Agošton: Kosovo utiče na Vojvodinu

"Smatramo da bi za nas mogla biti zanimljiva rešenja koja se zagovaraju u pogledu personalne autonomije Srba na Kosovu", rekao je lider Demokratske stranke vojvođanskih Mađara za "Dnevnik". On je ocenio da bi pitanje personalne autonomije vojvođanskih Mađara trebalo otvoriti u okviru najavljenih ustavnih promena u Srbiji.

"Uveren sam da za taj proces i za ostvarenje personalne autonomije kosovskih Srba postoji razumevanje i najuticajnijih država međunarodne zajednice", kaže Agošton.

Vojvođanski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec rekao je "Dnevniku" da zahtevi za autonomiju Mađara ne predstavljaju nikakvu novinu kada je reč o političkim ciljevima stranaka vojvođanskih Mađara. On je naveo da je ostvarivanje personalne autonomije manjinskih zajednica garantovano pozitivnim propisima SCG i da su zbog toga vojvođanski Mađari u pogledu ostvarivanja kulturne, odnosno personalne autonomije u povoljnijem položaju od svojih sunarodnika iz drugih zemalja. Prema njegovim rečima, u SCG je već počet proces ostvarivanja kulturne autonomije manjinskih zajednica, donošenjem Zakona o nacionalnim manjinama, ali je preostalo utvrđena prava razraditi republičkim zakonodavstvom.

Korhec je naveo da kulturna autonomija koju poznaje domaći pravni sistem podrazumeva ostvarivanje prava iz oblasti kulture, obrazovanja, informisanja, a za takvu autonomiju često se kao sinonim koristi i pojam personalna autonomija kako bi taj pojam bio razgraničen od teritorijalne autonomije.

Predstavnici 15 organizacija Mađara iz dijaspore usvojili su prošle nedelje na skupu u Subotici deklaraciju kojom od Vlade Mađarske zahtevaju da tamošnji parlament usvoji zakon o dvojnom državljanstvu i podrži nastojanja Mađara za autonomiju u državama u kojima žive.

Moguć uticaj stanja na jugu Srbije i Kosovu na Vojvodinu

Rast napetosti na jugu Srbije i eventualno na Kosovu, odraziće se i na zbivanja u Vojvodini, ocenili su vojvođanski politički analitičari.

Prema mišljenju direktora novosadskog Centra za regionalizam Aleksandra Popova i zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva Vladimira Ilića, zahtevi za etničku podelu Kosova ohrabriće slične namere i u Vojvodini. Popov je izjavio da su zbivanja na Kosovu i Balkanu dovela do toga da sada i u Vojvodini preovlađuje ideja teritorijalne podele Pokrajine po etničkom principu, čime se umanjuju šanse za građansku autonomiju Vojvodine. "Sada vidimo da se i korpus mađarskih stranaka okrenuo konceptu manjinskih autonomija, što mene, kao građanina Vojvodine, rastužuje, zato što mislim da se time umanjuju šanse za građansku autonomiju, koja bi doprinela tome da se svi bolje osećamo. To više neće biti ona Vojvodina na koju smo naučili, gde smo se družili, mešali, gde se nije postavljalo pitanje ko je koje vere i nacije, a pri tom su svi imali veoma široka prava", kaže Popov.

Ilić je ocenio da u Vojvodini postoji stalno tinjajuća opasnost od međuetničkog nasilja. "Teritorijalna autonomija neke nacionalne zajednice u Vojvodini može da postoji samo ako postoji teritorijalna podela Kosova. Dakle, ko god zagovara podelu Kosova po etničkom principu, taj zagovara podelu Vojvodine po teritorijalnom etničkom principu", rekao je Ilić. Prema njegovim rečima, novo nasilje po etničkoj osnovi može biti sprečeno samo primenom legalističkog principa, koji podrazumeva da su svi građani jednaki pred zakonom.

"Ako međunarodna zajednica pokaže čvrst stav prema tome da ne dopuštaju podelu građana Srbije prema etničkom osnovu, mislim da se mogu očuvati ustavna rešenja. Tu je velika uloga inostranstva, jer Beograd ima uši za inostranstvo, ako već nema za južnu Moravu, za Kosovo ili za Vojvodinu", rekao je Ilić.

Za kraj januara najavljen je dolazak posmatračke delegacije Evropskog parlamenta u Vojvodinu, čiji je zadatak da ispita prošlogodišnje incidenate na nacionalnoj osnovi, čija su meta najviše bili građani mađarske nacionalnosti, ali i ostale nacionalne manjine.

Lutovac: Pokrajine da se određuju na referendumu

Predlog Ustava koji je izradio ekspertski tim predsednika Srbije predviđa postojanje dve pokrajine u Srbiji, dok bi ostale pokrajine bile formirane putem referenduma, izjavio je kordinator tog tima Zoran Lutovac.

Lutovac je za "Dnevnik" rekao da se u tom predlogu Ustava polazi od toga da Srbija ima dve pokrajine, Vojvodinu i Kosovo, s tim što će položaj Kosova biti posebno uređen, dok je ostavljena mogućnost formiranja i novih pokrajina. Uslov za pokrajinu je da ima najmanje milion, a najviše dva miliona stanovnika u trenutku osnivanja i da može samostalno da se finansira, objasnio je Lutovac.

Prema njegovim rečima, za razliku od Vladinog predloga, po kojem se pokrajine formiraju u postupku za donošenje Ustava, tim predsednika Srbije predlaže da se to čini na referendumu na području na kome se autonomija predlaže, što je standard Evropske povelje. "Novina je i da se jemči pravo opštinama, gradovima i pokrajinama na imovinu i sopstvene izvore prihoda i pravo raspolaganja u okviru svojih nadležnosti", kaže Lutovac. On je dodao je da bi osnovni zakon pokrajina podlegao kontroli zakonitosti pred Ustavnim sudom, dok u predlogu Vlade postoji naknadna kontrola koju vrši Parlament.

Đurčanj: Umesto dvojnog državljanstva autonomija

Mađarski premijer Ferenc Đurčanj je rekao da umesto dvojnog državljanstva treba podržati težnje Mađara iz okruženja za autonomijom. Đurčanj je naglasio da treba izbeći strahovanja da je autonomija uvod u nekakav nacionalni separatizam i ocenio da su preduslov autonomije dobrosusedni odnosi.

Đurčanj je podsetio da predlog za davanje dvojnog državljanstva Mađarima u okruženju nije dobio podršku ni građana u Mađarskoj na referendumu u decembru prošle godine niti vlade i ocenio da zato treba pomoći Mađarima u okruženju u ostvarivanju autonomije.

"U različitim pograničnim područjima postoje različiti zahtevi za autonomiju i zato tom pitanju treba pažljivo pristupiti, ali mu ipak treba prići pozitivno", ocenio je on za mađarski državni radio.

Prema njegovim rečima, Mađarska na tom planu može najviše da učini, ako ostvari veze sa susednim zemljama u kojima će težište biti na zajedničkoj budućnosti, a ne na problemima iz prošlosti.

Đurčanj je rekao da svojim predlogom za uvođenje "nacionalne vize" i "šengeskog pasoša" želi da Mađarima u okruženju omogući prava poput onih koja je Velika Britanija odobrila stanovnicima svojih bivših kolonija, a koja podrzumevaju slobodu putovanja, ali ne i neka druga prava.