Zakon o pomoći haškim optuženicima - restauracija Miloševićevog režima

Uvajanje Zakona o pravima haških optuženika i njihovih porodica predstavlja jedan od vidova restauracije režima Slobodana Miloševića. Taj zakon je suštinski pogrešan, i pokazuje nespremnost nove vlasti da prihvati pravila Evropske unije, saglasili su se učesnici tribine u Centru za kulturnu dekontaminaciju posvećene nedavno ozakonjenoj odluci Vlade da finansijski pomogne optužene pred Haškim tribunalom. Sadašnji ministar spoljnih poslova SCG, Goran Svilanović, rekao je na tribini da je stvorena tzv. antihaška većina u Srbiji: “Mislim da je realnost da je u društvu, a ne u Skupštini, formirana većina onih koji misle da su svi sukobi u procesu raspada SFRJ bili na neki način organizovani od nekih sila izvan nas i da odgovornost za sve ono što se dogodilo, uključujući i zločine, mora neko drugi, a ne živi ljudi odavde, da nosi. To je za mene tužno saznanje, gotovo tri i po godine posle promena”, rekao je Svilanović.

Predsednik Demokratskog centra, Dragoljub Mićunović, ocenjuje da je na delu rehabilitacija Miloševićeve vlasti. “Sada se postavlja pitanje kome je u intersu da tako drastično pokvatimo odnose sa Amerikom, i to ne samo sa Amerikom, nego i celim Zapadom i Evropm, da li iza toga stoji neka jasna politika i šta je tu cena i ko su akteri. Kada pogledate zakon i ono čemu on služi, odmah je jasno da je to danak koji se morao dati Socijalističkoj partiji Srbije, ne zbog para – odmah se pojavila porodica da kaže da oni baš nisu tako siromašni – nego zbog lične podrške režima Slobodanu Miloševiću u smislu njegove rehabilitacije. To je politički zaključak koji svaki nepristrasan političar može da odmah uoči i vidi”, rekao je Mićunović.

Komitet pravnika za ljudska prava podneo je Ustavnom sudu zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o pomoći haškim optuženicima. Dejan Milenković iz ove nevladine organizacije, o nekim od razloga zbog kojih je JUKOM inicirao ocenu ustavnosti, kaže: “Davanjem prava haškim optuženicima, kroz ovaj zakon, predstavlja jednu nedemokratsku tekovinu suprotnu načelu vladavine prava, zato što je na taj način izražena jedna ideološka, politikantska i politička uloga određenih nosioca vlasti u Srbiji. Bunt koji je usledio pre, u toku i nakon donošenja Zakona, svakako pokazuje da on nije ono što predstavlja opšti društveni interes. Sada imamo situaciju da se pod plaštom nacionalnog interesa, interesa građana, ovim zakonom uvodi pružanje ovog oblika pomoći licima koja su istovremeno bila nosioci one politike koja nas je dovela u situaciju u kojoj se danas nalazimo”.