Inicijativa za ukidanje zakona o pomoći optuženima u Hagu

Nataša Perišić-Pavlović, Slavica Stojanović i Tanja Ignjatović pokrenule su u ime organizacije Žene u crnom akciju prikupljanja potpisa za ukidanje Zakona o pomoći haškim pritvorenicima i članovima njihovih porodica. Da bi njihov predlog ušao u skupštinsku proceduru kao narodna inicijativa, neophodno je da prikupe 15.000 potpisa punoletnih građana. U obrazloženju predloga za ukidanje zakona one su navele  da su prava koja proističu iz zakona protivna načelu jednakosti građana iz Ustava Srbije.

Prošlonedeljnom pozivu nevladinih organizacija na građansku neposlušnost zbog usvajanja tog zakona, trenutno se odazvalo jednino Udruženje privrednika "Unija Čačak 2000", koje okuplja 150 vlasnika privatnih preduzeća. Oni su saopštili da više neće uplaćivati porez državi dok ne bude povučen sporan Zakon. Predsednik Upravnog odbora tog udruženja Despot Rajičić kaže za B92 da čačanski privrednici posle 5. oktobra nisu ni pomišljali da će ponovo morati da plaćaju onima koji su osiromašili državu: “Ne zanosimo se time da ćemo moći da ne platimo porez, jer to moramo plaćati. Samo hoćemo da damo do znanja nekome da nije u redu i da predlagači zakona razmisle da li je dosta obaveza poreskim obveznicima ovo što već imamo i da li treba ići i dalje i plaćati porodicama i optuženima boravak i obilazak”, kazao je Rajičić.

Protiv Zakona o pomoći optuženima pred Tribunalom i njihovim porodicama nedavno se izjasnio i vojvođanski ministar za pitanja nacionalnih manjina Tamaš Korhec  koji je izrazio žaljenje što će haški optuženici dobijati više novca od nedavno osnovanih nacionalnih saveta. Takav odnos države prema licima optuženim za ratne zločine, ali i institucijama nacionalnih manjina, umnogome doprinose jačanju sve češćih međunacionalnih tenzija u pokrajini, smatraju predstavnici nacionalnih manjina u Vojvodini, izveštava dopisnik Radija B92 Dragan Gmizić.

Rušenje, ili delimično oštećenje oko 90 spomenika na subotičkom katoličkom groblju, za koje je lokalna policija optužila trojicu osmogodišnjih dečaka, samo su poslednji u nizu sve učestalijih međunacionalnih incidenata na severu Vojvodine. Jedan od razloga za ovakvu situaciju, može se tražiti i u odnosu države prema haškim optuženicima. Sekretar za pitanje nacionalnih manjina u pokrajinskoj vladi Tamaš Korhec kaže: “Mislim da miran suživot u Vojvodini, dobri međunacionalni odnosi i ostvarivanje i uvažavanje prava nacionalnih manjina, sada nikako nije prioritet nove vlade. Mislim da je to veoma opasno”.

A predsednik Nacionalnog saveta Rusina Rafail Ruskovski kaže: “Nikada huligani, nikada kriminalci ne mogu da urade nešto loše, ako iza toga ne stoji država, odnosno državni organi ili ako ne blagoslovi to država. Ukoliko država želi da napravi kvalitetan odnos, on će bit kvalitetan, ako država malo progleda, malo ne vidi, malo ne stiže, malo ima drugih problema, onda se pojavljuju problemi na terenu”.