KOSTUNICA: KOSOVO NAJVAZNIJE AKTUELNO EVROPSKO PITANJE

U Becu je u ponedeljak pocela 8. Ministarska konferencija OEBS-a. Prvi dan sastanka sefova diplomatija zemalja-clanica protekao je u znaku prisustva jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice. Jugoslovenski predsednik otputovao je iz Beca ranije nego sto je planirano, zbog zabrinjavajuce situacije na jugu Srbije, javlja dopisnik Radija B92 iz Beca, Lidija Popovic.

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica obratio se u ponedeljak ujutro sefovima diplomatija zemalja-clanica OEBS-a. Kostunica je ocenio da je Kosovo najvaznije i najteze aktuelno evropsko pitanje koje moze lako "zapaliti citav region".

"Kao demokrata i kao covek koji je promovisao vladavinu zakona citavog svog zivota, duboko sam uveren da Medjunarodna zajednica, a OEBS na prvom mestu, nece dozvoliti da se ovo dogodi i u ovome ocekujem vasu pomoc", rekao je Kostunica u obracanju Ministrima inostranih poslova zemalja-clanica OEBS-a.

Objasnjavajuci povode aktuelne eskalacije nasilja na jugu Srbije, predsednik Kostunica je na konferenciji za stampu rekao:

"Problem oko Preseva nastao je, jer nasilje na Kosovu nije eliminisano. Na Kosovu nije prisutno samo etnicko, vec i politicko nasilje. Najveci broj zrtava je medju Srbima i nealbancima, ali sve cesce mete su i Albanci", rekao je jugoslovenski predsednik. Kostunica je takodje ocenio da je do nasilja u pograniccnom regionu sa Kosovom doslo zbog cinjenice da su u Beogradu na proslim izborima pobedile demokratske snage i sto je time nasilan put odvajanja Kosova sprecen. Kostunica je ocenio da su ekstremisti na Kosovu takodje obeshrabreni pobedom umerenih snaga, okupljenih oko Ibrahima Rugove.

Jugoslovenski predsednik ukazao je da Vojno-tehnicki sporazum "ima nedostatke", te da u tzv. zoni bezbednosti u rejonu administrativne granice sa Kosovom, sirokoj pet kilometara, mogu da se krecu samo policijske snage sa lakim naoruzanjem.

Jugoslovenski predsednik Kostunica posebno je istakao znacaj principa neprovredivosti granica, podsetivsi da je to jedan od osnovnih principa OEBS-a. On je ponovio uveravanje da nova demokratski izabrana vlast u SRJ postuje Rezoluciju UN 1244, i vojno-tehnicki sporazum, te da ce to ciniti i u buducnosti. Kostunica se takodje zalozio za direktan dijaloga sa predstavnicima albanskog stanovnistva na Kosovu, jer bi, kako je rekao, "svako resenje sa strane bilo nepotpuno".

Nakon obracanja Ministarskom savetu, jugoslovenski predsednik je potpisao dokumenta na kojima se zasnivaju principi OEBS-a: Helsinsku zavrsnu povelju, Parisku deklaraciju i Istambulski dokument, cime je SR Jugoslavija i zvanicno postala clanica ove organizacije. On je takodje je uputio zvanican poziv OEBS-u da posalje posmatracku misiju na predstojece Republicke izbore u Srbiji, izrazivsi uverenje da je pobeda demokratskih snaga na izborima sasvim izvesna.

Jugoslovenskog predsednika potom je u svojoj Rezidenciji primio sef austrijske drzave, Tomas Klestil. Dvojica predsednika razgovarali su o sadasnjosti i proslosti i, kako je na konferenciji za stampu istakao Kostunica, "sanjarili o mirnoj i stabilnoj Evropi". Jugoslovenski predsednik je takodje istakao da njegova poseta predstavlja znak "poboljsanja tradicionalno dobrih bilateralnih odnosa izmedju Austrije i SRJ". Predsednik Klestil istakao je ogroman znacaj demokratske transformacije u Beogradu, podvukavsi znacaj koji za stabilnost regiona ima ishod predstojechih izbora u Srbiji.

Tokom boravka u Becu, jugoslovenski predsednik se sastao i sa ruskim sefom diplomatije, Igorom Ivanovim. Kako se saznaje iz ruskih novinarskih krugova, Ivanov je preneo Kosstunici ccestitku ruskog predsednika Vladimira Putina na prijemu u OEBS-u i istakao podrsku Rusije demokratskim promenama u Srbiji. Zvanicnog susreta sa americkim sefom diplomatije, Medlin Olbrajt nije bilo.

Predsednik Kostunica otputovao je iz Beca ranije nego sto je planirano zbog zabrinjavajuce situacije na jugu Srbije.