Francusko "ne" bi bila katastrofa

"Ukoliko Francuska u nedelju kaže 'ne', to bi bila katastrofa za Francusku, za francuskog predsednika Žaka Širaka i za čitav svet", rekao je Junker, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom. On je za belgijski "Soar" rekao da bi odbijanje imalo uticaja i na međunarodne investitore koji čekaju da posluju sa EU.

"Zamislite da vodite neki posao u Teksasu ili da ste sindikalni vođa iz Bolivije ili da imate biznis u Šangaju i da vidite takvu Evropu... koja kaže 'ne'", rekao je luksemburški premijer. "Međunarodni posmatrači neće znati gde je Evropa krenula", kazao je Junker i dodao da je ponovno pregovaranje o tekstu ustava, ukoliko Francuzi odbace taj dokument, "nezamislivo".

Junker je prošle nedelje izjavio da je nemoguće da EU nastavi projekat evropskog ustava bez Francuske, koja je osnivač Unije, i dodao da bi francusko "ne" vratilo EU "20 godina unazad". Luksemburški premijer je priznao da bi, teoretski, bilo moguće da zemlje-članice EU nastave taj posao bez Francuske, ali je dodao da to ne vidi kao političku realnost. Najnovije ankete pokazale su da tabor protivnika ustava EU ima veću podršku nego njegove pristalice.

Šta zbunjuje glasača?

Prema najnovijim istraživanjima, na referendumu za evropski ustav 53 posto Francuza zaokružiće 'ne', a 47 'da'. Međutim, rezultati pokazuju i da je 20 odsto potencijalnih glasača neopredeljeno, pa će na glasanju u nedelju biti važan svaki glas.

Producent britanske televizije "Skaj njuz" Jakša Šćekić, koji je trenutno u Francuskoj, za B92 objašnjava argumente Francuza 'za' i 'protiv' i poteze vlasti koje su do toga dovele: “Očekuje se da će se francuski predsednik Žak Širak obratiti javnosti u četvrtak. Biće to očajnički pokušaj da tih 53 odsto koji su 'protiv' nekako padne, a da ovih 47 poraste", kaže Šćekić.

"Inače, mogu da kažem da ovo i nije referendum o ustavu Evropske unije, ovo je više referendum o Širakovoj vladi. Ljudi su dosta nezadovoljni, njihova platforma je da ovaj nov ustav otvara vrata englesko-američkom liberalnom kapitalizmu. Ekonomska i socijalna situacija nije baš brilijantna u Francuskoj, takođe se strašno boje od, uslovno rečeno, jeftinije radne snage koja će da stigne iz novopridošlih zemalja Evropske unije", kaže Šćekić.

On ocenuje da je nekoliko poteza bilo pogrešno: "Prvo, to se zove evropski ustav, to je prva stvar koja ljude odmah uzdrma i kažu 'Šta je to ustav, to mora da je nešto vrlo ozbiljno i odričemo se svog identiteta i nacionalnog ponosa'. Drugo, predsednik Širak je u svojoj dosadašnjoj politici, zajedno sa svojim premijerom, za sve što nije valjalo optuživao birokrate u Briselu. Sada se odjedanput situacija promenila za 180 stepeni, sad je odjedanput Brisel dobar, a to su stvari koje francuski glasači baš ne zaboravljaju tako lako.”

Austrija ratifikovala Ustav EU

Gornji dom austrijskog parlamenta, Bundesrat, ratifikovao je ustav EU, nakon što je to sredinom ovog meseca učinio i donji dom.

Sa tri glasa protiv, Bundesrat je prihvatio dokument, koji će stupiti na snagu kada ga budu ratifikovale sve zemlje-članice EU. Pored poslanika Jona Gudenusa, koji je nedavno zbog svojih izjava morao da istupi iz Slobodarske partije, protiv ustava EU glasali su lider frakcije iste stranke Peter Bem i, na opšte iznenađenje, poslanik "Saveza za budućnost Austrije" iz Koruške Roland Celot.

Poslanici Narodne partije, Socijaldemokratske stranke i Zelenih jednoglasno su podržali ustav EU. Glasanjem u Bundesratu zaključena je parlamentarna procedura ratifikacije ustava EU u Austriji i sada samo predsednik Hajnc Fišer treba da ga potpiše. Ddonji dom austrijskog parlamenta ovaj dokument usvojio je sa samo jednim glasom protiv.

Inače, sednica Bundesrata, koja je trebalo da se bavi gotovo isključivo ustavom EU, bila je u znaku rasprave oko izjava poslanika Jona Gudenusa i Zigfrida Kampla u vezi sa negiranjem zločina Trećeg rajha. Naime, Kampl je dezertere Vermahta nazvao "ubicama", a Gudenus je doveo u pitanje postojanje gasnih komora. Predsednik Bundesrata Georg Pem nada se da će ova dva poslanika podneti ostavku, čemu se se oni dugo protivili. Kampl je najavio da će krajem ovog meseca napustiti Bundesrat, dok Gudenus i dalje ne namerava da podnese ostavku, a nije želeo ni da povuče svoju izjavu. Bundesrat je na sednici krajem aprila usvojio zajedničku rezoluciju, glasovima svih partija, u kojoj se Gudenus poziva na podnošenje ostavke.