SB UN: Ko sarađuje s Tribunalom

Stavove Srbije braniće ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar, a kako je saopšteno iz Ministarstva Lončar će stavove o saradnji s Tribunalom izneti kao član Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom i kao predstavnik Vlade Srbije.

Na sednici Saveta bezbednosti Ujedninjenih nacija izveštaje će podneti predsednik tog suda Teodor Meron i glavni tužilac Karla del Ponte.

U obraćanju Savetu bezbednosti UN predsednik Haškog tribunala ponovio je da taj sud ne sme završiti s radom pre nego što pred njega budu izvedeni Ratko Mladić, Radovan Karadžić i Ante Gotovina.

Podsećajući da će u julu biti obeležena deseta godišnjica masovnog ubistva Muslimana u Srebrenici, sudija Meron rekao je da "je sramota što su Karadžić i Mladić i dalje na slobodi". Citirajući navode iz presude generalu Vojske Republike Srpske Radisavu Krsitću, Meron je podsetio da je u tom procesu Sudsko veće utvrdilo da je u Srebrenici počinjen genocid. Predsednik Haškog tribunala istakao je da je, od njegovog prošlog izveštaja napisanog u novembru 2004, došlo do dramatičnog povećanja broja optuženih i begunaca koji su se pojavili pred sudom i da je to u najvećoj meri zasluga vlasti u Srbiji i Crnoj Gori i Republici Srpskoj. On je dodao da je tokom martovskog susreta s Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom u Beogradu, pozvao srpske lidere da osiguraju skori dolazak i preostalih optuženika u Hag. Meron je konstatovao da najveća nesavladana prepreka po tom pitanju ostaje pronalaženje i izručenje generala Ratka Mladića.

Meron je u današnjem obraćanju SB UN ponovio da zbog velikog broja pristiglih optuženika, uključujući i one po najnovijim optužnicama, kao i zbog malog broja sporazumnih priznanja krivice i tek jednog rešenja o upućivanju predmeta na domaće pravosuđe, nije realisitčno očekivati da će sud završiti s prvostepenim procesima do 2008, kako je planirano. Naprotiv, kraj 2009. izgleda, po oceni predsenikia suda, kao realniji rok.

Teodor Meron dodao je da u sudu razmatraju mogućnost izgradnje četvrte sudnice kako bi povećali broj procesa koji su u toku. On je istakao i da su u tribunalu oformljene posebne, sudijske radne grupe, koje imaju zadatak da pronađu načine da provstepeni procesi, odnosno žalbeni postupci budu ubrzani.

Del Ponte: Ako Mladić i Karadžić ne budu u Hagu do 11. jula, ne idem u Srebrenicu 

Ako Radovan Karadžić i Ratko Mladić ne budu uhapšeni do jula, kada se obeležava desetogodišnjica masakra u Srebrenici, Karla del Ponte neće se pojaviti na komemoraciji u Srebrenici.

U obraćanju Savetu bezbednosti UN Del Ponteova je izjavila da je "uprkos svim pomacima, jasno da velika očekivanja žrtava od međunarodne zajednice i Haškog tribunala, nisu ispunjena i da neće biti sve dok Karadžić i Mladić ne budu u Hagu." Del Ponteova je izjavila da će, na desetogodišnjicu masakra u Srebrenici, biti održana komemoracija na kojoj će se prisutni pitati "zašto su najodgovorniji za genocid i dalje na slobodi, deset godina posle događaja i deset godina posle podizanja optužnice?" Ona je najavila da, u znak protesta zbog višegodišnjih propusta da se Karadžić i Mladiđć uhapse, neće prisustvovati komemoraciji povodom genocida u Srebrenici.

Del Ponteova je rekla i da je upravo sada "trenutak kada preostale begunce treba izvesti pred lice pravde". Ona je izjavila pred Savetom bezbednosti UN da su u razgovoru s njom, srpski premijer Koštunica i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa sudom Rasim Ljajić "pokazali iskrenu želju da reše sva preostala pitanja u njihovoj saradnji s Tribunalom". Del Ponteova je izjavila da joj je Koštunica garantovao da "će njegova vlada izručiti i preostale optuženike" i dodala da očekuje da on ispuni to obećanje. Ipak, koliko razumem on ne želi da preduzima operacije hapšenja, rekla je glavni tužilac.

Del Ponteova kaže da su je u slično uverili i hrvatski premijer Ivo Sanader i ministar policije RS Darko Matijašević. "Međunarodna zajednica mora da odigra svoju," dodala je ona, i naglasila da je za hapšenje Karadžića veoma važna uloga NATO i EUFOR-a. Na Savetu bezbednosti je, smatra Del Ponteova, da pomno prati sva dešavanja.

Opisujući saradnju s vlastima u Srbiji, Del Ponteova je navela da je zabeležena "velika promena stava srpskih vlasti". Ipak, proces saradnje i dalje je "spor i težak", dodala je glavni tužilac.
Po oceni Del Ponteove "u dometu vlasti u Srbiji", "u saradnji s Crnom Gorom i Republikom Srpskom", nalaze se haški begunci Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Zdravko Tolimir, Goran Hadžić, Milan i Sredoje Lukić i Stojan Župljanin. Ona je dodala da se optuženici Vlastimir
Đorđević i Zelenović kriju u Rusiji, a da hrvatske vlasti moraju da uhapse Antu Gotovinu ili da pruže precizne podatke o tome gde se on nalazi.

Karla del Ponte potvrdila je u obraćanju Savetu bezbednosti da je odustala od namere da slučaj tzv. "vukovarske trojke" ustupi domaćem pravosuđu. Ona je objasnila da se tokom poslednje posete Srbiji i Hrvatskoj "uverila da je slučaj 'vukovarske trojke' izuzetno osetljiv i da bi odluka suda da ga ustupi izazvala srdžbu ili u Srbiji ili u Hrvatskoj". "Zato sam," rekla je Del Ponteova, "odlučila da prebacivanje predmeta bilo u Beograd bilo u Zagreb, nije u interesu pravde... te da je najbolja opcija da 'vukovarska trojka' ostane u Hagu," zaključila je glavni tužilac, javlja specijalni izveštač B92 iz Haga Ljubica Gojgić.

Lončar: Pohvale na nivou

Lončar, koji je danas predstavljao SCG i Vladu Srbije pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku, rekao je agenciji Beta da su današnji izveštaji Merona i Del Ponte bili "verifikacija na najvišem mogućem nivou pred SB UN, uspešne politike Vlade Srbije u saradnji sa tribunalom".

"Izneli smo uverenje da ćemo u potpunosti izvršiti sve međunarodne obaveze iz saradnje s Tribunalom, da ćemo nastaviti da preduzimamo mere kako bi se locirali svi preostali optuženi, kako bi utvrdili da li se neko od njih nalazi u SCG", naglasio je Lončar u telefonskoj izjavi.

MBI: Prvi put više za izručenja

Najnovije istraživanje javnog mnjenja agencije "Marten Bord internešenel" pokazuje da je podrška građana Srbije izručenjima haških optuženika prvi put veća od negativnog stava o takvoj vrsti saradnje s Tribunalom.

Izručenja podržava 37,6 odsto ispitanih, dok je 16,2 procenata ravnodušnih. Kategorično protiv izručenja je 19,8 odsto ispitanih, dok je u januaru taj procenat bio 23-24 odsto.

Kako vreme protiče, tako se smanjuje broj onih koji su bezuslovno protiv saradnje s Hagom, kaže Vuk Stanković iz "Marten Borda": "Treba naglasiti da je i ovakav rezultat istraživanja posledica nekih činjenica koje karakterišu naš politički život. Uspešno sprovođenje saradnje s Hagom, tj. dobri odnosi na relaciji Beograd- Hag, smanjenje pritisaka međunarodne zajednice i naravno, početak otvaranja debate i suočavanja naše javnosti s brutalnošću zločina u vreme ratova na prostoru bivše Jugosdlavije, svakako je uticalo i na to da dođe i do promena u stavovima građana."