Skupština: Minut ćutanja za sve

Za vreme održavanja minuta ćutanja u skupštinskoj sali nisu bili poslanici Srpske radikalne stranke. Kao u mnogim drugim slučajevima, ni odavanje pošte nastradilma nije prošlo bez stranačkih prepucavanja i sukoba u Skupštini. Sporno je, kako kažu šefovi poslaničkih grupa, što pre početka sednice nije bilo konsultacija oko minuta ćutnje.

Predsednik Skupštine Predrag Marković pre utvrđivanja kvoruma pozvao je poslanike da minutom ćutanja odaju poštu svim žrtvama, podsećajući da su pre četiri dana stradali nevini ljudi u Londonu, a da se juče u Skelanima, danas u Srebrenici i sutra u Bratuncu obeležavaju pomeni nevinim žrtvama.

Normalno je da takva stvar prođe bez stranačkih konsultacija, kaže Marković: "Naravno da nije bilo nikakvog dogovora jer se za minut ćutanja nikada ne pravi dogovor. Pobogu, događaji na to utiču."

Šef radikala u republičkom parlamentu Tomislav Nikolić samoinicijativini gest  predsednika Skupštine ocenjuje kao "bezobrazluk" koji je trebalo da pokaže kako radikali neće da odaju poštu: "A kada je bio minut ćutanja, ko je rekao da će biti minut ćutanja. Što se nije dogovorio sa šefovima poslaničkih grupa otvoriću sednicu minutom ćutanja, to je bezobrazluk od Predraga Markovića, tako nešto da se uradi pa da prebaci na nas kako mi ne saučestvujemo u bolu. Saučestvujemo i te kako, sve smo rekli u subotu šta osećamo prema zločinima i prema bolu. Ja ne znam uopšte ni kome je odata počast, verovatno svim žrtvama, pa što mene ne bi bilo tu pa u svemu smo tome učestvovali."

Šef demokrata Dušan Petrović kaže da su pojedini poslanici DS-a prisustovali početku sednice, ali da bi ih u sali svakako bilo više da su znali da će ona početi minutom ćutnje: "Mislim da bi bilo dobro da je o svemu tome obavestio šefove poslaničkih grupa i da smo imali priliku da o tom pitanju diskutujemo, da vidimo kako je trebalo da bude formulisano odavanje pošte. Ali, gospodin Marković je rešio da to uradi na način kako je učinio, mislim da to nije dobar manir i da to u buduće ne bi trebalo činiti."

Za poslanike vladajućih stranaka bilo je za očekivati da će skupštinska sednica 11. jula početi minutom ćutanja, tako da je na početku sednice u sali bio prisutan 91 narodni poslanik. 

Nikolić: Sutra idem u Bratunac, ali i Srebrenicu

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić najavio je da će sutra otići u Bratunac, ali i u Srebrenicu da oda poštu žrtvama zločina na prostoru BiH.

"Da ste me pitali da li bih bio u Srebrenici kažem - ne danas. Danas ne bih bio u Srebrenici, a kao zamenik predsednika SRS biću sutra u Bratuncu", rekao je Nikolić novinarima u parlamentu Srbije. On je dodao da nije želeo da danas ode u Srebrenicu, dodavši:"Znam koga bih iritirao da se danas tamo pojavim i šta to meni treba".

Skupština Crne Gore: Osuda svih zločina

Skupština Crne Gore počela je današnju sednicu sa oko četiri sata zakašnjenja osudom svih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije, kao i osudom svih terorističkih akata.

"Skupština Crne Gore izražava najiskrenije žaljenje zbog svih žrtava zločina na teritoriji bivše Jugoslavije i žrtava terorističkih akata bez obzira na njihovu nacionalnu i versku ili bilo koju pripadnost ili posebnost", navodi se u zajedničkoj izjavi svih partija koju je na početku sednice pročitao potpredsednik parlamenta Dragan Kujović.

O kontragarancijama

Na dnevnom redu Skupštine Srbije bila je rasprava o predloženom setu zakona o davanju kontragarancija po osnovu različitih projekata za razvoj infrastrukture u Srbiji.

Prema rečima ministra finansija Mlađana Dinkića, Srbija ima 10 kontragarancija po osnovu ugovora i datih garancija državne zajednice, od kojih se sedam odnose na period do 2004, a vezane su za EPS i Direkciju za puteve.

Ukupna vrednost tri kontragarancije, čiji su ugovori zaključeni u 2004. i 2005. je 163 miliona evra, a odnose se na kredit Evropske investicione banke za modernizaciju dela auto-puta Beograd-Novi Sad i izgradnju mosta kod Beške, za modernizaciju kontrole letenja i za unapređenje rešavanja problema otpadnih voda u opštini Subotica.

Vanredna sednica počela je 24. juna, a poslanici bi, osim predloženih zakona o kontragarancijama, trebalo da raspravljaju o amandmanima na više od 10 uglavnom finansijskih zakona.