Ravna gora ili kriva Drina

Ipak, i pored najava da bi Hrvatska mogla da vrati vizni režim sa SCG, delegacije ministarstava spoljnih poslova Hrvatske i Srbije i Crne Gore sastale su se u Zagrebu zbog političkih konsultacija i poboljšanja bilateralnih odnosa dve zemlje i pozitivno ocenile razvoj odnosa. Agencija Beta nezvanično saznaje da odluka o tome nije, a verovatno i neće biti doneta.

Kako agencija Beta saznaje u Zagrebu, iz Vlade u Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija nije stigao nikakav dopis koji bi sugerisao bilo kakvo menjanje postojećeg viznog režima.

Državni sekretar za politička pitanja hrvatskog ministarstva Hido Biščević i pomoćnik ministra spoljnih poslova SCG i šef Sektora za bilateralne odnose Miomir Udovički, koji je predvodio delegaciju SCG, pozitivno su ocenili uzlazni trend u ukupnim uzajamnim odnosima dve države. Biščević je ukazao da "otvaranje ideoloških pitanja iz prošlosti negativno utiče na dinamiku uzajamnih odnosa" i svom sugovorniku je rekao kako je potrebno dodatno afirmisati evropske vrednosti u međudržavnim odnosima i kroz rešavanje otvorenih pitanja jačati saradnju i dobrosusedstvo, navodi se u saopštenju.

Izjave, izjave...

Nakon što je skupu na Ravnoj gori prisustvovao u svojstvu ministra spoljnih poslova Vuk Drašković, posetu Beogradu je zbog skupa otkazao predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, a ta zemlja je zapretila i nekim tehničkim merama, odnosno ponovnim uvođenjem viza.

Premijer Hrvatske Ivo Sanader najavio je da bi uskoro ponovo mogle biti uvedene vize za građane SCG i pozvao Sabor da usvoji izjavu u kojoj će biti naglašeno kako četnički pokret nema nikakve veze sa antifašizmom, već da je po zlodelima jednak fašizmu i nacizmu. Ipak, on navodi da će Hrvatska i dalje održavati odnose sa SCG jer želi političku stabilnost u regiji. "Reč je o našim granicama i u tom smislu ćemo itekako pomno pratiti razvoj događaja u SCG i reagovati, ako bude trebalo i viznim režimom", kaže on.

Stjepan Mesić je izjavio da se ne slaže sa Sanaderovom inicijativom o deklaraciji. Kako piše "Vjesnik", pozivajući se na neimenovan izvor u Mesićevom kabinetu, Mesić smatra da je njegova odluka o odlaganju posete dovoljna poruka i da odnose sa Srbijom ne treba dalje zaoštravati. Pozivajući se na isti izvor, list tvrdi da Mesić nije otkazao, već odložio posetu. "Vjesnik" piše da Mesić veruje da ne treba izolovati celu zemlju i narod, nego im pomoći da dostignu evropske standarde i približe se Evropi, prenosi Beta.

S druge strane, ministar spoljnih poslova Vuk Drašković uveren je da će odnosi državne zajednice i Hrvatske dalje napredovati i da ih proslava na Ravnoj gori neće ugroziti.

Gostujući u "Kažiprstu" Radija B92, Drašković je rekao da se nada da Hrvatska neće uvesti vize za građane SCG i dodao da mu je žao što je hrvatski predsednik Stjepan Mesić odložio posetu Beogradu. On je ponovio da istorijske činjenice, ma kako ih neko tumačio, ne smeju da budu prepreka dobrim odnosima SCG i Hrvatske.

Prema njegovim rečima, "tvrda je činjenica" da je Jugoslovenska vojska u otadžbini bila antifašistički pokret i da su Mihailovića, kao njenog vođu, odlikovali strani saveznici i pre i posle Drugog svetskog rata. "Ali to treba ostaviti po strani i okrenuti se budućnosti naših odnosa", rekao je Drašković.

Krivokapić: Nisu isto antikomunizam i profašizam

Protesti zbog Ravne gore stižu i iz Crne Gore. Protest Vladi Srbije uputio je predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić. On je televiziji Crne Gore rekao da poruke sa tog skupa potpuno objašnjavaju zašto Crna Gora ne može sa Srbijom.

"Dok ima 'ravnih gora', stalno preti opasnost da ne bude Crne Gore, a jedan deo te ideologije je usmeren prema Crnoj Gori. Tragično je da neko ko formalno predstavlja SCG ne može da razluči antikomunizam od profašizma i kvislinškog pokreta. Moram reći da i Vlada Srbije, iako je usvojila zakon, nije poništila presudu Draži Mihailoviću po kojoj je on bio ratni zločinac i pripadao zločinačkoj organizaciji. U tom nedostatku identiteta i nespremnosti Srbije da nađe novi identitet, vraćajući se ideologijama koje su je uvele u propast i rat, treba tražiti objašnjenje zašto Crna Gora ne može, kao multietničko i evropsko društvo, sa Srbijom koja želi etnička čišćenja, sa Srbijom četničkog pokreta, kao simbola zla na balkanskom prostoru", kaže on.

Crnogorski premijer Milo Đukanović ocenio je da "razume" frustraciju u hrvatskoj javnosti zbog pokušaja rehabilitacije četničkog pokreta u Srbiji, ali da to ne treba da ugrozi regionalnu saradnju.

Đukanović je novinarima u Skupštini Crne Gore kazao da pokušaj rehabilitacije četničkog pokreta ne doživljava kao civilizacijski iskorak vredan bilo kakve hvale, jer to odudara od duha obeležavanja antifašizma u svetu, na što bi trebali biti ponosni i u Srbiji u Crnoj Gori. On je rekao da nema nikavu zvanično obaveštenje o tome da Hrvatska namerava da uvede vize za građane Srbije i Crne Gore i dodao da će, u slučaju da dobiju takvu informaciju, pokušati da ih uveri da takav potez ne bi bio svrsishodan i da ne bi doprinosio regionalnoj saradnji.

Tadić: Koga je uopšte briga za to

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da Mesićeva odluka nije mešanje u unutrašnje prilike u Srbiji. "Predsednik Hrvatske ima pravo na svoj stav, a da li smatram da je taj stav dobar, to je drugo pitanje", rekao je Tadić. Predsednik Srbije protivi se maniru političara iz regiona da se u današnjoj saradnji pozivaju na prošlost jer teme za razgovore treba da budu tehnološki razvoj, obrazovanje stanovništva i politička stabilnost, da bi zemlje Balkana zajedno privlačile strane investicije.

"Šezdeset godina posle Drugog svetskog rata mi smo još mentalno u njemu. Koga danas u svetu uopšte briga za četnike, ustaše i partizane. To nije suštinsko pitanje, iako deluje beskrajno značajno, imajući u vidu našu političku stvarnost", kaže Tadić.

Šta misli druga strana

Proslava 60. godišnjice pobede nad fašizmom održana na Ravnoj gori u organizaciji države je pokušaj prekrajanja istorije koji će otežati poboljšanje odnosa sa susednim zemljama, ocenjeno je na tribini "60 godina pobede nad fašismom i savremenost".

Istoričarka Latinka Perović rekla je na tribini u Medija centru da je na proslavi na Ravnoj gori "prećutana" strana koja je imala nezanemarljivu ulogu u pobedi nad fašizmom. Latinka Perović, koja je i bivši sekretar Saveza komunista Srbije, ocenila je da je vladajuća koalicija u Srbiji ideologizacijom pobede nad fašizmom dovela do produbljivanja podela u društvu i zaoštravanja odnosa sa susedima.

Latinka Perović je rekla da je tokom nemačke okupacije u Srbiji vođen građanski rat koji je bio izraz dva nepomirljiva stava u vezi sa rešavanjem srpskog nacionalnog pitanja, a odnos prema okupatoru je "izveden", dok je podela preživela i okupaciju. "Zato se ovde nikada nije radilo o pomirenju, odnosno o jednakosti svih žrtava. U Drugom svetskom ratu je poražena i ideološki i institucionalno ideologija etničkog nacionalizma i homogene Srbije do koje se moglo stići samo etničkim čišćenjem i zločinima nad nesrbima", rekla je Latinka Perović.

Ona je istakla da je "srpski fašizam bio replika evropskog fašizma, ali je srpski nacizam autohton, jer izrasta iz plemenske svesti i za njega je neprijateljsko sve što je tuđe, a njegovo se zlo ogleda u sukobu sa istorijom i pokušaju istorijske regresije i pokušaju nasilnog povratka u vanvremensku prošlost".

Latinka Perović je rekla da je sled događaja posle 9. maja ove godine pokazao da će "bez imenovanja etničkog nacionalizma kao izraza duboko arhaične političke i socijalne svesti plemena koji parazitira na siromaštvu, evropska orijentacija Srbije biti svedena na fasadu, a manifestacije srpskog nacionalizma držaće Srbiju u stalnom stanju latentnog građanskog rata". Ona je, međutim, izrazila nadu da Evropa to neće dozvoliti, kao i da neće dozvoliti da budu relativizovane vrednosti antifašisticke borbe.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević rekao je da u Srbiji postoji "antiantifašizam" koji se ogleda u potiskivanju sećanja, namernom prekrajanju istorije, umanjenju značaja partizana i naknadnom ustoličenju Ravnogorskog pokreta kao ravnopravnog antifašističkog pokreta. "Glorifikuje se kao antifašistički pokret onaj koji to nije. Optuženi za ratne zločine proglašavaju se herojima, a oni koji traže njihovo izvođenje pred lice pravde proglašavaju se izdajnicima", rekao je Kovačević, koji je i bivši predsednik Skupštine Beograda i ambasador bivše SFRJ u SAD.

Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać rekao je da se Srbija "ispisala iz pobednika u Drugom svetskom ratu i pridružila se poraženima" i istakao da je došlo do revizije istorije izjednačavanjem prava partizana i četnika. Korać je upozorio da je javnost nespremna da reaguje na pojave fašizma i podsetio da je tokom prošle decenije Milan Nedić uvršten među 100 najznačajnijih Srba.