Ko bi u Beogradu hapsio Karadžića i Mladića

Svetski mediji i danas poklanjaju pažnju izjavi Karle Del Ponte, prema kojoj su Ratko Mladić i Radovan Karadžić u Beogradu.  Londonski dnevnik Tajms konstatuje da jučerašnja izjava glavog tužioca tribunala Karle del Ponte ukazuje da su odnosi izmedu Srbije i haškog suda na najnižem nivou od kako je u oktobru 2000. godine Slobodan Milošević svrgnut sa vlasti. U Tajmsu se tvrdi da je potera za Karadžićem intenzivirana pošto je medjunarodna zajednica bila uzdrmana činjenicom da su posle uspešnog hvatanja Sadama Huseina, Karadžić i Mladić još na slobodi. Gardijan piše kako izvori u Bosni smatraju da bi pre američkih predsedničkih izbora u novembru ove godine, Amerikanci mogli da upotrebe specijalne jedinice u operaciji hvatanja Radovana Karadžića.

Prema mišljenju sagovornika B92, Karla Del Ponte je svojom poslednjom izjavom o Karadžiću i Mladiću u Beogradu, učinila lošu uslugu Tribunalu, dovodeći se u ravan tabloida koji s vremena na vreme otkrivaju bivšeg komandanta VRS u raznim mestima na Balkanu, po manastirima ili crnogorskim katunima.     

“Pod pretprostavkom da je Karadžić u Beogradu, mislim da bio vrlo brzo uhapšen, jer je toliko poznat, a nagrada koja je raspisana za njegovo hvatanje je veoma visoka”, smatra novinar “Vremena” Dejan Ananastasijević. Pri tom za njega, medjutim, u Srbiji važe drugačije okolnosti nego za Ratka Mladića: “Karadžić je sasvim druga priča. On se nije trpeo mnogo ni sa Mladićem, ja ne vidim da postoje  bilo kakve simpatije u vojsci prema njemu, a što se tiče drugih struktura, na primer policijskih, nije toliko pitanje ko bi njega hapsio, nego je pitanje kome bi on mogao da veruje pod pretpostavkom da se skloni u Srbiju, da bi mogao da ga zaštiti. Mi ovde imamo jednu krajnje nedefinisanu situaciju, vladu koja je na odlasku, nova vlada ne može da se sastavi i sama policija je, na neki način, podeljena partijskim frakcijama, kao što možemo da vidimo, i raznoraznim interesnim frakcijama. Ja ne znam ko bi u Beogradu mogao da garantuje, ko je toliko jak da može da mu garantuje zaštitu i da mu garantuje da neka od suprotstavljenih frakcija to neće da iskoristi i da ga uhapsi”, kaže Anastasijević.

Kada je reč o Ratku Mladiću, situaciju dodatno komplikuje činjenica da bi, u slučaju da je u Srbiji, trebalo da ga uhapsi upravo haški optuženik – šef javne bezbednosti Sreten Lukić. Anastasijević odbacuje bilo kakvu mogućnost nekakve pogodbe, koja je spominjana u pojedinim medijima, prema kojem bi Lukić, hapšenjem Mladića, izbegao odlazak u Hag. “Hag, do sada, praktično ni u jednom trenutku nije odustao od insistiranja da optuženi budu u Hagu, naročito kada se radi o visokim funkcionerima. Možda za neke sitne ribe i izvršioce manjih pojedinačnih zločina može da postoji ta vrsta nagodbe, da Hag prepusti nacionalnim sudovima, ali definitvno Hag nije pristao ni na insistiranje hrvatske vlade da se Gotovini sudi u Hrvatskoj, već ga i dan danas intenzivno traže, a pogotovo kada se radi o generalu Mladiću ili Lukiću. Mislim da tu apsolutno nema prostora za pogađanje”

Milan Martić je, pustivši bradu, pod imenom Dragan, proveo četiri godine potpuno neprimećen u jednoj vikendici na Jastrepcu, pre nego što se dobrovoljno predao Tribunalu. Veselin Šljivančanin je uhapšen u svom stanu na Ceraku, dva dana pre roka za odobrenje američke pomoći. Iako se govorilo da nosi bombu u džepu, koju će aktivirati ako ga budu hapsili, kao najveća prepreka specijalcima pokazala su se blindirana vrata stana.

Zoran Dragišić, vojni analitičar, kaže da bi Karadžić teorijski mogao da se krije i u dvomilionskom Beogradu – pogotovu ako ima malu mrežu saradnika – ali izjavu Karle Del Ponte pre svega tumači kao politički pritisak. „Ne mogu da verujem da oni znaju u kom se gradu nalazi, a da ne znaju gde se tačno nalazi“, kaže Dragišić.  “Taj izvor koji je rekao da se on tu nalazi, verovatno ima neki raspored njegovog kretanja, pa bi onda u najmanju ruku bilo korektno da se takva informacija dostavi našim organima gonjenja kako bi mogli da uhapse Karadžića ili Mladića. Zašto se od naših obaveštajnih službi očekuje veći rezultat, nego od obaveštajnih službi najjačih zemalja u svetu koje su trentuno aktivne na teritoriji BiH, koje nisu do sada uspele da ga uhapse. Ni Amerikanci, ni Britanci, ni Francuzi”, kaže Dragišić.

Igor Gajić, glavni urednik banjalučkog “Reportera”, magazina koji se u nizu tekstova bavio Karadžićem u Republici Srpskoj, kaže za radio B92 da ne veruje da se bivši predsednik Republike Srpske nalazi u Srbiji. Gajić smatra da je Del Ponte svojom izjavom delimično spasila obraz snagama SFOR-a, koje osam godina bezuspešno traže Radovana po Bosni, uoči mandata koji im prestaje ove godine: “Ponovo se postavlja pitanje volje za hvatanjem Karadžića. Snage SFOR-a, predvođene Amerikancima, samo dodatno podižu mit o Karadžiću, jer taj mit nije izgradio ovaj narod iz RS i BiH, već su taj mit izgradile upravo snage SFOR-a i međunarodna zajedncia, nemogućnošću da uhvati Karadžića, a stalnim insistiranjem na tome da bude uhvaćen. Sam Karadžić se vjerovatno nije micao iz Bosne, ne vjerujem da je u Srbiji. Ovdje ipak ima neku sigurnost i zaštitu”.