Uskoro možda povoljniji krediti

Skupština Srbije počela je, po hitnom postupku, raspravu o Predlogu zakona o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Tim predlogom predviđeno je osnivanje Korporacije kao pravnog lica, specijalizovane za osiguranje potraživanja po osnovu stambenih kredita koje odobravaju banke i druge finansijske organizacije. Sredstva za osnivanje i početak rada Korporacije obezbeđuju se iz budžeta, a osnivački kapital iznosi najmanje 10 miliona evra.

Predlagač zakona je Ministarstvo finansija, koje je sa Narodnom bankom Srbije dve godine radilo na njegovoj izradi. Ministar finansija Mlađan Dinkić kaže da je predlog izrađen na osnovu iskustva iz Kanade, čija Korporacija tako radi već 60 godina: “U ovom trenutku samo dve banke odobravaju stambene kredite. Mi počinjemo od nule i očekujemo da će od jeseni daleko veći broj početi da odobrava stambene kredite, upravo zahvaljujući ovom Zakonu, a da će u prvom trenutku oko 50.000 domaćinstava biće platežno sposobno da podigne te kredite, vremenom će se taj broj povećavati. Uslovi će biti sve povoljniji. Mi treba da krenemo u proces, mi smosad na nuli, nemamo kredite od 90-te godine”, kazao je Dinkić.

Dinkić kaže da bez tog zakona banke neće odobravati stambene kredite, jer su izvori sredstava u bankama kratkoročni, a izvršni postupak za naplatu hipoteke nefikasan. S druge strane, poslanik DS Nenad Bogdanović kaže da zakon neće doneti mnogo koristi, jer je preuranjen i donosi se u svrhu predizborne kampanje:  “Ono što mi mislimo da država mora da radi jeste ono što smo mi radili u Beogradu. Dok ljudi ne budu zarađivali dovoljno da mogu da uđu u kreditne obaveze i na duži rok da ih otplaćuju, nužno je spustiti cene stanova za srednju klasu i siromašnije.

I dok ministar Dinkić navodi da donošenjem Zakona država preuzmima do 85 odsto rizika od poslovnih banaka, opozicioni DS insistira na tome da bi osim pomenutog Zakona o korporaciji, trebalo doneti i Zakon o hipoteci.

Ekonomisti kažu da građani s nerešenim stambenim pitanjima od novog zakona teško da mogu išta da očekuju. Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodna tržišta za B92 kaže da s tolikom sumom kamate ne mogu biti niže. “Kamate uvek odražavaju sve rizike na tržištu. S 10 miliona dodatnih izdvajanja kamate mogu da budu ‘oborene’ samo za one koji kupe stan sa supergarancijom. To je skoro besmislena priča, suma bi morala da bude mnogo veća da bi veći broj ljudi mogao da se uključi, ona bi morala da bude merena milijardama dolara da bi kamatne stope mogle da budu niže”, kaže on.

Prokopijević dodaje da glavni problem na tržištu nekretnina nije postojanje Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, već skupe komunalne usluge, poput priključaka i dažbina za građevinsko zemljište. “To su stvari na koje država može da utiče, a ne utiče. To je mnogo važnije nego skupljanje 10 miliona evra u fond za osiguravanje kredita”, kaže on.

Ministarstvo finansija procenjuje da bi posle usvajanja zakona za stan od 60 kvadrata u Beogradu, uz učešće od 30 odsto, kupci trebalo da plaćaju 389 evra mesečne rate. Za isti takav stan u Nišu trebalo bi izdvojiti 208, a u Kikindi 151 evro mesečno.