Toni Bler treći put

Prema prvim preliminarnim rezultatima izbora u Velikoj Britaniji, laburisti su ponovo dobili većinu. Prvi rezultati pokazuju da će laburisti u britanskom parlamentu imati 355 poslanika, Konzervativna partija 192, dok je Liberalno-demokratskoj partiji pripalo 59 poslaničkih mesta. Iako su laburisti pobedili, podrška Blerovoj partiji je u odnosu na prethodne izbore pala za šest odsto.

Britanski premijer Toni Bler je na konferenciji za štampu, izjavio da je čast i privilegija biti izabran po treći put, ali se takođe osvrnuo i na osetljivo pitanje Iraka: "Ja znam da je Irak izazvao duboke podele u ovoj zemlji. Ali ja isto tako znam i verujem, da posle ovih izbora, ljudi žele da idu dalje. Oni žele da se fokusiraju na budućnost u Iraku i ovde. I znam takođe da ima dosta drugih stvari na međunarodnom planu koje ljude brinu, i mi ćemo se na njih fokusirati".

Prvi put u istoriji Laburistička stranka treći put zaredom pobeđuje na parlamentarnim izborima u Britaniji. Laburisti će ovog puta osvojiti manje poslaničkih mesta u odnosu na prethodne izbore. U Britaniji ima 44,2 miliona registrovanih birača, koji moraju imati britansko državljanstvo. Punoletne osobe iz zemalja Komonvelta i Irske mogu da glasaju, ukoliko žive u Britaniji.

Hauard će se povući

Bler sa porodicom ispred glasaèkog mesta (Beta)

Šef opozicione Konzervativne partije Majkl Hauard priznao je poraz na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji i najavio da će se povući sa mesta lidera konzervativaca pre sledećih izbora. On je čestitao Toniju Bleru. "Ja verujem da je bolje za mene da se povučem, kako bi stranka izabrala nekoga ko može. Ja želim da ssledeći konzervativni lider ima mnogo više vremena, nego što ja imam, da pripremi partiju za učešće u Vladi" izjavio je Hauard u svojoj izbornoj jedinici u gradu Folkstounu. "Čestitam mu", kazao je on, dodajući da veruje da je "došlo vreme za Blera da počne da se bavi problemima koji se zaista tiču" građana Britanije.

Opozicioni konzervativci se, prema ocenama posmatrača, oporavljaju nakon teških poraza koje su pretrpeli na izborima 1997. i 2001. godine. Iako su na nivou cele zemlje broj glasača povećali za svega pola procenta, konzertvativci su uspeli da povrate neke od izbornih jedinica koje su im laburisti uzeli.

Najveći napredak ostvarila je druga po snazi opoziciona stranka - Liberalne demokrate. Oni su sa 19 odsto glasova 2001. godine skočili na preko 22 odsto.  Ali, zbog izbornog sistema, taj skok neće se bitno odraziti na njihovu snagu u parlamentu, gde će imati oko 10 poslanika više nego do sada. Za nezavisne kandidate i manje stranke glasalo je oko 8 odsto građana koji su izašli na birališta, prenosi BBC. U novom sazivu parlamenta stoga će biti više nezavisnih kandidata i poslanika manjih političkih partija nego u ijednom njegovom sazivu od 1945. godine.

Prvi potpuni rezultati očekuju se sutra, sa izuzetkom Severne Irske, gde će konačni rezultati biti poznati u subotu. Po objavljivanju rezultata, britanska kraljica Elizabeta Druga poziva lidera pobedničke stranke da formira vladu, dok se stranka koja je druga po broju osvojenih glasova zvanično proglašava opozicijom. Konstitutivna sednica novog parlamenta na kojoj kraljica objavljuje vladin program zakazana je za 17. maj.

Analitičari ocenjuju

Više analitičara se slaže da je na smanjenje broja poslanika laburista uticala Blerova odluka da učestvuje u ratu u Iraku i da zato stabilna ekonomska situacija u Britaniji nije dovoljno motivisala birače za ubedljiviju pobedu. Oni smatraju da su birači počeli da uzimaju zdravo za gotovo visoku stopu zaposlenosti, drugu u Evropskoj uniji, kao i ekonomsko blagostanje u Britaniji poslednjih godina.

Fajnenšel tajms ocenjuje da je Blerova stranka apsolutnu većinu u parlamentu osvojila zahvaljujući izbornom sistemu koji radi u njenu korist - biće ovo prvi put posle 1974. godine da neka partija dobije većinu poslanika, a da je na nivou cele zemlje osvojila manje od 40 odsto glasova. Taj sistem u ovom trenutku radi protiv opozicionih konzervativaca, čije je biračko telo ravnomerno raspoređeno po celoj zemlji, ali pomaže laburistima - čiji su glasači koncentrisani tako da donose pobedu u najvećem broju izbornih jedinica, ocenjuje Fajnenšel tajms.

Gardijan, pozivajući se na saradnike Tonija Blera, piše da je premijer šokiran žestinom kritika sa kojima se suočio tokom izborne kampanje, i da je prestao da veruje da može da povrati popularnost koju je nekada uživao. Haranga zbog rata u Iraku, sa kojom se suočavao i na ulicama i u televizijskim studijima, ostavila je posledice na Blera - koga su lažovom nazivali ne samo suparnici iz opozicije, već i obični birači - navodi Gardijan. "Čoveku koji voli da bude popularan takvi udarci teško padaju", rekao je ovom listu neimenovani Blerov prijatelj.

Toni Bler i Gordon Braun u parlamentu (arhiva, Fonet)

Gardijan ocenjuje da će takvo raspoloženje Tonija Blera doprineti utisku da on ima sve manje moći, i da raste uticaj ministra finansija Gordona Brauna, kome će, prema nekim najavama, Bler u nekom trenutku u naredne četiri godine prepustiti premijersko mesto.

Većina dnevnika beleži da su glasanje poštom, koje je uvedeno da bi se povećao odziv birača, pratili brojni problemi. Za glasanje poštom registrovalo se oko 15 odsto birača, kojima su glasački materijali poslati nekoliko nedelja pred izbore. No, u nekim slučajevima, kako čitamo u Tajmsu, ti materijali su nestali; u drugim pošta popunjene glasačke listiće nije na vreme dostavila biračkim odborima; sve se završilo tako što su neki ljudi, koji su se registrovali za glasanje poštom, juče odlučili da glasačke listiće ne šalju poštom - nego da ih lično odnesu do biračkog mesta. Tajms apeluje na vladu da reformiše sistem glasanja poštom, ali da ga ne ukida.

Političke reakcije

Svetski lideri čestitali su britanskom premijeru Toniju Bleru na osvajanju trećeg mandata. "Od srca vam čestitam rođendan i treću, uzastopnu izbornu pobedu na jučerašnjim parlamentarnim izborima. Verujem da ste pobedom sebi dali najveći rođendanski poklon koji postoji. Želim vam uspeh, ličnu i profesionalnu sreću za oba zadatka (britanskog predsedavanja G8 i EU). Računajte na moju podršku", poručio je nemački kancelar Gerhard Šreder.

"Sa najvećim zadovoljstvom šaljem vam svoje najtoplije čestitke na novoj izbornoj pobedi. Želim vam uspeh u vašoj važnoj misiji. Oduševljen sam što mozemo da razvijamo francusko-britanski odnos u službi naših velikih nacija i EU, u duhu poverenja koje nastavlja da nas vodi", poručio je francuski predsednik Žak Širak.

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Baroso u svojoj čestitki naveo je da se raduje zajedničkom radu u izazovima koje predstoje "naročito za vreme britanskog predsedavanja EU u drugoj polovini ove godine": "Naša bliska saradnja je neophodna za uspeh EU".

Irski premijer Berti Ahern poručio je da se raduje "nastavku bliskog prijateljstva i radnih odnosa sa premijerom" pre svega u "zajedničkim naporima u sprovođenju mirovnog procesa u Severnoj Irskoj". "Sada kada su izbori završeni, vreme je da se nastavi sa ovim vitalnim projektom, da se resi kriza poverenja i prevaziđe trenutni zastoj", dodao je on.

Australijski premijer Džon Hauard smatra da je Blerova hrabrost po pitanju Iraka "izraz snažnog vođstva". "Postoji kombinacija razloga u svakoj zemlji zbog čega se vlada vraća. Mora se reći da je u slučaju učešća njegove zemlje u kampanju u Iraku, Bler imao težak zadatak zbog snažne opozicije unutar sopstvene stranke", navodi se u Hauardovoj poruci.

AP: Blerova hronologija

Toni Bler došao je na vlast 1997. godine i tako okončao 18-godišnju vladavinu konzervativaca. Ponovo je izabran 2001. godine. Američka agencija Asošiejted pres objavila je hronologiju najznačajnijih događaja osmogodišnje vlasti 52-godišnjeg premijera.

1. maj 1997. Laburtistička partija Tonija Blera je osvojila na izborima 419 od 659 mesta u Donjem domu Parlamenta.

31. avgust 1997. Toni Bler je održao zapamćen govor povodom pogibije princeze Dajane.

10. april 1998. Vođe katoličke i protestantske crkve u Severnoj Irskoj su potpisali sporazum o stvaranju okvira za podelu vlasti u parlamentu.

Mart 1999. Britanija se pridružila NATO u bombardovanju SRJ zbog dešavanja na Kosovu i kasnije u region uputila nekoliko hiljada svojih vojnika.

20. maj 2000. Blerova supruga Šeri je rodila četvrto dete, koje je postalo prvo dete rođeno za vreme mandata nekog premijera od 1848. godine.

7. jun 2001. Laburisti ponovo pobeđuju na izborima sa 412 od 659 mesta u donjem domu parlamenta.

April 2002. Toni Bler posećuje američkog predsednika Džordža Buša na njegovom ranču u Teksasu, gde su se dogovarali o akcijama protiv iračkog lidera Sadama Huseina.

18. mart 2003. Posle nekoliko meseci intenzivnih rasprava, britanski parlament odlučuje da uputi svoje vojnike u Irak u okviru invazije te zemlje. Britanija je tada uputila 45.000 vojnika.

19. oktobar 2003. Toni Bler je hospitalizovan zbog srčane aritmije.

25. mart 2004. - Britanski premijer se sastaje u Tripoliju sa libijskim liderom Moamerom el Gadafijem i tako postaje prvi britanski lider koji je posetio Libiju od Vinstona Čerčila.

6. februar 2005. - Bler postaje laburistički premijer koji je najduže na toj funkciji.

5. april 2005. - Toni Bler poziva birače da izađu na parlamentarne izbore.