Srebrenica - razna pitanja

U Skupštini Srbije je održan sastanak poslaničkih grupa u vezi sa deklaracijom o osudi ratnih zločina, a u Okružnom sudu u Beogradu nastavljeno je obnovljeno suđenje pripadniku "Škorpiona" Saši Cvjetanu za ubistvo albanskih civila u Podujevu; na suđenju je došlo do incidenta.

U Hagu je nastavio svedočenje policijski general Obrad Stevanović.

"Politička elita u Srbiji jedina osuđivala zločine"

Svi predstavnici parlamentarnih stranaka u Skupštini Srbije dogovorili su se da parlament treba da usvoji jedan dokument kojim bi se osudili svi ratni zločini, saopštio je predsednik skupštine Predrag Markovića. 

Predsednik parlamenta je rekao da ne može da komentariše istraživanja javnog mnenja prema kojima oko polovine građana Srbije ne zna za zločin koji se desio u Srebrenici. On je istakao da se politička elita, misleći na deo opozicije, u Srbiji i razlikuje od one u drugim državama u okruženju po tome što je uvek u poslednjih 15 godina ukazivala da se ratni zločini čine i činila sve da ih spreči. "Ovo je država u kojoj postoji mnogo materijalnih dokaza šta su sve (neki) ljudi činili da se suoče s time da se na prostoru bivše SFRJ čine zločini, kao i da se često dešava da se počinioci zločina prikriveno nalaze oko nas", kazao je Marković.

Nakon sastanka sa svim šefovima poslaničkih grupa i predstavnicima nezavisnih poslanika, on je novinarima rekao da je dogovoreno da se nacrt tog dokumenta sastavi do četvrtka, kada će se ponovo održati konsulatacije na kojima bi trebalo da bude usaglašen konačan tekst. Posle toga će biti zakazana sednica parlamenta na kojoj će se dokument razmatarti po hitnom postupku. Nezvanično se saznaje da bi sednica mogla da bude održana u utorak, 14. juna. Marković je naglasio da će tim dokumentom skupština nedvosmisleno osuditi sve krivce za ratne zločine i omogućiti da ih nadležni organi Srbije privedu pravdi.

On je ocenio da će deklaracija koju parlament priprema "učiniti da se građani osećaju bezbednije jer će znati da svi državni organi, po nalogu najvišeg tela, brinu o tome da ti i takvi ljudi, bez obzira kom narodu pripadaju i kako su se našli na teritoriji Srbije, budu privedeni pravdi".

Marković je rekao da je donošenje takvog dokumenta moralna obaveza skupštine i dodao da se javnost Srbije uzmenemirala posle nedavnog objavljivanja snimka zločina u Srebrenici. On je istakao da je javnost Srbije viđala i mnogo užasnije snimke i da se boji da će viđati još mnoge snimke, "jer se takvim snimcima trguje". "Naša obaveza je da građani znaju da je zločin uvek zločin i da će zločinci biti kažnjeni", rekao je Marković i dodao da je zato potrebno da deklaracija bude sastavljena veoma pažljivo.

Šef poslaničke grupe DS-a Dušan Petrović kaže da suočavanje sa ratnim zločinima predstavlja jedini način da se Srbija uključi u porodicu civilizovanih evropskih zemalja, dok socijalista Ivica Dačić smatra da treba osuditi zločine, ali i da treba voditi računa kako ne bi došlo do kolektivnog prebacivanja odgovornosti na Srbiju i srpski narod. On dodaje da nije primetio da su parlamenti drugih zemalja u okruženju doneli deklaracije ili slične dokumente koji bi osudili zločine počinjene nad Srbima, poput onog u Klečkoj.

Podsetimo, poslanici Žarko Korać i Nataša Mićić već su dostavili parlamentu predlog deklaracije o obavezama države Srbije da preuzme sve mere zaštite prava žrtava ratnih zločina, a posebno žrtava genocida u Srebrenici. Većina predstavnika poslaničkih grupa u Skupštini tada je pokazala spremnost da se u parlamentu razgovara o ratnim zločinima.

Cvjetan agresivan u sudnici

Ubistvo Bošnjaka kod Trnova

Pred Okružnim sudom u Beogradu nastavljeno je ponovljeno suđenje Saši Cvjetanu za ratni zločin ubistva 14 albanskih civila i teškog ranjavanja petoro dece u Podujevu 1999. Cvjetan je, kao pripadnik rezervnog sastava Specijalne antiterorističke (SAJ-a) u jedinici "Škorpioni", osuđen 17. aprila prošle godine na 20 godina zatvora, ali je na žalbu odbrane tu presudu, zbog procesnih nepravilnosti, Vrhovni sud Srbije ukinuo i odredio novo suđenje.

U sudnici se danas dogodio incident nakon što sud nije prihvatio zahtev odbrane da se iz sudskih spisa izdvoji zapisnik sa priznanjem optuženog da je izvršio ratni zločin.

Sudija Biljana Sinanović ocenila je da su zapisnici sačinjeni u skladu sa zakonom i da nije imala nijedan razlog da sumnja da branilac Dragoljub Stojanović nije bio prisutan tokom istražnog postupka u Okružnom zatvoru u Prokuplju 24. maja 1999. godine. Prema njenim rečima, sumnja u prisustvo branioca javila se tek pošto je Stojanović preminuo, ali je sud "konstatovao prisustvo branioca i da zapisnik nijednom nije doveden u sumnju". Sud je odbacio i zahtev da se sasluša policajac Milisav Lončar, za koga je odbrana rekla da se sam javio jutros porodici optuženog sa "neposrednim saznanjima" o događajima u Podujevu.

Cvjetan je burno reagovao na odluke sudije, ustao sa optuženičke klupe i izjavio da više neće prisustvovati suđenju koje vodi "izmanipulisani" sudija. Na upozorenje sudije da ne može da sam odlučuje kada će dolaziti u sudnicu, Cvjetan je odgovorio: "Oćeš ti da mi zabraniš da izađem, ko si ti?" Prilikom udaljavanja iz sudnice okrivljeni je udarao nogom o sudijski sto, ponavljajući: "Šta je bre, ko si ti?", kaže se u saopštenju Okružnog suda.

Pošto su mu trojica stražara stavila lisice na ruke i krenuli da ga izvode iz sudnice, optuženi je nogom udario u sudski sto pored izlaza, a nakon toga je Cvjetanovoj majci, posle kraćeg pokušaja da se raspravi sa Sinanovićevom, pozlilo i iz Okružnog suda je odvezena kolima hitne pomoći.

Obrazlažući zahtev da se izdvoje zapisnici, branilac Đorđe Kalanj je rekao da zapisničar Radica Marinković "nije imala razloga da govori neistinu" da je u prokupačkom zatvoru istražni sudija Mijat Bojović sastavio zapisnik bez prisustva Cvjetanovog branioca. Podsetivši da branioca tamo nisu videli ni upravnik zatvora Aleksandar Đorđević, ni v.d. tužioca Slobodan Nikolić, on je pozvao sud da odbacivanje zapisnika ne shvati kao kraj procesa za Podujevo. "Zbog slučaja 'Škorpioni' sigurno ćemo doći do istine u slučaju Podujevo, ali ova presuda ne može se oslanjati na nevalidne dokaze", rekao je Kalanj.

Sud je odbacio i zahtev odbrane da se saslušaju novi svedoci, pripadnici "Škorpiona" Stevan Milićević, Nedeljko Bjanković, Jovan Stevački, Darko Plavšić i Zlatko Lukić. Suđenje Cvjetanu nastavlja se 9. juna.

Prema oborenoj presudi, Cvjetan je sa još nekim pripadnicima "Škorpiona" u 28. marta 1999. godine u dvoristu porodice Gaši, u Ulici Rahmana Morine u Podujevu, pucao i ubio Špetima (10), Špena (13), Noru (15), Salida (39), Šefkate (43) i Sehida Bogujevcija (69). Ubijeni su i Aljbion (2), Mimoza (4), Arber (7), Fitneta (36), Isma (69) i Dafina Durići (69), te Fezdrija (21) i Nefisa Lugaliu (54). Teško su ranjeni Jehona (1), Genc (6), Lirije (9), Fatos (13) i Saranda (14) Bogujevci. Drugooptuženi Dejan Demirovic iz Beške nalazi u Kanadi i nije dostupan domaćem pravosuđu i pored upućenog zahteva za izručenje. Sa događajem u Podujevu povezuje se i Dragan Medić, brat vođe “Škorpiona” Slobodana Medića.

Inače, Saša Cvjetan, kao i svi ostali “Škorpioni”, prevedeni su u resor Javne bezbednosti MUP-a Srbije 1999, kao pripadnici jedinice, a ne kao pojedinci, što je u toku unakrsnog ispitivanja Tužilaštva tvrdio svedok odbrane na suđenju Slobodanu Miloševiću, Obrad Stevanović. To pokazuje i dokument Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, u čiji je posed došao B92. "Škorpioni" su postali deo rezervnog sastava SAJ-a uz saglasnost tadašnjeg načelnika Javne bezbednosti MUP-a Srbije Vlastimira Đorđevića.

Stvorile ih institucije za crne operacije

Škorpioni pred odlazak u BiH 1995.

Ministar Rasim Ljajić je izjavio da će suđenje za ratni zločin protiv pripadnika jedinice "Škorpioni" voditi domaće pravosuđe, a ne Haški tribunal.  "Mi se moramo suočiti sa prošlošću, a to je bolji način da se javnost u Srbiji upozna sa onim što su ti ljudi učinili", rekao je Ljajić.

Novinar nedeljnika „Vreme“ Dejan Anastasijević izjavio je za B92 da su od 1992. do 1996. godine pripadnici „Škorpiona“ imali legitimacije MUP-a Srbije i MUP-a Republike Srpske Krajine. 

Anastasijević navodi i da su se te legitimacije razlikovale od normalnih jer im je rok trajanja bio šest meseci, kao i da su izdavane iz praktičnih razloga: „Legitimacija MUP-a Republike Srpske Krajine (a MUP Republike Srpske Krajine je bio potpuno pod kontrolom Jovice Stanišića i Frenkija Simatovića, da se razumemo) važile su u Republici Srpskoj, međutim, nisu važile u Republici Srbiji. Onda su im davane i te kratkoročne legitimacije MUP-a Srbije kako oni prilikom odlaska na teren, odnosno odlaska i povratka sa ratišta, ne bi imali problema sa redovnom policijom u slučaju da nose oružje. Ali, sa druge strane, oni nisu uvođeni u registar radnika MUP-a. To se radilo na crno i sve su to bile takozvane crne operacije.“

Anastasijević pretpostavlja da bi dokaz Haškog tužilaštva o vezi „Škorpiona“ sa MUP-om upravo mogla biti neka od tih legitimacija. Prema njegovim rečima, na osnovu sudskih spisa iz suđenja pripadnicima „Škorpiona“ za masakr albanskih civila u Podujevu može se videti da su oni, posle „Erdutskog sporazuma“, zvanično prevedeni u MUP Srbije.

Direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je da “Škorpioni” i “Crvene beretke” nisu paravojna formacija, već jedinice koje su stvorile institucije "radi sprovođenja određene strategije, upravljanja ratom i raspoređivanja svojih snaga na određene lokacije". "Njima je zanimanje bilo ubijanje, da obuku uniformu i da znaju da će svakog meseca dobiti između 1.500 i 2.000 maraka", rekla je ona. Ovakvi podaci bili su poznati i tokom 90-ih u političkim i novinarskim krugovima.

U Hagu Najs pokazuje dokaze

Na suđenju Slobodanu Miloševiću pročitan izveštaj UBPOK-a da su "Škorpioni" 1999. godine "prevedeni" u rezervni sastav MUP-a.

U završnici unakrsnog ispitivanja policijskog generala Obrada Stevanovića, tužilac Džefri Najs citirao je dokument UBPOK-a o kome su izvestili i mediji u Srbiji. Taj dokument,  čiji je potpisnik bivši načelnik Uprave Radovan Knežević, navodi da su 25. marta 1999.  godine "Škorpioni", jedinica od 128 dobrovoljaca, "prevedeni u rezervni sastav Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije (SAJ). To se, kaže se u dokumentu, dogodilo uz saglasnost tadašnjeg načelnika Resora Javne bezbedenosti Vlastimira Đorđevića. U  istom dokumentu navodi se da je ta jedinica dva dana kasnije počinila zločin nad albanskim civilima u Podujevu.

Stevanović je dodao da dokument "prvi put vidi" i da se s činjenicama iz njega "prvi put suočava". Stevanović je ponovio da mu nije bilo poznato da su "Škorpioni" kao jedinica pridruženi SAJ-u, a da bi takvo pripajanje cele jedinice sa strane policijskim snagama bilo  protivzakonito. Najs je svedoku predočio i dopis komandanta SAJ-a Živka Trajkovića, upućen generalu Vlastimiru Đorđeviću, iz kojeg se vidi da su pripadnici “Škorpiona” nedugo posle zločina u Podujevu, krajem aprila 1999, vraćeni na Kosovo i da su delovali u sastavu SAJ-a. "Nemam razloga da sumnjam u to", prokomentarisao je Stevanović, dodajući da potpisnici možda nisu znali da po zakonu nije bilo moguće prevesti celu jedinicu u sastav MUP-a Srbije.

Tužilac Najs i danas je optužio svedoka da ne govori istinu i da svojim svedočenjem štiti optuženog. Tužilac je tvrdio da je Stevanović bio komandant svih jedinica policije na Kosovu i da su mu "Škorpioni" bili poznati. "To ste bili Vi, gospodine Stevanoviću, zar ne, i Vaša tvrdnja da niste znali ko je Slobodan Medić (komandant  "Škorpiona") je besmislena," rekao je Najs. "To nije tačno i to će pokazati istraga koja se  vodi u Beogradu i koja je vrlo intenzivna. Pokazaće se da sam ja govorio istinu," odgovorio je Stevanović.

Pošto je pročitao dokument UBPOK-a, tužilac Najs nije se u  nastavku unakrsnog ispitivanja vraćao na ubistvo muškaraca iz Srebrenice, snimljeno na video traci čiji su  delovi emitovani u sudnici, niti je ponovo bilo reči o tome u čijem su sastavu "Škorpioni"  bili u julu 1995. godine. Tužilaštvo je ranije tvrdilo da su "Škorpioni" još tada bili u sastavu MUP-a Srbije, a Obrad Stevanović izjavio je da to nije tačno.

Stevanović je potom izjavio da se preko poznanika raspitao i o osobama koje se pominju u dokumentima Tužilaštva kao pripadnici MUP-a Srbije, a koje su, kako se  navodi, ranjeni u borbama oko Srebrenice, Sarajeva i na drugim lokacijama u Bosni. Upitan šta je o njima saznao, Stevanović je odgovorio da su "nezvanične provere"  potvrdile njegove tvrdnje da pomenutih 11 osoba nisu bili pripadnici MUP-a Srbije. "Za  zvanične informacije upućen sam na Nacionalni savet za saradnju sa Tribunalom," rekao je Stevanović, uz komentar  da je očigledno "malo precenio svoje moći". Na  pitanje sudije Robinsona na koji način je dobio pomenute informacije, Stevanović je  rekao da je "pozvao neke ljude na nižim nivoima u policiji" za koje zna da imaju informacije o pripadnicima policije. Svedok je obećao da će, po povratku u Srbiju, zatražiti i zvaničnu potvrdu ove informacije, što, dodao je, može da učini i Tužilaštvo.

Odgovarajući na dodatna pitanja Slobodana Miloševića, Stevanović je doveo u sumnju autentičnost dokumenta koji je na suđenju predstavljen kao njegov ratni dnevnik, za koji  se, pre nego što je o njemu u više navrata diskutovano na zatvorenoj sednici, moglo čuti  da je do Tužilaštva stigao pošto mu je ukraden. Na jednoj od stranica te beležnice zabeleženo je da je sa Kosova iseljeno 900.000 ljudi. Stevanović je rekao da ga taj broj čudi pošto mu u vreme kada je vodio beleške "nije bila poznata". Predsedavajući sudija  Robinson primetio je da se jedan nula u toj cifri razlikuje od drugih, a Stevanović je  rekao da čak dve cifre iz tog broja ne liče na njegov rukopis. On je izjavio da rukopis iz beležnice jeste njegov, ali da "ima sumnju da su, možda, neki detalji, neka slova ili  rečenice izmešteni ili popravljani", kao i da su i stranice ispremeštane i obeležene nečijim drugim rukopisom, izveštava dopisnik B92 iz Haga Ljubica Gojgić.