Petersen: Duboka zrelost Albanaca

Soren Jesen-Petersen će oceniti da je u poslednja tri meseca napredak postignut na polju bezbednosti i prava manjina, čime će omogućiti početak procesa rešavanja konačnog statusa Kosova, prenosi Rojters. Te standarde Zapad je postavio kao uslov za početak pregovora o rešavanju konačnog statusa. Evropska unija i SAD žele da pregovori počnu na jesen.

U izveštaju, u čiji sadržaj je Rojters imao uvid, navodi se da je značajan deo standarda postignut ili tek treba da bude postignut tokom ove godine. "Uspešnost primene standarda... će stvoriti novi okvir poverenja u mogućnosti Kosova da izgradi i zadrži institucije, koje rade, štite i promovišu prava svih ljudi", navodi se u izveštaju šefa UNMIK-a. Danski diplomata je istakao da se poboljšala sloboda kretanja za manjine, da je smanjen nivo međuetničkog kriminala i da je "duboka zrelost" zabeležena kod kosovskih Albanaca, koji su u većini u prelaznim institucijama.

Ukoliko Savet bezbednosti UN podrži izveštaj, generalni sekretar UN Kofi Anan će imenovati u junu ili julu specijalnog izaslanika koji će razmotriti napredak učinjen na Kosovu. Očekuje se da će specijalni izaslanik biti norveški ambasador pri NATO-u Kai Eide. Ukoliko izveštaj izaslanika bude pozitivan, Anan će imenovati drugog izaslanika u septembru kao posrednika za razgovore između Beograda i Prištine, čiji bi rezultat bio rešavanje konačnog statusa Kosova.

Državni vrh se priprema za SB UN

U Beogradu je, u Palati SCG, održan sastanak državnog vrha posvećen aktuelnim  pitanjima u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Na sastanku, kojim je predsedavao predsednik Srbije Boris Tadić, učestovali su predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, ministar inostranih poslova SCG Vuk Drašković, predsednik Koordinacionog centra Nebojša Čović i predstavnik Predsednika SCG Svetozara Marovića, Radomir Diklić.

U saopštenju nakon sastanka kaže da se su učesnici sastanka posebnu pažnju posvetili međunarodnim aktivnostima uoči predstojeće sednice Saveta bezbednosti u Njujorku i dogovorili se da se u utorak organizuje sednica Vlade Srbije u proširenom sastavu. Na ovoj sednici, uz učešće Predsednika Republike Srbije, Ministra spoljnih poslova i Predsednika Koordinacionog centra utvrdiće se  Platforma i politički stavovi koje će naša delegacija, koju će predvoditi dr Nebojša Čović, zastupati na sednici Saveta bezbednosti iduće nedelje u Njujorku.

Predsednik Srbije i Predsednik vlade, na današnoj sednici takođe su prihvatili predlog Nebojše Čovića  da učestvjuju u radu konstituivne sednice Koordinacionog tela  za opštine Preševo, Bujanovac i Medvedja, početkom sledećeg meseca.

Predstavnici Beograda i dalje insistiraju na tome da standardi nisu ispunjeni, dok kosovski Srbi poručuju da je priča o standardima od početka bila zaludna priča.

Savetnik premijera Srbije za spoljnu politiku Vladeta Janković kaže da su standardi daleko od ispunjenih. Gostujući u emisiji Proces TV na B92, on je rekao da je na strani Beograda da nastoji koliko god može da se standardi postignu i odbacuje tezu da Beograd zabranjuje kosovskim Srbima da se vrate u institucije. Sa druge strane, nosilac Srpske liste za Kosovo Oliver Ivanović, iako se slaže da standardi nisu dostignuti, kaže da je uslovljavanje početka razgovora o statusu standardima od početka bilo pogrešno, ali da, ukoliko standardi budu ocenjeni pozitivno, srpska strana u ovom trenutku malo šta može da preduzme.

Pitanje oko koga se svi (ne)slažu

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da o budućnosti Kosova i Metohije u krajnjoj instanci neće odlučivati ni Srbi ni Albanci. Tadić je izjavio da će ključnu ulogu u tom procesu imati međunarodne institucije, pre svih Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i Kontakt- grupa, ali da će i stavovi vlasti u Beogradu svakako biti uzeti u obzir.

"Naša argumentacija mora biti veoma utemeljena, s jednim vrlo jasnim planom aktivnosti u narednom periodu, jer od septembra sasvim sigurno počinju pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije", rekao je Tadić i dodao da se građanima situacija oko Kosova mora predočiti sasvim realno. Predsednik Srbije je istakao da se vlasti u Beogradu moraju boriti da Kosovo ne postane nezavisno i da se u tom cilju mora kreirati diplomatska ofanziva i izvršiti pritisak na centre odlučivanja.

Inače, kako je saopšteno iz Tadićevog kabineta, predsednik Srbije i dalje insistira da se "direktno" sastane s predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom u Beogradu ili Prištini, a ne na marginama međunarodne konferencije u Ženevi.

Predsednik SCG Svetozar Marović je kazao da na nivou institucija državne zajednice, a i na nivou Srbije, prvi put postoji usaglašen, demokratski pristup rešavanju budućnosti Kosova, što je, kako je ocenio, poruka koju međunarodni centri političke moći primaju sa visokim uvažavanjem.

Kosumi: Učinili smo prvi korak

Mesto buduæeg suživota? - Kosovo (Danas)

Premijer Kosova Bajram Kosumi kaže da je duboko ubeđen da će za godinu dana Kosovo, zahvaljujući angažovanju međunarodne zajednice, biti potpuno drugačije u odnosu na ono što je danas.

On je u intervjuu za agenciju Beta rekao da su premijer Srbije Vojislav Koštunica i on, svojom spremnošću da se susretnu, učinili prvi korak i da sada ostaje da se njihovi saradnici dogovore o vremenu, mestu i temama razgovora. "Spreman sam da pozovem gospodina Koštunicu u moje kancelarije ovde u Prištini, spreman sam da odem u njegove kancelarije u Beogradu, spreman sam da se susretnemo u nekoj trećoj zemlji", dodao je Kosumi.

Kosumi je u intervjuu agenciji Beta rekao da misli da SAD, uz učešće Evropske unije, Prištine, Beograda i drugih zemalja, treba da predvode proces utvrđivanja konačnog statusa Kosova, za koji veruje da će započeti u septembru ove godine. "Proces će trajati manje od godinu dana i moje je jako ubeđenje da će u junu sledeće - 2006. godine Kosovo biti drugačije, potpuno drugačije od onoga kako je danas", rekao je kosovski premijer.

Kosovski premijer ima utisak da se šest godina kosovska politika mnogo više bavila Beogradom nego kosovskim Srbima. "Postoji veliki progres u radu sa kosovskim Srbima, ali greška koju ja vidim je da je inercija prošlosti učinila da i UNMIK i kosovska politika gledaju ka Beogradu - šta Beograd čini za Srbe, umesto da se neposredno bavimo Srbima, građanima Kosova", naveo je on.

Na osnovu razgovora sa "velikim brojem kosovskih Srba", Kosumi je stekao mišljenje "da kosovski Srbi imaju drugačiju viziju Kosova, drugačiji pogled, drugačiju veru u odnosu na Kosovo u poređenju sa srpskim političarima u Beogradu". "Za mene je to veoma ohrabrujuće i pozitivno i to meni daje za pravo da verujem da Srbin građanin Kosova veruje u budućnost Kosova, veruje u slobodu Kosova i veruje u svoju budućnostt u ovom novom društvu", kazao je on.

Kosumi je odbacio optužbe opozicije na Kosovu da planom decentralizacije ozvaničuje podelu Kosova. "Suprotno je. Problem je da u nekim srpskim naseljima funkcionišu neke paralelne strukture koje se finansiraju iz Beograda. Stvaranje podopštinskih, kasnije opštinskih jedinica omogućava se integracija svih tih građana bili oni Srbi, Albanci ili drugi u strukture vlade Kosova", rekao je on. Kosovski premijer je najavio da će prvog jula biti učinjeni prvi konkretni koraci u sprovođenju plana decentralizacije.

"Manjine na Kosovu su gotovo u celini integrisane u društvo i imaju prava i odgovornosti kao svi drugi građani, ocenio je kosovski premijer. Kosumi je naveo da se zajednice "školuju na maternjem jeziku", da su na Kosovu dva zvanična jezika, albanski i srpski, da deca uče u školama iz knjiga koje dobijaju od "svojih matičnih država, upotrebljavaju svoje simbole i niko ih ne sprečava u tome, štaviše, vlada dodeljuje sredstva da se to čuva i neguje".

Premijer Kosova je spomenuo primer Nacionalnog pozorišta u kojem je pre nekoliko dana jedna beogradska grupa izvela dramu na srpskom jeziku, dodajući da je sala bila prepuna i da su svi, sem ministra kulture Astrita Haraćije i njegove pratnje, bili Srbi. "Predstava je započela u osam uveče i završena u deset i svi ti gledaoci su slobodno došli i vratili se svojim kućama, niko ih nije ometao, sve je bilo normalno, u redu", preneo je Kosumi.

KFOR: Garantujemo povratak

S druge strane, s Kosova stižu uveravanja da je povratak raseljenih bezbedan. Naime, međunarodne snage na Kosovu mogu da garantuju bezbednost svima koji žele da se vrate u pokrajinu kaže komandant Kfora, Iv de Kermabon.

"Trupe Kfora su ovde da sarađuju sa vama i pomognu da se svi raseljeni vrate bezbedno u svoje domove", rekao je francuski general.

Čović: Konstruktivnost, ali bez uslovljavanja

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović izjavio je da Srbija i Crna Gora mora da bude konstruktivna u rešavanju problema na Kosovu, ali da ne dozvoli nikakva "uslovljavanja i neprincipijelnosti".

U izjavi Radio-televiziji Srbije on je ocenio da je razlika u izveštaju koji će o stanju na Kosovu podneti šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen i realnog stanja toliko velika da je to neshvatljivo. "Neshvatljivo, u smislu da nas jako plaši kuda taj proces ide", rekao je Čović.