"Potrebno suočenje sa Srebrenicom"

U drugom delu konferencije, održanom u subotu u beogradskom centru Sava, na temu "Srebrenica, van osnovane sumnje", koji je bio posvećen glasu i dostojanstvu žrtava, okupljenima su se obratile žene koje su izgubile najbliže u Srebrenici i begu iz Srebrenice u Potočare jula 1995, među kojima su bile Kada Hotić i Hiba Mehmedović.

Kada Hotić izgubla je sina. "Kažem 'Samire', on se okrenuo, 'sretno sine'. Želela sam mu sreću, nadala sam se da će doći živ. Nije uspeo." Hiba Mehmedović: "Živim zbog nečega, ali ne znam zbog čega. Želela bih da ih nađem i da ih dostojanstveno ukopam, ali opet kažem, možda su ipak živi, možda će mi doći..."

Posle svedočenja žrtava iz Srebrenice, prikazan je film "Treskavica, jul 1995." o paravojnoj jedinici "Škorpioni" i ubistvu šest Bošnjaka u blizini Trnova. Izvršna direktorka nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo Nataša Kandić poručila je da Srbija treba da prestane da bude sklonište za onakve koji se pojavljuju na video snimku i za haškog optuženika Ratka Mladića. Ona je ocenila da su nedavna tribina na Pravnom fakultetu i video-snimak ubistava šest srebreničkih Muslimana u Trnovu doprineli značajnim promenama u Srbiji posle dugogodišnjeg ćutanja. "Iako smo prvi put imali to javno političko priznanje i osudu, ono što se i dalje događa je užasna borba u institucijama da se i dalje zadrži dobar odnos s Miloševićevim nasleđem i da se i dalje to štiti", kaže ona. 

Ni ovaj put razgovorima o zločinu u Srebrenici zvanični predstavnici vlasti nisu prisustvovali. Ministarka poljoprivrede i član G17 plus Ivana Dulić Marković, koja je prisustvovala Konferenciji kao pojedinac, a ne predstavnik vlasti, pozvala je poslanike da ne podrže rezoluciju u Skupštini Srbije koja bi načelno osudila sve zločine. "Sve velike reči protiv zločina trebalo je da kažemo pre nego što se on dogodio. Trebalo je i ja to da kažem i moja krivica je onolika kolika je jedna lična tragedija pomnožena sa 7.000 ili 8.000. Ovde nije reč samo o prošlosti, već i o sposobnosti samoispitivanja jer mora da postoji merač koji to registruje, ako ne u sistemu, onda u savesti", rekla je ona.

Zamenik ambasadora SAD Roderik Mur kaže da je pomirenje u regionu nemoguće bez srpskog suočavanja s masakrom u Srebrenici, a da je predstojeća 10. godišnjica odlična za samoispitivanje naroda, od kog samo trećina priznaje da je to zločin. "Znamo da je bilo mnogo srpskih žrtava u ratu, ali argument da su sve strane krive ne opravdava srpske zločine. Ne osuđujemo srpski narod kao krivca, jer on nije počinio zločine, već pojedince koji za to moraju odgovarati pred sudom u Hagu", rekao je Mur. 

U Haškom tribunalu, za učešće u zločinu u Srebrenici optuženo je 13 osoba, a nekadašnji general Vojske Republike Srpske Radoslav Krstić u Hagu je osuđen za genocid. Konferenciju su obezbeđivale jake policijske snage, ali i pored najava nekih ekstremno-desničarskih organizacija, nije bilo nikakvih incidenata.

Stojković: Rezolucija je poruka

Ministar pravde Zoran Stojković, međutim, kaže da će Skupština Srbije, usvajanjem rezolucije o osudi ratnih zločina, poslati poruku građanima da nedela neće ostati nekažnjena i da ne postoji kolektivna odgovornost već samo individualna. "Za ovu Vladu i mene lično nikada nije bilo sporno da su u vreme građanskih ratova na teritoriji bivše Jugoslavije počinjeni zločini na svim stranama, kao i da je iz redova srpskog naroda bilo pojedinaca koji su te zločine izvršili", rekao je Stojković za Tanjug.

Ministar pravde smatra i da je najbolje rešenje kako bi se građani suočili sa istinom, da se građanima Srbije sudi u Srbiji, Hrvatima u Hrvatskoj, a Bošnjacima u Bosni i Hercegovini.

"Ako bude dokazan genocid, tužba BiH će biti potvrđena"

Vojin Dimitrijević kaže da će Međunarodni sud pravde potvrditi tužbu BiH protiv SCG za agresiju ako bude dokazano da je počinjen genocid u Srebrenici.

"Ako je u Srebrenici bio genocid i ako se dokaže potpuna veza između onih koji su vršili genocid i vrhovnih organa Jugoslavije, onda će verovatno Međunarodni sud pravde potvrditi optužbe o genocidu, a onda će morati da se isplate naknade žrtvama", rekao je direktor beogradskog Centra za ljudska prava za podgoričku "Pobjedu".

Tadić: Bez relativizacije zločina

Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da Srbija ne sme relativizovati zločin, da će morati da se suoči s njim i s posledicama prikazivanja ubistva šest srebreničkih Muslimana jer je to realnost.

"Nismo mi pravili filmove, niti smo mi kao politička vlast inspirisali ubistva na osnovu kojih su ti filmovi nastajali, ali dobro je da vidimo kako je to izgledalo u realnosti", rekao je Tadić za TV BK. Tadić je ocenio da je taj snimak ponovo unizio međunarodni položaj Srbije i proizveo loše efekte po državu i dodao da je za njega pitanje ratnih zločina mesto gde se razdvajaju dve političke civilizacije.