Opet za sve krive NVO

Umesto da se bave pravosudnim zakonima, poslanici Skupštine Srbije veći deo svog radnog vremena danas su posvetili optužbama direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić na račun zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića. Zanimljivo je, medjutim, da su u toj raspravi u vrlo sličnom tonu učestvovali svi poslanici, uključujući i one iz vladaju će koalicije.

Raspravu na već pomenutu temu, optužbe Nataše Kandić, otvorio je šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić. On je za skupštinskom govornicom, između ostalog, rekao da je Kandićeva tvrdila da se o odgovornosti Tomislava Nikolića pričalo u skupštinskom kuloarima: “To znači u WC-u se našli Žarko Korać i Nataša Mićić ili ne znam ko, pa nešto pričali”, kaže Vučić, na šta predsednik parlamenta Marković odgovara da su toaleti odvojeni – na muški i ženski, i da poređenja nisu na mestu.  

Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić kazao je da likovi, poput Nataše Kandić, ne treba da služe kao razlog da za govornicu izlaze uvaženi predstavnici građana.

Predsednik Marković nešto kasnije je tvrdio da se početak zasedanja nije pretvorio u raspravu o Nataši Kandić: "Ako sam dobro čuo, prva četiri govornika je govorilo o različitom stvaranju atmosfere dodatne podele građana što je jako opasno, jer upravo to što čitav niz godišnjica užasnih zločina je pred nama".

Poslanik DSS-a Dragoljub Kojčić, koji je predložio osnivanje Komisije za isptivanje istine o Srebrenici, potrebu za takvom komisijom objašnjava postojanjem velike političke tenzije: "Moja ideja je da se formira jedan odbor za istinu o Srebrenici u onom delu koji se tiče insinuacija o navodnoj umešanosti. Ovaj parlament bi trebalo i moglo bi da pruži adekvatan odgovor i da se zaustavi to, nažalost, histerično ponašanje nekih nevladinih organizacija".

Pokretač rasprave u skupštini Aleksandar Vučić nije promenio svoje stavove ni nešto kasnije: "Ta vrsta banditizma i bezobrazluka u koji ćete nevine ljude da optužujete za najteže moguće stvari, moraće da se prekine u Srbiji i ti će ljudi morati da odgovaraju. To prosto mora da se izdrži. Kad imate takve ljude, takve patološke lažove, onda šta da radite".

Šef poslaničke grupe demokrata Dušan Petrović je tvrdio da nije postignut potpun konsenzus u Skupštini u raspravi o Nataši Kandić: "Očigledno je da se Srbija nalazi na jednoj velikoj vododelnici. Svi oni koji se bave politikom u Srbiji, a mislim i građani Srbije, ovih dana određujući se prema ratnim zločinima, u stvari pokazuju svoj odnos prema vrednostima".

Jadna je država koju ugrožava jedna žena

Vojin Dimitrijević, iz Beogradskog Centra za ljudska prava kaže da rasprava o Nataši Kandić u republičkom parlamentu pokazuje zamenu teza: "Kada napadnete jednog oficira, napali ste vojsku. Ako kritikujete jednog sveštenika i kaluđera, kritikujete crkvu. Tako se ljudi uvek brane. Ako kritikujete nekog srpskog zločica, napali ste ceo srpski narod. Kada spominjemo Natašu Kandić, jadna je ta država koju jedna žena i jedna organizacija toliko ugrožavaju".

Tužilaštvo: Nemojte nas podsećati šta treba da radimo

Nekoliko nevladinih organizacija zatražilo je od Tužilaštva za ratne zločine Srbije da pokrene istragu o ratnim zločinima u hrvatskom selu Antin krajem 1991. godine. Sa druge strane iz tužilaštva poručuju da niko ne treba da ih podseća na njihove zakonske obaveze

Sedam nevladinih organizacija zatražilo je ponovo od državnih institucija, pre svega, vojne bezbednosne agencije i Ministarstva odbrane da iznesu sve postojeće podatke o slučaju Antin. Te organizacije smatraju da su državni organi, zbog "stabilnosti vlade", požurili da negiraju umešanost Tomislava Nikolića u ratne zločine u Antinu.

"Pokretanje pitanja odgovornosti za te zločine je prioritetna obaveza države i njenih nadležnih organa, bez obzira na to da li su visoki predstavnici vlasti ili opozicije bili direktno uključeni u pojedine dogadjaje", navodi se u saopštenju. Saopštenje su potpisali Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beogradski krug, Komitet pravnika za ljudska prava, Inicijativa mladih, Žene u crnom, Gradjanske inicijative i Helsinški odbor za ljudska prava.

Pomoćnik portparola tužilaštva za ratne zločine Jasna Janković kaže za B92 da tužilaštvo reaguje na svaki navod o ratnim zločinima i da niko ne treba niko da ga podseća na zakonske obaveze: "Dužnost i obaveza Tužilaštva za ratne zločine jeste da proveri svaki navod o tome da je počinjen ratni zločin, a pogotovo kad su imenovani eventualni počinioci. Tužilaštvo je u svom dosadašnjem radu efikasno postupalo i nije potrebno da nas bilo ko podseća da vršimo svoju zakonsku obavezu", navodi Jasna Janković".

Izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Mirna Kosanović kaže da veruje da će istraga o zločinima u selu Antin biti pokrenuta i da će biti razjašnjeno ko je odgovoran za taj zločin. Brzo negiranje državnih organa da postoje podaci o umešanosti Tomislava Nikolića u ratni zločinu, Kosanović objašnjava politizacijom institucija: "Problem je što one reaguju samo kada se dobije neki mig iz partijskog rukovodstva, odnosno od odgovarajućih političara. Ne može to preko noći da se reaguje – neko nije ili jeste. Postoji jedan proces u kome se mora dokazati da li se nešto desilo ili ne. Ti procesi traju duže ili kraće u zavisnosti od dogdjaja i od toga šta se nudi kao dokaz. Naravno da se preko noći ništa ne može da se utvrdi“.

Na neke ocene da bez obzira na to da li je učetvovao u ubistvima ili ne, Tomislav Nikolić jeste odgovoran, jer su u zločinima učestvovali dobrovoljci Srpske radikalne stranke, Mirna Kosanović naglašava da je krivična odgovornost personalna. Ona podseća da su radikali dugo svojim izjavama podsticali nasilje, a da državni organi nisu reagovali zbog čega su i oni odgovorni: "Umesto da se država pozabavi time, da se na neki način sankcionišu pojedinci iz SRS-a koji podstiču na nasilje i na zločine, država se pravi kao da se to ne dogadja. Problem je u tome što radikalna stranka nije imala nikakvih sankcija za takav vid ponašanja i takav vid prezentacije na gradjanstvo“.

Portparol MUP-a Hrvatske Zlatko Mehun izjavio je nedavno da hrvatska policija ne raspolaže informacijama da je Tomislav Nikolić učestovao u ratnim zločinima, i dodao da prema postojećim saznanjima Nikolić u Antinu boravio posle učinjenih zločina. Hrvatsko tužilaštvo za ratne zločine još se nije oglasilo povodom tog slučaja, kako bi saopštilo da li se vodi istraga o navodnom učešću Šešeljevih radikala u ratnim zločinima.

Koštunica i zvaničnici RS osudili sve zločine

Srpski premijer Vojislav Koštunica i predsednik i premijer Republike Srpske Dragan Čavić i Pero Bukejlović najoštrije su osudili ratne zločine počinjene prema pripadnicima drugih naroda, uključujući "masovni zločin u Srebrenici", kao i sve zločine počinjene nad srpskim narodom.

Na sastanku u Beogradu "istaknuto je da srpski narod ima posebnu moralnu obavezu, kao narod koji je u ratovima tokom prošlog veka pretrpeo najveće žrtve, da se rasvetle i osude svi ratni zločini", saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.

"Zbog toga se najoštrije osuđuju i svi izvršeni zločini tokom građanskog rata prema pripadnicima drugih naroda i počinjeni masovni ratni zločin u Srebrenici", navedeno je u saopštenju.

Najoštrije su osuđeni i "svi počinjeni zločini prema srpskom narodu" i ukazano da su ostali nerasvetljeni i nekažnjeni zločini počinjeni u "Bljesku", "Oluji", Sarajevu, Tuzli, Bratuncu i drugde, navedeno je u saopštenju.

Ocenjeno je i da je "izuzetno važno što su sve relevantne političke snage u Srbiji i RS osudile sve ratne zločine", uoči godišnjica 11. jula u Srebrenici i 12. jula u Bratuncu.