Koštunica: Incidenti su pojedinačni

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je u Vojvodini bilo incidenata na međunacionalnoj osnovi.

Međutim, on je naveo da je reč o pojedinačnim slučajevima i da zbog toga nema mesta njihovoj internacionalizaciji. "Zlo je kada do međunacionalnih incidenata dođe, još veće ako se o njima ne govori, ali najveće moguće zlo je da se pojedinačni međunacionalni incidenti preuveličavaju", rekao je Koštunica novinarima. Koštunica je potvrdio informaciju da ubistvo policajca srpske nacionalnosti u Čantaviru nema veze sa međunacionalnim odnosima na severu Vojvodine.

U okviru "informisanja" predsednika republičke vlade o međunacionalnim odnosima u Vojvodini poseban segment razgovora predstavljao je rad policije, prenosi dopisnik RTV B92, Dragan Gmizić. Podsećamo, na adresu policije u proteklom periodu stizale su brojne optužbe koje se, pre svega, odnose na ne dovoljno efikasan rad prilikom rasvetljavanja slučajeva međunacionalnih incidenata kao što su ispisivanje rasističkih grafita, skrnavljenje grobova, tuče, itd. "Lično sam se uverio u način funkcionisanja policije i smatram da policija svoj posao izvršava na najbolji način”, rekao je Koštunica.

Kako javlja dopisnik B92 Larisa Inić, u obilasku Vojvodine predstavnici savezne i republičke vlasti zaključili su da incidenti koji su se dešavali ne mogu ozbiljno narušiti tradicionalno dobre međuetničke odnose, a premijer Koštunica je ocenio da mesta internacionalizaciji ovog problema nema. Na pitanje o već pokrenutoj internacionalizaciji pred međunarodnim institucijama, Koštunica je rekao da postoji normalna internacionalizacija koja proističe iz članstva u tim institucijama: "Ali, tamo gde se govori o nečemu čega nema, govori se o zverstvima kojih nema, na nečemu smo što nije internacionalizacija u onom normalnom smislu. Na nečemu smo što može da pokvari međunacionalne odnose u Vojvodini, da pokvari odnose Srbije i Crne Gore i Mađarske. Vlada Srbije neće ništa učiniti da te odnose pokvari, ali je odgovorna pred javnošću, a još više pred istinom da ukaže na slučajeva krivotvorenja. Da kažem na kraju, u razgovorima sa predstavnicima crkava čuli smo jednu poruku, to je evanđeoska poruka, da će nas istina izbaviti, a ne neistina."

Na pitanje o različitom viđenju incidenata vlasti i nekih manjinskih lidera, Koštunica je rekao da se neprimereno i tendenciozno koristi reč atrocitet: "Te reči nema u srpskom jeziku, ona na nekoliko stranih jezika znači zločini, nedela, zverstva, masakri. Ko tu reč upotrebljava, izgovara neistinu. I tom neistinom, nepotrebno, štetno, dovodi do napetosti u međunacionalnim odnosima i raspiruje nacionalnu mržnju i netrpeljivost. Ako sam rekao da nema mesta kvalifikovanju ovih slučajeva kao atrociteta, onda nema mesta ni internacionalizaciji ovih slučajeva. I internacionalizacija koja nepotrebno i neumesno ima karakter mešanja u poslove druge države takođe može biti internacionalizovana."

U Vujaklijinom rečniku stranih reči i izraza atrocitet je definisan kao užas, grozota, strahota, strogost, surovost, nemilost ili svirepost, u sličnom rečniku za mađarski jezik kao agresivnost, uznemiravanje ili povreda prava, dok je u Oksfordovom rečniku engleska verzija atrociteta definisana kao ne baš mio događaj i surovi akt.