“Mladić se možda promenio”

Banjaluka, Ljubljana -- Jedan od retkih načelnika Vojske RS protiv koga nema optužnice kaže da je Ratko Mladić trebalo da se preda pre 10 godina.

Izvor: "Nezavisne novine"
Podeli

Manojlo Milovanović, general-pukovnik u penziji, ratni načelnik Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, bivši ministar odbrane RS, kaže da zamera Mladiću što se nije predao Sudu u Hagu još pre deset godina.

"Zameram mu što nije otišao u Hag pre deset godina jer bi tako zaštitio sve nas koji smo bili oko njega. Verujem da je 17 visokih oficira i generala otišlo u Hag zato što Mladić nije tamo", rekao je Milovanović za banjalučke "Nezavisne novine".

Komentarišući pisanje medija da je Mladić postigao sporazum da mu se isplati pet miliona dolara u zamenu za predaju Haškom sudu, Milovanović kaže da su to "novinarske patke u interesu nečije politike". "On bi se pre ubio nego otišao u Hag. To je obećao još pre deset godina kada je protiv njega podignuta optužnica. Tada je kazao da neće živ otići", rekao je Milovanović.

Ne veruje, kaže, da bi Mladić tražio pet miliona dolara u zamenu za predaju, jer ga je vrlo dobro poznavao i zna da on nije takva ličnost. Milovanović je rekao da su on i Mladić 13 godina zajedno radili u Makedoniji, a pet godina mu je bio zamenik u Glavnom štabu Vojske RS tako da zna da "Mladić nikada ne bi uzeo novac i tako prodao svoju porodicu, narod i karijeru".

On je, međutim, dodao da ipak nije siguran da Mladić nije promenio mišljenje. "Mladića nisam vidio devet godina. Ljudi se menjaju. On je čudna ličnost i možda se u međuvremenu promenio", rekao je Milovanović.

"Delo“: Kao da se zločin Srba ne tiče

Parlament Srbije je svojim stavom prema pitanju Srebrenice, uoči desetogodišnjice zločina, svetu poslao svojevrsno objašnjenje zašto su glavni optuženi za genocid u Srebrenici, Ratko Mladić i Radovan Karadžić, još na slobodi, piše slovenački dnevnik "Delo". List ocenjuje da su priče o predaji Mladića i Karadžića Hagu takvim postupanjem parlamenta "definitivno izgubile smisao".

Ljubljanski dnevnik dodaje da "gotovo šesnaest godina nakon Gazimestana, gde je tadašnji srpski vožd Slobodan Milošević najavio ratni pohod na druge delove federacije kako bi je pretvorio u Srboslaviju, srpski poslanici pokušavaju da utvrde koji je narod započeo rat i koji je pretrpeo najveću štetu". "Mogli bismo reći", piše "Delo", "da je to svojevrsna varijanta amnestije za zločin i zločince kao sastavni deo politike koja zločince pretvara u srpske junake kakvi su Karadžić i Mladić".

Time se, međutim, "pre svega zaboravlja na one koji su osnivali odrede smrti, poput 'Škorpiona'", koji su "planirali ritualno ubijanje Srebreničana, registrovano u dokumentarnom filmu". "Taj film je nakon svetske premijere 1. juna u haškoj sudnici probudio nadu da je možda i Srbija na putu neophodne katarze", piše ljubljanski list i dodaje da "šok, međutim, nije trajao tako dugo da bi srpski poslanici iskazali srebreničkim žrtvama čoveka vredno poštovanje".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.