Osvrt na Veruovićevo svedočenje i na pojavljivanje uniformi Crvenih beretki

Suđenje za ubistvo predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića nastavljeno je u sredu u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu posle iznenadnog pojavljivanja pripadnika Žandarmerije, nekada članova Jedinice za specijalne operacije. Oni su se u utorak pojavili u uniformama “crvenih beretki”, jedinice rasformirane tokom akcije “Sablja” upravo zbog optužbi da su njeni komandanti umešani u ubistvo premijera, ali i bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i za dva atentata na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića. Komandant Žandarmerije Goran Radosavljević u izjavi za B92 kaže da će s pet pripadnika Žandarmerije razgovarati nadležni, a da će za nekoliko dana biti poznata njihova eventualna odgovornost.

Predsednik Komisije koja je istraživala propuste u Đinđićevom obezbeđenju Žarko Korać kaže da je posle duže opstrukcije sud konačno počeo da radi, a u procesu se svakodnevno bivaju iznošene nove činjenice, zbog čega je prirodno da je neko podstrekivao te ljude da se pojave u sudu. “To je potpuna politička demonstracija, i pokušaj da se pošalje poruka javnosti da su ‘crvene beretke’ još žive i da ih još ima i da ih se treba čuvati. To je direktna pretnja demokratskoj javnosti Srbije i na nju demokratska javnost treba da reaguje. Očigledno je reč o velikom ulogu za mnoge jer to suđenje treba da rasvetlo mnogo toga, ko je sve stajao iza toga, ima mnogo onih koji treba da se plaše šta će sve tu biti rečeno. Pomenuta su neka nova imena i iznete su neke vrlo teške optužbe, da su neki podstrekivali ‘crvene beretke‘ i ‘Zemunski klan’ na ubistvo Đinđića”, kaže Korać.  

Posle rasformiranja “crvenih beretki”, u Žandarmeriju je prebačen deo pripadnika jedinice, za koje su u MUP i Žandarmeriji tada tvrdili da se radi o profesionalcima "proverenim po svim varijantama", koji nisu činili krivična dela. Komentator nedeljnika “Vreme” Miloš Vasić smatra da je to tada bila stvar procene MUP. “BIA ih je primala na osnovu onoga što je o njima znala u momentu u kojem ih je primala iz JSO. Ja nikada nikoga iz te jedinice nigde ne bih primio, ali to je bilo pitanje procene MUP. Sada su dobili još šest njih za izbacivanje. To je politička poruka koja glasi: ‘Mi smo još tu, još postojimo’”, kaže on.

Korać dodaje da pripadnici sadašnje garniture na vlasti moraju da pošalju političku poruku da li stoje iza nastavka suđenja i otkrivanja istine. “Sada je na MUP i ministrima da do kraja odgovore na pitanje zbog čega su to uradili, a mislim da ovde svoj deo odgovornosti imaju i ministar pravde i ministar unutrašnjih poslova zbog svojih izjava poslednjih nekoliko nedelja. Neki ljudi su sad ohrabreni i vidimo cenu tih neodgovornih izjava koje su, očigledno, protumačene kao opstrukcija suđenja za ubistvo Đinđića”, kaže Korać.

Ovakva, po svemu sudeći, demonstracija sile nekih pripadnika Žandarmerije dogodila se u trenutku kada je pred sudom svedočio Milan Veruović, ranjen prilikom atentata. Veruović je pred sudom ponovio iskaz da su na premijera ispaljena tri metka. On je rekao i da ima saznanja da je reanimaciji Đinđića u bolnici 12. marta prisustvovao jedan lekar kojeg je kasnije policija privela pod sumnjom da je u vezi s grupom optuženih za atentat. Kako je Veruović rekao, radi se o izvesnom Risoviću, koji je ipak uspeo da ode u Kanadu.

Veruović je rekao da je Đinđić verovao da je kod hale “Limes” pokušao da ga ubije neki ludak, a ne atentator. Obezbeđenje je, međutim, javilo je da je vozilo neregistrovano, a da se vozač Dejan Milenković čudno ponaša, o čemu su obavestili VI Upravu BIA. Posle događaja kod “Limesa”,  pojačano je obezbeđenje premijera i njegove rezidencije. Veruović je pred sudom rekao i da je Đinđić bio nezadovoljan radom Čedomira Jovanovića, Marije Rašeta Vukosavljević, Dušana Mihajlovića, Nemanje Kolesara i Vladimira Popovića, s kojim je tada potpuno prekinuo saradnju.

Zastupnik porodice Đinđić, advokat Rajko Danilović, smatra da Veruovićevo svedočenje pokazuje manjkavosti istrage ubistva premijera jer nije rasvetljena uloga bezbednosnih struktura u njegovom obezbeđenju, ali ni eventualna uloga nekih od tih struktura u planiranju Đinđićevog ubistva.

Za ubistvo premijera optuženo je 13 osoba, a prvooptuženi Milorad Luković i još sedam optuženih su u bekstvu.