EU o sebi i o kandidatima

Luksemburg, koji predsedava Evropskom unijom, predložio je da se ratifikacija kontroverznog ustava EU odloži za sledeću godinu. Time bi se dobilo u vremenu za rešavanje krize, nastale zbog neusvajanja tog dokumenta na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Luksemburški premijer Žan-Klod Junker, koji predsedava dvodnevnim samitom u Briselu, predložio je da se ratifikacija ustava obustavi na devet do 12 meseci.

“Dvadesetpetorica” će razgovarati i o budžetu EU za period od 2007. do 2013. i o daljoj politici širenja EU. Novi politiku Brisela najavio je i premijer Francuske Dominik de Vilpen, koji je rekao da se postavlja pitanje proširivanja i budućih granica Evrope, zbog institucionalne krize EU.

Tema dvodnevnog Samita biće i budućnost Zapadnog Balkana, a očekuje se da će šefovi EU potvrditi odluke sa samita u Solunu 2003, o rešenosti da balkanske zemlje prime u članstvo. Izvori Saveta ministara EU preneli su da će u zaključcima Samita biti potvrđeni evropska perspektiva Zapadnog Balkana i odluke Solunskog samita, uz insistiranje na obavezi pune saradnje s Hagom i usvajanje deklaracije o Kosovu.

"Ne zatvarajte vrata"

Zvaničnici EU su potvrdili da su bivši šefovi vlada Italije, Švedske i Belgije i nekadašnji predsednik Nemačke Rihard fon Vajceker pripremili pismo, koje će biti uručeno evropskim liderima, sa zahtevom da ne gurnu u stranu strategiju pridruživanja Zapadnog Balkana EU jer bi, kako navode, u protivnom ponovo došlo do napetosti i etničkog nasilja. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso ponovio je stav EK da je ulazak novih članica bio uspešan i za EU i za 10 novih zemalja.

Kancelar Nemačke Gerhard Šreder pozvao je lidere EU da zbog novca ne zatvaraju vrata za ulazak Bugarske i Rumunije u EU i ne umanjuju šanse drugih balkanskih zemalja za priključenje. Šreder je naveo da bi usvajanje stava prema balkanskim zemljama da nikada neće ući u EU oslobodilo novi nacionalizam u regionu. On je rekao da bi briga o troškovima EU trebalo da se odrazi i na to koliko Nemačka i druge članice EU troše za održavanje mira na Balkanu.

Predsedavajući OEBS-a Dimitrij Rupel smatra da sa samita EU svim državama Zapadnog Balkana treba da bude poslat jasan signal da imaju evropsku perspektivu. U autorskom članku u "Fajnenšel tajmsu" Rupel je naveo da je zabrinut zbog antireformskih i antidemokratskih snaga u balkanskim zemljama, u kojima radikali i nacionalisti koriste priliku da neodgovorno šire strah i uveravaju stanovništvo da je evropska budućnost za njih iluzija.

5. oktobar ili kraj novembra

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus kaže da Srbiji neće biti postavljani dodatni uslovi za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju EU. Labus navodi da je tokom posete Londonu dobio uveravanja da stav članica EU da sve zemlje Zapadnog Balkana treba da postanu deo EU neće biti menjan. "Obaveza Srbije je puna saradnja s Tribunalom u Hagu i to ostaje uslov za početak pregovora o pridruživanju EU", kaže Labus.

Govoreći o mogućem početku pregovora o pridruživanju Srbije EU, Labus je rekao da se za sada pominju 5. oktobar i kraj novembra. On je dodao da za dve nedelje putuje u Brisel i da će se tada više znati o datumu početka pregovora s predstavnicima EU.

Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodna tržišta kaže da će u Briselu preovladati konzervativan metod proširenja. “U prethodnom ciklusu proširenja mogli smo da vidimo Poljsku, koja po nekim standardima, kada bi se ozbiljno gledalo, nikada ne bi mogla da zadovolji kriterijume ulaska u EU, a ipak je u njoj. Mogli smo u drugoj rundi da vidimo Rumuniju, koja takođe ne zadovoljava, na osnovu više kriterijuma, ne samo korupcije, pa će verovatno biti unutra najkasnije 2008. Mislim da će sad u EU doći do prilično konzervativnijeg scenarija i da biti traženo da kandidati doslovnije ispunjavaju neke uslove da bi se našli u EU“, kaže on.

Budžet: Srbiji kao i do sada?

Da se Brisel nalazi u krizi pokazuje i najava da danas najverovatnije neće biti usvojen budžet EU, zbog sukoba Pariza i Londona. Prema najnovijem nacrtu, budžet bi bio 1,6 odsto evropskog bruto nacionalnog proizvoda, odnosno 870 milijardi evra. Velika Britanija i Francuska sukobile su se oko prava Velike Britanije na vraćanje novca iz budžeta, odnosno francuskog udela u poljoprivrednim subvencijama.

Miroslav Prokopijević kaže da je u budžetskoj projekciji EU Srbija zauzela mesto koje je imala i prethodnih godina, s par stotina miliona evra godišnje kroz nekoliko programa pomoći. “Srbija će verovatno ostati na tim sredstvima, oko 250 ili 300 miliona evra godišnje, a u zavisnosti od toga kako će se razvijati program asocijacije i stabilizacije, verovatno će kasnije biti dostupna i sredstva iz programa CARD“, kaže on.