10 godina od Oluje

Vojne i policijske snage Hrvatske su u toj akciji ubile na stotine i proterale oko 250.000 Srba, od kojih mnogi i danas žive u izbegličkim centrima širom Srbije. Jedan takav smeštaj obišao je ministar Srbije i Crne Gore za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić, a s njim, prvi put, i jedan predstavnik Haškog tribunala.

Porodice nestalih u Oluji danas su u Ambasadi Hrvatske ostavili spisak sa imenima 2.627 Srba nestalih od 1991. do 1995, uz zahtev za pomoć u njihovom nalaženju.

Niko iz Ambasade nije izašao da primi spisak, pa je predstavnik udruženja porodica gurnuo spisak ispod ulaznih vrata. Ispred Ambasade, koju je obezbeđivao kordon policije, ostavljeno je 2.900 ruža.

Više hiljada Srba iz Hrvatske zatražilo je danas da "zvanična Hrvatska u cilju trajnog mira, pomirenja i suživota, kaže celu istinu o 'Oluji' i da prestane sa slavljem", kako su rekli, "progona čitavog jednog naroda". Oni su uputili i zahtev Haškom tribunalu da zvanično proglasi tu akciju genocidnom i da osudi sve koji su ubijali, silovali i pljačkali u njoj.

Patrijarh Pavle, služio je liturgiju za one koji su ubijeni i pomolio se za dobro svih prognanika. U molitvi su učestvovali i predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica. Crkva Svetog Marka bila je premala za sve koji su hteli da prisustvuju: "Žalost je naša prevelika, ali bi ona bila neprebolna da su oni izginuli idući da osvajaju tuđe. Oni su proterani iz svojih krajeva, gde su živeli stotinama godina", kazao je patrijarh.

Koštunica: Najveće etničko čišćenje

Vojislav Koštunica je u pisanoj izjavi ocenio da je Oluja najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata, te da ni posle deset godina još nema pravde i priznanja celovite istine, a posledice te tragedije nikada do kraja neće moći da se otklone. "Pred nama danas stoji važan zadatak da se omogući povratak izgnanika kućama i da im se vrate ljudska prava koja im pripadaju, jer je to jedini put koji vodi istinskom miru, pravdi, pomirenju i evropskoj budućnosti", rekao je Koštunica, prenosi Beta.

Vlada hrvatske odbacila ocenu Koštunice

Hrvatska vlada nazvala je neutemeljenom izjavu premijera Srbije Vojislava Koštunice.U saopštenju hrvatske vlade navodi se da je operacija "Oluja" 1995. godine bila "veličanstvena pobeda nad agresivnom politikom Slobodana Miloševića", kao i da je izvršena kako bi se odbranila teritorija "suverene i samostalne Hrvatske u skladu sa medjunarodnim pravom i rezolucijama Saveta bezbednosti UN".

"Hrvatska vlada skreće pažnju na istorijsku činjenicu da je jedini plan i cilj operacije 'Oluja' bilo oslobadjanje okupiranih teritorija, odbrana medjunarodno priznatih granica, i prekid strahovlade nelegalne skupine zločinačkih terorista", navodi se u tekstu.

Vlada u saopštenju podseća i na javni poziv koji je tokom operacije "Oluja" upućen svim hrvatskim državljanima da ostanu u svojim domovima i prihvate hrvatsku vlast.

U kontekstu ovog saopštenja hrvatske vlade, podsećamo na tekst transkripta razgovora F. Tuđmana sa genralima neposredno pred Oluju.

"Bednici"

Izbeglice iz kolektivnog centra u Krnjači, nadomak Beograda, kažu da ne veruju da će se ikada vratiti u svoje domove i da već 10 godina gledaju ministre i različite međunarodne predstavnici koji dolaze, obećavaju i odlaze. Sve nade da će se vratiti u Hrvatsku do sada su, kažu, bile lažne.

Živko Manojlović, izbeglica iz Drniša, kaže da mu ne može biti teže. "Mislim da nikom na svetu nije teško kao nama, bednicima. Došao sam s jednim detetom starim osam dana i jednim od pet i po godina, a četiri godine sam proveo u fabričkoj hali. Teško sam oboleo dva puta, nemam nikakva primanja", kaže on.

"Otežavanje i odugovlačenje"

Rasim Ljajić je najavio snažniji pritisak na Hrvatsku da omogući povratak prognanih i rekao da problem nije u tome što povratak biva sprečavan, već u tome što je reč o tihoj zabrani koja podrazumeva otežavanje i odugovlačenje dobijanja različitih dozvola i sredstava za obnovu kuća. "Na žalost, nisam osetio potpunu želju hrvatske strane da taj proces bude brži. U prvih sedam meseci vratila se samo 1941 osoba, a ovde ih ima još oko 100.000", kaže Ljajić.

Predstavnik Haškog tribunala Aleksandra Milenov bila je prvi predstavnik Tribunala u nekom izbegličkom centru. Izbeglice su od nje tražile odgovornost onih koji su krivi za njihovu sudbinu, a ona im je odgovorila da su optužena tri najodgovornija, a to su Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak. "Tribunal, na žalost, nije mogao da podigne optužnice protiv svih krivaca za ratni zločin. Tribunal je samo mogao da se usredsredi na osobe koje se smatraju najodgovornijim", kaže ona.

Sedamdeset odsto svih izbeglih koji trenutno žive u Srbiji poreklom je iz Hrvatske. Ljajić je svima njima poručio da teške reči i izlizane optužbe kojih ima sa obe strane uopšte neće doprineti rešavanju problema i omogućavanju povratka.

U Srbiji protesti i parastos

U Srbiji će 10 godina Oluje biti obeleženo protestnim šetnjama, parastosom u crkvi Svetog Marka, izložbom, prikazivanjem dokumentarnih filmova i panel-diskusijom. Najavljeno je da će parastosu, koji će služiti patrijarh Pavle, prisustvovati predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica i funkcioneri Srpke radikalne stranke.

U Hrvatskoj slavlje: Blistava pobeda

S druge strane, u Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan domovinske zahvalnosti, a od pre četiri godine i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.

Zvaničnici Hrvatske danas su na groblju Mirogoj položili vence i zapalili sveće. Obeležavanju godišnjice prisustvovali su predsednik Stjepan Mesić, delegacija Sabora na čelu s predsednikom Vladimirom Šeksom, premijer Ivo Sanader, ministri odbrane i unutrašnjih poslova Berislav Rončević i Ivica Kirin i predstavnici grada Zagreba i političkih stranaka, prenosi Beta. 

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić juče je poručio da je Hrvatska imala svako pravo, i po rezoluciji Ujedinjneih nacija, da pokrene Oluju. "Ta akcija je sjajno pripremljena, uz sva pravila ratovanja, a izvedena je munjevito, slomila je otpor agresora i izvedena uz poštovanje svih međunarodnih konvencija. Na žalost, posle akcije je bilo ekscesa, zločina, pljačke. To je bilo obrađivano na sudovima, ali ne dovoljno, i to sada treba učiniti", kaže Mesić.

Premijer Hrvatske Ivo Sanader u čestitki je naveo da se Hrvatska na praznik priseća sudbonosnih zbivanja i veličanstvenih vojno-policijskih operacija kojima se stalo u obranu samostalne i suverene Hrvatske i svih njenih građana.

Penzionisani general Miljenko Crnjac, koji je 1995.  bio zapovednik Zbornog područja Karlovac, smatra da je Oluja bila najsloženija i najveličanstvenija pobeda hrvatske vojske.

Operativnim pravcem Ogulin-zapadna Bosna zapovedao je general pukovnik Marijan Mareković, koji je ostao zapamćen po događaju na Plitvicama gde se, po završetku Oluje, rukovao s ratnim zapovednikom bihaćkog Petog korpusa generalom Atifom Dudakovićem.

Mareković Oluju ocenjuje kao blistavu vojničku pobedu: "To je oslobađanje privremeno okupiranih područja Republike Hrvatske, izuzev Slavonije. Mislim da je operacija Oluja omogućila i oslobađanje i Cazinske krajine i Bihaća, odnosno da je spriječila još veću Srebrenicu".ž

Budućnost Knina - seoski turizam...

Gradonačelnica Knina, dvadesetšestogodišnja Josipa Rimac kaže da u tom gradu postoje vidne promene u poslednjih 10 godina, ali da ekonomski razvoj nije doživeo svoju Oluju. Najmlađa hrvatska gradonačelnica kaže da Knin kao industrijski grad ostaje prošlost: "Idemo na razvoj u gospodarskom smislu, kroz seoski turizam, razvoj Knina kroz srednje i malo poduzetništvo, tako da ipak Knin u odnosu na pre, pruža jednu sasvim novu sliku".

Protest Ministarstva u Zagrebu

Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske dnas je saopštilo da od vlasti Srbiji očekuje udaljavanje od politike velikosrpskog hegemonizma i teritorijalnih pretenzija prema susednim državama i narodima. Reagujući na ocene ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuka Draškovića o Oluji, Ministarstvo je navelo da je reč o politički potpuno neprihvatljivim i istorijski neutemeljenim procenama.

"Te procene bitno odudaraju od sadržaja višegodišnjih napora Hrvatske i Srbije da, po potpisivanju Sporazuma o normalizaciji odnosa 1996. postojano unapređuju uzajamne odnose i izgrađuju dobrosusedstvo", navodi Ministarstvo, javlja Beta.

Srpski pokret obnove je saopštio da su operacije Bljesak i Oluja bile zločin etničkog čišćenja i da ne postoje nikakvi ljudski ni državni razlozi za proslavu tog zločina.

AI kritikuje Hrvatsku zbog nedovoljne istrage

U saopštenju povodom desetogodišnjice operacije Oluja, međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel kritikovala je hrvatske vlasti zbog nedovoljne istrage zločina počinjenih nad Srbima u ratu 1991-95. godine, i pozvala Zagreb da odmah počne da ispunjava svoje obaveze i privede pravdi odgovorne za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, bez obzira na nacionalnu pripadnost žrtava ili počinilaca. 

"Dok hrvatski sudovi odlučno gone Srbe optužene za zločine protiv Hrvata, oni su učinili malo toga da kazne prestupe koje su počinili pripadnici hrvatske vojske i policije. Zločini protiv Srba za vreme operacija Bljesak, i Oluja, kao i u prethodnim fazama konflikta, često se ne priznaju i ne istražuju a njihovi počinioci ostaju nekažnjeni", ističe se u saopštenju.

Amnesti internešnel kritikuje hrvatske vlasti zbog nedovoljnog napretka u istraživanju zločina počinjenih u Sisku 1991 i 1992. godine.

Na kraju, Amnesti Internešnl poziva Zagreb da ukloni sve prepreke za povratak srpskih izbeglica, omogući im pristup imovini i okonča diskiminaciju Srba u Hrvatskoj.

Izložba o Oluji

Izložba tekstova o vojnoj akciji "Oluja", objavljenih 1995. godine u srpskoj i hrvatskoj štampi, otvorena je u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

Izložbu je organizovala nevladina organizacija Grupa 484, osnovana 1995. godine radi pružanja pomoći za 484 porodice izbegle tokom "Oluje". Po otvaranju izložbe prikazani su i dokumentarni filmovi "Oluja nad Krajinom" Nenada Puhovskog i "Povratak" Svetlane i Zorana Popovića.

Izvršni direktor Grupe 484 Vesna Golić rekla je da izložbom i prikazivanjem dokumentarnih filmova o "Oluji", ta organizacija želi da oda priznanje ljudima koji su za 10 godina izbeglištva sačuvali svoje ljudsko dostojanstvo.

Ona je ukazala da u odabranim tekstovima iz štampe ni sa srpske, ni sa hrvatske strane nema nijedne ljudske priče, već se govori samo "o brojevima" i o "porazima i pobedama u ratu".