Odlaganje pregovora nije neuspeh

On kaže da ne treba dramatizovati situaciju i uveren je da će Hrvatska uskoro ispuniti uslove za početak pregovora, a to znači punu saradnju s Haškim tribunalom. Hrvatski premijer Ivo Sanader odlaganje početka pristupnih pregovora ne smatra političkim neuspehom, već manjom stankom u procesu približavanja zemlje Europskoj uniji.

Hrvatski premijer Ivo Sanader rekao je u Saboru da Hrvatska nije danas počela pregovore sa EU, ali da će ih početi uskoro i da ima razloga da se s optimizmom gleda napred.

Premijer Hrvatske, Ivo Sanader, je za Hrvatsku radio- televiziju izjavio kako ne može biti zadovoljan činjenicom da pregovori  ne počinju, ali da, isto tako, nije ni razočaran: "Nije donesena odluka o odgodi početka pregovora, nego nije postignut konsenzus oko toga da li Hrvatska u potpunosti surađuje sa Međunarodnim kaznenim sudom u Hagu, a budući da nema konsenzusa, ne počinju pregovori."

Hrvatski premijer odlaganje početka pristupnih pregovora ne smatra političkim neuspehom, već manjom pauzom u procesu približavanja zemlje Evropskoj uniji.

Ni šefove parlamentarnih stranaka nije iznenadila odluka EU, među kojima većina odlaganje pregovora ne shvata kao neuspeh politike premijera Iva Sanadera. Obraćajući se poslanicima Sabora, Sanader je rekao da odluka ne predstavlja ni udarac za evroentuzijaste, niti vetar u leđa za evroskeptike. On je naglasio da je veoma važno što je u Briselu usvojen pregovarački okvir u kojem, kako je naveo, jasno stoji da proces približavanja EU nije zaustavljen, nego nastavljen i u kojem se naglašava individualan pristup.

Ni većina hrvatskih građana nije razočarana odlukom Evropske unije, pokazali su rezultati istraživanja koje je sprovela agencija Puls na uzorku od 600 osoba starijih od 18 godina.

Samo 35 posto ispitanih razočarano je činjenicom što pregovori neće početi. Ravnodušno je 31 odsto ispitanika, a četvrtina ispitanih je zadovoljna pomeranjem početka pregovora. Istraživanje je pokazalo da podrška ulasku Hrvatske u Evropsku uniju poslednjih dana nije značajno pala i kreće se na visini od 47 odsto, dok ulazak ne podržava 43 odsto građana, što znači da događaji oko pregovora nisu značajnije uticali na stav građana Hrvatske oko ulaska u Evropsku uniju, javlja dopisnik B92 iz Zagreba.

Oprečni stavovi

Koordinator Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu Erhard Busek kritikovao je odlaganje pregovora o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju, nazivajući "problematičnim" prigovor o nedovoljnoj saradnji sa Haškim tribunalom.

U intervjuu za Inforadio Berlin-Brandenburg, Busek je rekao da "to doduše činjenično ne može da dokaže", ali da "ima osećaj da postoje nastojanja da se uspori proces širenja EU".

Za dnevnik "Frankfurter rundšau", portparol za spoljnu politiku socijalističke frakcije u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda rekao je da "odluka nije razumna", te da je bilo bolje da "pregovori otpočnu, a da se Hrvatskoj zapreti da neće biti nastavljeni ako se ne popravi saradnja sa Haškim tribunalom".

Koordinatorka za spoljnu politiku evropskih zelenih, nemačka političarka Angelika Ber je pak ocenila da je odluka o odlaganju pregovora "dosledna" i da problem nije samo nedovoljna saradnja Zagreba sa Hagom, već i odnosi sa Slovenijom i pitanje zaštite manjina i povratak izbeglica.

"Da pregovori sa Hrvatskom nisu odloženi, posledica bi bilo opadanje pritiska na Srbe da izruče Karadžića i Mladića, čime bi bili otežani trajni mir i pomirenje u Bosni i Hercegovini. Posledica bi bila i to što bi se kao uspešan pokazao taktički potez Ramuša Haradinaja da se preda Hagu, nadajući se da neće biti svedoka koji će da svedoče protiv njega - iz straha ili što su već mrtvi", navodi se u saopštenju nemačke političarke.

Šef slovačke diplomatije Eduard Kukan optužio je Evropsku uniju da nije fer prema Hrvatskoj, zato što je odložila početak pristupnih pregovora. Slovačka zastupa stav da je Hrvatska i bez izručenja generala Ante Gotovine, optuženog za zločine nad Srbima, pokazala da sarađuje u potpunosti sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. "Zvanični hrvatski izvori su podjednako verodostojni kao informacije od Karle del Ponte. Teško možemo da potpuno ignorišemo argumente jedne strane, a druge da apsolutno prihvatamo", kazao je Kukan slovačkim medijima.

Šef slovačke diplomatije je ocenio da je glavni problem što "samoj EU nije jasno šta je to potpuna saradnja sa Hagom", a zvanična Bratislava se ne slaže da bi potpunu saradnju dokazalo isključivo izručenje Gotovine. "Mi ne želimo da popustimo ni milimetar da Gotovina mora da se nađe i da mora da bude izručen Hagu. Samo ne mogu da zamislim da Hrvatska treba da dokazuje nešto što ne postoji. Ako Gotovina nije na njenoj teritoriji, vrlo teško će to dokazati", rekao je Kukan.

Ocena komentatora

U medijima preovladava ocena da je reč o ispravnom potezu Brisela, iako se istovremeno ukazuje da je zbog Hrvatske došlo do dubokih razmimoilaženja unutar EU.

"Frankfurter rundšau" u komentaru ocenjuje da oni koji veruju da bi Zagreb na bolju saradnju sa Tribunalom mogao da se privoli i tokom pregovora o prijemu u EU previđaju da je "na Balkanu reč o drugačijim i većim stvarima".

"Reč je o košmarnim slikama koje su glavama ostavili ratni zločinci i masovne ubice. I reč je o ugledu EU. Politički bi bilo neobjašnjivo otpočinjanje pregovora sa zemljom u kojoj se najtraženiji optuženik oslanja na mrežu visokih službenika i oficira", navodi "Rundšau", ukazujući da "vrata ka EU nisu zatvorena i da je na Hrvatskoj da stvori pretpostavke da bi kroz njih mogla i da prođe".

"Berliner cajtung" smatra da "glavnu odgovornost zbog odlaganja pregovora ima hrvatsko vođstvo" i da su se "blagonaklone države EU do poslednjeg trenutka nadale da će Zagreb napraviti gest dobre volje ili barem zamoliti za produženje roka da uhvati Gotovinu".

"Hrvatska vlada je za sada propustila voz za Brisel, jer previše Hrvata u Gotovini vidi balkanskog ratnog heroja. Izvesnu sukrivicu ima i EU. Jer, predugo je podgrevana nada bivših jugoslovenskih republika da se ulazak u EU može jeftino dobiti. Posebno je to bio slučaj sa Hrvatskom, koja bi se privredno lako integrisala, ali kojoj je Brisel od početka propustio da jasno navede uslove", ocenio je "Berliner cajtung".