Obeleženo oslobođenje Aušvica

U centru Sava održana je akademija koji su prisustvovali preživeli iz logora, državni zvaničnici i poštovaoci stradalih. Za okupljene srpske Jevreje koji su preživeli pakao logora to je bio još jedan dan u kojem se prisećaju patnji i mučenja. Više od 80 odsto Jevreja koji su živeli u Srbiji ubijeno je tokom Drugog svetskog rata u Aušvicu, Dahauu i ostalim nacističkim logorima. Jevrejska zajednica u Srbiji ima oko 3.000 ljudi.

Ambasador Izraela u Srbiji i Crnoj Gori Jafa Ben Ari ispričala je sudbinu svoje majke, koja je, za razliku od svih koje je poznavala, preživela pakao logora. "Uvek ću se sećati toga što mi je moja majka ispričala kada sam bila dete. Kao njena kćerka i kao ponosna Izraelka, kao Jevrejka, njeno svedočenje kao neko zaveštanje ispunjavam kroz svoj život, da ne zaboravim one koji su bili ubijeni i da prenesem to zaveštanje na sledeću generaciju", kaže ona.

Na početku akademije, koju su organizovali Savez jevrejskih opština i Novinska agencija Tanjug, pročitano je pismo predsednika Srbije Borisa Tadića koji nije mogao da prisustvuje skupu. "Aušvic je najstrašniji simbol negacije čovečanstva, Aušvic je sistematski organizovan genocid na državnom nivou. Nema tih reči koje bi mogle opisati smrt miliona ljudi", navodi se u poruci.

Užas preživelih

Kroz logor je prošlo najmanje 1.300.000 ljudi, a procenjuje se, pošto su tačnu dokumentaciju uništili nacisti, da je u gasnim komorama ubijeno i u neljudskim uslovima umrlo oko 1.100.000 logoraša iz cele Evrope, pa i iz tadašnje Jugoslavije.

Preživeo je tek svaki 100. zatvorenik, a među preživelima je i Novosađanin Maks Fišer. On je u Aušvic odveden s 19 godina, sa 63 člana porodice. "Ja sam jedini poslat desno, oni su svi poslati levo, u krematorijum. Verovatno sam predstavljao radnu snagu. Prvi posao mi je bio da nosim cement od 50 kilograma u šumi, gde su zidani vojni bunkeri. Tamo sam mogao da se najedem, pošto je bilo pečuraka. Jeo sam ih prljave. Nas 15 bismo dobili jedan hleb i supu s jednim krompirom. To je već bilo dobro", kaže on.

Maks Fišer za B92 kaže da je život i posle logora bio težak pošto je jedini iz porodice preživeo rat i da nije imao kome da se obrati za pomoć. "Mnogo godina sam stvarno mrzeo kada se govorilo o Nemačkoj, o Nemcima, o Mađarima. Nas su, u stvari, Mađari poslali. Ali, posle mnogo godina, ljudi su se promenili, nisu isti ljudi i verujem da se danas ne bi moglo desiti ono što se desilo", kaže Fišer.

Iz SCG nije otišao niko

Iako je bilo najavljeno da će u Poljsku, na poziv predsednika Aleksandra Kvašnjevskog, otputovati delegacija Srbije i Crne Gore, predvođena predsednikom Svetozarom Marovićem, sa beogradskog aerodroma put nekadašnjeg logora smrti u četvrtak nije otišao niko, pa su SCG predstavljali ambasador u Poljskoj Ramiz Bašić i tročlana delegacija Saveza jevrejskih opština.

Kako se saznaje, Marović je put otkazao iz privatnih razloga, a umesto njega, u ime državne zajednice, poštu žrtvama holokausta trebalo je da oda ministar odbrane Prvoslav Davinić. Ni on nije otišao, zbog kvara na avionu. Tim povodom, Marović je poljskom predsedniku uputio pismo u kojem ga je zamolio da uvaži razloge zbog kojih neće prisustvovati komemorativnim skupovima u Krakovu i Aušvicu. Marović se u četvrtak uveče, nekoliko časova posle komemoracije u Aušvicu, pojavio u jednoj emisiji na TV BK.

To nije prvi diplomatski gaf SCG. Prošle godine, kada je organizovana komemoracija žrtvama terorističkog napada u Madridu, državnu zajednicu je, u prisustvu svetskih državnika i kraljevskih porodica, predstavljao ambasador u Španiji.

U snegom pokrivenom kompleksu nekadašnjeg logora Aušvic-Birkenau okupili su se šefovi 25 država, delegacije 50 zemalja i oko 10.000 gostiju, odnosno preživelih logoraša i ruskih vojnih veterana. Svi zvaničnici su zapalili po jednu sveću za žrtve logora smrti. Ambasador SCG u Poljskoj Ramiz Bašić položio je zapaljeno kandilo na nacionalni spomenik žrtvama nacizma iz Jugoslavije, a logoraši iz Jugoslavije pominjani su tokom svečanosti među narodima koji su poneli najveće žrtve u borbi protiv fašizma.

Sanader: Strašno mesto

Premijer Hrvatske Ivo Sanader kaže da je ustaški logor u Jasenovcu jedno od strašnih mesta hrvatske istorije.

U izjavi za Hrvatsku televiziju povodom 60. godišnjice oslobađanja Aušvica, Sanader je među najzloglasnije nacističke logore, pored Aušvica, Treblinke i Dahaua, stavio i Jasenovac. "Generacije rođene posle Drugog svjetskog rata ne smu da zaborave taj deo istorije i sva zla koja su se u njemu događala", rekao je Sanader, prenosi Srna.