FPP kupuje sve akcije malih akcionara

"U našoj ponudi je navedeno da smo spremni da otkupimo najmanje 25, a najviše 33,6 odsto akcija, koliko i poseduju svi mali akcionari", rekla je direktor "MV Investmentsa", brokerske kuće koja zastupa FPP Balkan limitid, Dragijana Radonjić-Petrović.

Ona je dodala da su mali akcionari, koji žele da prodaju svoje akcije, obavezni da lično daju ovlašćenje svom brokeru da deponuje njihove akcije na račun FPP-a. Rok za deponovanje akcija ističe u ponedeljak, 13. decembra, u Aranđelovcu u 10, a u Beogradu u 12 sati.

FPP 'Balkan limitid' je postigao načelni dogovor sa ministrom privrede Srbije Predragom Bubalom i direktorom Agencije za privatizaciju Miodragom Đorđevićem da država sada ne daje nalog za prodaju svojih 42 odsto akcija u "Knjazu Milošu", kako ne bi bili ugroženi mali akcionari, kazala je na konferenciji za novinare Radonjić-Petrović.

Međutim, u Agenciji za privatizaciju karakterišu kao totalnu neistinu ovu tvrdnju. Nikakvog dogovora nije bilo, sastanak između ministra privrede Predraga Bubala i predstavnika FPP Balkan Limitida bio je kratak i načelni, tako da nije bilo nikakvog dogovora. Država još nije odlučila šta će uraditi sa svojim akcijama, kažu u Agenciji.

Dragijana Radonjić-Petrović je objasnila da je vlasnik FPP Balkan limitida, koji je registrovan na Kajmanskim ostrvima, istoimeni investicioni fond iz Londona i da je osnovan inostranim kapitalom, isključivo zbog kupovine preduzeća u Srbiji. Potreban novi zakon o investicionim fondovima

Privatizacija ili preciznije afera "Knjaz", otvorila je brojna pitanja i aktuelizovala priču o investicionim fondovima. Suštinski propust države jeste taj što je fondovima data mogućnost da učestvuju u privatizaciji pre donošenja zakona o investicionim fondovima, kaže izvršni direktor Evropskog ekonomskog centra Dragomir Janković: "Država mora da donese zakon o fondovima, da zakonom definiše uslove pod kojima se fondovi osnivaju i način na koji fond mora da dokaže poreklo svog kapitala. Tu se rešavaju svi problemi. Posle toga, ako je neki fond osnovan po zakonu – nema špekulacija".

Na taj način, nastavlja Janković, država će biti u obavezi da sazna poreklo kapitala, a ne kao u slučaju FPP-a gde država nije dala nikakve podatke o tome kakav je taj fond: "Od odgovora na to pitanje zavisi kakve su namere fonda. Država i državni organi moraju da daju podatke o fondu i onda se može dosta sigurno proceniti koja je namera fonda. Da li je prodaja, kupovina radi pranja novca, špekulacije raznih vrsta".

Direktorka Beogradske berze, Gordana Dostanić, smatra da bi u jednom periodu na našem tržištu čak trebalo ograničiti pojavu investicionih fondova. Gostujući u emisiji Kažiprst Radija B92, ona je objasnila da to treba učiniti ne samo zbog toga što oni dalje preprodaju naše akcije, već i da bi se našli pravi partneri za privatizaciju: "Može se pretpostaviti da u ovom trenutku definitivno kupuju jeftino na našem tržištu i da će ih kasnije prodati. Nije stvar samo u tome da se nekome zabrani da se obogati, da neki investicioni fond dobije visoku zaradu, ali neophodno je da strateški partneri, upravo zbog tržišta i jednog ozbiljnijeg razvoja same firme, koja se kupuje, da se tu nađu ozbiljni strateški partneri"

Dragomir Janković zaključuje da kapital investicionih fondova ne mora po definiciji da bude špekulativan, ali da je zbog postojanja takve mogućnosti neophodno vrlo precizno zaokružiti zakonsku regulativu.