegovom sadržaju. "O strategiji ne bi trebalo da se javno govori, jer kad imate strategiju pregovora, imate načela na kojima pregovarate, ali sam tok pregovora zavisi i od drugih učesnika i vi tu morate da se prilagođavate", rekao je Labus novinarima.

Reagujući na jučerašnju najavu iz Ujedinjenih nacija o početku razgovora o budućem statusu Kosova, Labus je rekao da nije srećan zbog toga što će se ti razgovori voditi po principu "šatl diplomatije". "Ja sam mislio da ćemo imato mnogo veće šanse ako insistiramo na konferenciji. Mi smo insistirali, a dobili smo šatl diplomatiju", kazao je Labus.

Prema njegovim rečima, problem će u razgovorima biti to što "na albanskoj strani postoji potpuna nekooperativnost", i kako je dodao, sve što zvanični Beograd može da učini jeste "da govori jednim glasom".

Šta je na stolu

"Pitanje nezavisnosti je na stolu. Pitanje autonomije je na stolu. O tome ćemo pričati i sa Beogradom i sa Prištinom'', rekao je Anan u Bernu, kada je najavio da će preporučiti početak pregovora. Generalni sekretar UN doneo je preporuku o pokretanju procesa za utvrđivanje statusa Kosova na osnovu izveštaja Kaija Eidea. Šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen juče je obavestio premijera Srbije Vojislava Koštunicu da je izveštaj Eidea predat generalnom sekretaru UN, ali "našu stranu nije upoznao sa sadržajem izveštaja", saopštila je vladina kancelarija za medije.

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić obećava da će Srbija biti spremna za pregovore, iako priznaje da je preporuka Kofija Anana da pregovori o konačnom statusu ubrzo počnu došla neočekivano: "Ova prevelika žurba sigurno da nije dobra, ali kao politički realisti, treba da se spremimo na sve, ali takođe kao politčki realisti, treba najpre da sačekamo papir gospodina Eidea i da proučimo šta tamo piše. Mi ćemo biti spremni, to je sigurno."

Sa druge strane, Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste za KiM, kaže da ovo nije neočekivana odluka, i da se to moglo zaključiti iz nekoliko poslednjih sastanaka sa Eideom. "Bilo je jasno da će on jasno proceniti situaciju, ali će istovremeno preporučiti razgovor o statusu. Čitava međunarodna zajednica je već odavno pomalo umorna od KiM i čini im se da su iscrpli sve svoje mogućnosti, te da u ovom trenutku jedina mogućnost može biti nekakvo, kakvo-takvo, definisanje statusa Kosova i prenošenje više ovlašćenja i prava na lokalnu zajednicu. Ja nisam iznenađen i ne verujem da jeste iko ko je ozbiljno pratio situaciju na KiM, a to bi morali biti čelnici vlasti u Beogradu."

Oliver Ivanović smatra da vlasti u Srbiji moraju preduzeti hitne korake, pošto se od 17 do 22. oktobra održavaju velike konsultacije, a 24. je sednica Saveta bezbednosti, gde će se odlučiti ko je pregovarač. Ivanović međutim nije toliko siguran da će to biti Marti Ahtisari.

Bez "ekstremnih" rešenja

Posle vesti da je Kofi Anan preporučio početak razgovora, premijer Kosova Bajram Kosumi  se obratio naciji, prenosi dopisnik iz Prištine Safet Muhović. U poruci, emitovanoj na RTV Kosova, premijer je zatražio "jedinstvo političkog spektra i građana Kosova na daljem putu u izgradnji društva u kome će vladati demokratija i koja će biti primer tolerancije i multientičnosti". Preporuku generalnog sekretara UN Kosumi je ocenio kao početak jednog od najvažnijih perioda u istoriji Kosova, čime se otvara perspektiva stvaranja kosovske države. On je naglasio da su pred Kosovom, uprskos ostvarenim rezultatima, još uvek veliki izazovi i napori. On je pozvao na jedinstvo svih kososkih građana u odnosu na ostvarenje zajedničkog cilja – stvaranja nezavisne i privredno stabilne i razvijene države Kosovo.

Sa druge strane, potpredsednik Koordinacionog centra Milorad Todorović ponavlja stav srpske strane da su sva "ekstremna rešenja" o konačnom statusu Kosova neprihvatljiva: "Principijelan stav međunarodne zajednice, mada je pitanje koliko je pricipijelan, je da treba izbeći sva ekstremna rešenja. Za Srbiju i srpske predstavnike najekstremnije rešenje je bilo koji oblik nezavisnosti Kosova, i to ne manje ekstremno nego promena granica Kosova ili ukidanje autonomije."