SCG: Terapija ili razvod?

Predlog je dostavljen predsedniku Srbije i Crne Gore Svetozaru Maroviću i predsedniku i premijeru Srbije Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici.

Premijer i predsednik Crne Gore Milo Đukanović i Filip Vujanović, koji su potpisali Predlog, u pismu navode kako očekuju da će postići sporazum sa zvaničnim Beogradom jer bi novim modelom odnosa bili prevaziđeni nedostaci državne zajednice.

Premijer i vicepremijer Srbije različito

Crnogorski predlog o transformaciji državne zajednice izazvao je potpuno očekivane reakcije – od podrške iz DPS-a do protivljenja u Beogradu. Crna Gora predlaže da se, nakon usvajanja sporazuma u sve tri skupštine, status nezavisne države proveri na referendumu.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenjuje da je predlog rukovodstva Crne Gore o savezu dve nezavisne države grubo kršenje "Beogradskog sporazuma". U pismu Vujanoviću i Đukanoviću, Koštunica navodi da je bilo više potpisnika "Beogradskog sporazuma" i da su se oni tako obavezali da će ga poštovati, a da on ostaje pri onome što je potpisano. "Ako smatrate da Ustavnu povelju, nastalu na osnovu 'Beogradskog sporazuma', treba menjati, to je moguće učiniti samo po proceduri predviđenoj Ustavnom poveljom", naveo je Koštunica.

Funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković za B92 kaže, međutim, da je odgovor premijera Koštunice ishitren, ali i očekivan: "To nije izjava Srbije, jer prije svega mi treba da sačekamo da se Srbija dogovori. Nas ne iznenađuje stav nacionalističkog dijela Srbije, ali mi računamo na demokratsku Srbiju. Na kraju krajeva, vi kažete da je gospodin Tadić odaslao neku poruku iz Kine. Mi ga čekamo da se vrati i da dobijemo zvanično obaveštenje od najjače stranke i predsednika najveće države na Balkanu sa kojom smo sada u državnoj zajednici, pa ćemo onda opredeliti naš odnos".

Iako je premijer Koštunica već odgovorio na ponudu Podgorice, potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus tvrdi da će stav i Vlade i G 17 plus tek biti poznat: "Za par dana ćemo se odrediti. Što se tiče G 17 plus, za dan dva mi ćemo izaći sa svojim zvaničnim stavom. Ono što jeste tačno i što pričamo odavno, nama treba mirna politička 2005. godina da bismo mogli da se bavimo ovim najvažnijim pitanjem, a to je pitanje Kosova".

Miodrag Vuković iz DPS-a tvrdi i da sporazum samo potvrđuje postojeće stanje: "Pa razlikuje se u formalnom smislu samo u jednoj činjenici, a u faktičkom smislu, čini mi se, skoro i bez te jedne činjenice. Sada apsolutno ne funkcioniše državna zajednica, a formalno se razlikuje jedino po tome što ćemo međunarodni subjektivitet da spustimo sa državne zajednice na države-članice."

Predsednik SCG Svetozar Marović kaže da građani treba da daju konačnu reč o predlogu da državna zajednica postane savez nezavisnih država. On je za podgoričke "Vijesti", kako javlja Beta, potvrdio da je dobio predlog o redefinisanju odnosa i da je reč o jednom od načina demokratskog rešavanja sudbine Crne Gore i Srbije.

A iz crnogorske opozicije stižu oštre kritike na predlog sporazuma. Potpredsednik Socijalističke narodne partije Srđa Božović kaže za B 92 da je predlog sporazuma protiv ustavni čin crnogorskog premijera Mila Đukanovića: "Ja ne bih ulazio u analizu toga sporazuma, sem što bih ga definitivno odbacio kao još jedan protivustavan i antidemokratski čin, jedan unilateralni potez gospodina Đukanovića, upravljenog na izbegavanje neposredne ustavne obaveze u održavanju direktnih izbora za skupštinu državne zajednice, a time i rušenje "Beogradskog sporazuma" i same Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora".

Janković: Ni po koju cenu

Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković ocenio je za B92 da Srbija ni po koju cenu ne bi trebalo da pristane na savez nezavisnih država sa Crnom Gorom, što su predložile crnogorske vlasti.

Naglasivši da je to njegov lični stav, Janković je rekao da savez nezavisnih država "apsolutno ne odgovara Srbiji" i da po tom pitanju postoji konsenzus među svim političkim činiocima u Republici. "Sve upućuje na to da ćemo ostati pri Ustavnoj povelji i da nećemo dozvoliti mogućnost da budemo pokolebani i na bilo koji način ometeni na tom putu koji nas vodi u dobrom pravcu", rekao je on.

Janković je kazao i da ne očekuje pritisak međunarodne zajednice na Srbiju da prihvati to rešenje, jer zastupa stav da je to unutrašnji problem Srbije i Crne Gore. Prema njegovim rečima, SCG je nadomak Studije o izvodljivosti i trebalo bi da do kraja marta načini taj "ozbiljan korak ka Evropi". "To će doprineti stabilizaciji. Ubeđen sam da imamo više izgleda kao državna zajednica i da će svi šokovi koji dolaze od crnogorskog režima tada izgubiti na snazi", zaključio je on.

Galjak: EU je zabrinuta

Što se tiče reakcija međunarodne javnosti – većina se svodi na nemešanje u unutrašnje odnose Srbije i Crne Gore. Ipak, Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane, prenela je zabrinutost EU zbog političkih inicijativa koje mogu Crnu Goru i Srbiju "gurnuti u stranu" od važnog cilja evropske integracije i "izazvati političku zategnutost".

"Evropska perspektiva Srbije i Crne Gore može postati bliža jedino ako svi napori budu usredsređeni na neodložno sprovođenje ekonomskih i političkih reformi", navodi se u saopštenju EU povodom predloga crnogorskih vlasti.

Galjakova je istakla da Evropska komisija sada priprema Studiju o izvodljivosti za pokretanje pregovora o sporazumu o stabilizaciji i približavanju, što bi bio prvi ugovorni odnos između  Evropske unije i Srbije i Crne Gore. "Suštinski je važno da svi napori budu posvećeni istinskim stvarima i jedinom dugoročno ostvarljivom procesu, evropskoj integraciji", predočila je portparol visokog predstavnika EU.

U saopštenju koje je prenela Kristina Galjak se ističe da EU i dalje podržava državnu zajednicu SCG, utemeljenu na Ustavnoj povelji. Takođe se ukazuje da su evropska dvadesetorica u oktobru 2004.odobrila pristup dvojakog koloseka, kojim je državnoj zajednici uklonjena važna prepreka na putu ka EU, "naročito u pogledu brze ekonomske harmonizacije".

Američi ambasador u SCG Majkl Polt je, međutim, rekao da će SAD podržati svaki dogovor o državnom statusu koji Srbija i Crna Gora postignu na demokratski način. "Odluka o budućnosti je na građanima Srbije i Crne Gore i nikom drugom", rekao je Polt i dodao kako se nada da će obe države pri odlučivanju voditi računa o postojanju bliskih ekonomskih, društvenih i drugih veza.

Češki diplomata Jirži Dinstbir, međutim, kaže da zbog straha od referenduma crnogorske vlasti predlažu transformaciju. Osim toga, u Evropskoj uniji tvrde da su proevropske ekonomske i političke reforme mnogo važnije od iznošenja nekih zamisli o preustrojstvu državne zajednice.

Mitrić: Cilj je opuštanje

Sudija Suda SCG Blagota Mitrić smatra da su rešenja koja predlaže crnogorska vlast pravno izvodiva i da slični modeli postoje u praksi. Mitrić je rekao i da predlog o savezu nezavisnih država ima za cilj neku vrstu opuštanja sadašnjih odnosa Srbije i Crne Gore. "Njegova dalja pravna sudbina je neuzvesna jer prvo treba da ga usvoje skupštine država-članica i Skupština SCG. Čini mi se da je po sporazumu reč o klasičnoj konfederaciji jer je po teoriji države i prava konfederacija savez nezavisnih i suverenih dražva, što oni i predlažu", kaže on.

Predlogom je predviđeno i da su institucije zajednice država Skupština i Komisija. Skupština zajednice nezavisnih država Srbije i Crne Gore bi bila jednodoma, a mandat poslanika bi bio četiri godine. Predsednik Skupštine i njen potpredsednik moraju biti iz različitih država zajednice.

Na pitanje da li predlog sporazuma vodi nezavisnosti, odnosno referendumu za nezavisnost Crne Gore i Srbije, Mitrić kaže da se sporazumom verovatno želi određeno ubrzanje tog procesa. "Po mom sudu, i 'Beogradski sporazum' je donet bez znanja građana, bez referenduma, odnosno i on je trebalo da bude donet uz referendum. Ako novi predlog sporazuma ugleda svetlost dana u Srbiji i bude razmatran, on mora biti dat na referendum jer su građani vrhovne sudije u rešavanju statusa svake države", kaže Mitrić.

Lutovac: Novi su samo detalji

Jedan od tvoraca Ustavne povelje SCG Zoran Lutovac kaže da je sličan predlog Vlade Crne Gore bio očekivan pošto je Podgorica bila protiv neposrednih izbora za parlament državne zajednice. "Ideja o zajednici nezavisnih država nije nova, ona je postojala i pre 'Beogradskog sporazuma', novi su samo detalji. Zajednica nezavisnih država je korak ka samostalnosti, samostalnost je samo jedna od tema, a kao takva je prihvatljiva za razgovor. Međutim, treba reći da tu postoje neki sporni elementi, za početak da je redosled poteza izmešan. Dobili smo gotovo rešenje, a prethodno nismo dobili ni politički konsenzus, ni izjašnjavanje građana", kaže Lutovac.

"Na osnovu svega što znamo, Beograd je na sasvim drugoj poziciji, pa mislim da je sada realnije tražiti saglasnost oko procedure dolaženja do rešenja, a ne insistirati na rešenju. Beograd je protiv nezavosnosti između ostalog i zato što bi država-članica SCG koja bi se odlučila na samostalnost morala tražiti ponovno međunarodno priznanje, a mislim da to pitanje ne bi zavisilo ni od Srbije ni od Crne Gore, već od međunarodne zajednice", kaže Lutovac.

Stranke svaka svoje

Demokratska stranka navodi da državni organi Srbije treba da saslušaju sve predloge za rešenje statusa Srbije i Crne Gore, ali i dodaje da je državna zajednica najbolji okvir za ulazak Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić kaže da radikali neće prihvatiti sporazum o transformaciji državne zajednice. "Taj novi eksperiment ne želimo da prihvatimo. Nije valjda vlast u Crnoj Gori mislila da stvara Evropsku uniju u malom", kaže on.

Medojević: Crnogorska vlast odustala od nezavisnosti

Izvršni direktor Grupe za promene Nebojša Medojević ocenio je da je crnogorska vlast predlogom za savez nezavisnih država "odustala od referenduma i nezavisnosti Crne Gore".

"Ako je ovo zaista ozbiljan stav državne politike iza kojeg stoji i crnogorska vladajuća Socijaldemokratska partija, onda se može reći da je u pitanju gotovo identična država kakva je stvorena Beogradskim sporazumom", rekao je Medojević. On je ocenio da "građani koji se zalažu za nezavisnost Crne Gore imaju razloga za zabrinutost".

A vojska i nasleđe?

Sporazum predviđa i da Srbija i Crna Gora u zajednici nezavisnih država formiraju vojni savez. Zajedničkim aktivnostima dve vojske u okviru vojnog saveza komanduje Vrhovni savet odbrane, koji čine predsednik Srbije, predsednik Crne Gore i predsednik Komisije zajednice, koji odlučuju konsenzusom.

Na osnovu sporazuma, Srbija bi bila naslednik Srbije i Crne Gore u međunarodnim političkim organizacijama, a Crna Gora će priznavanjem članstva u njima dobiti sva prava i obaveze koje proizlaze iz tog članstva. Sukcesija imovine i imovinskih prava i obaveza biće dogovorena po principima sukcesije primenjivane za SFRJ.