Mićunović: DS očekuje mesto predsednika Parlamenta

Konstitutivna sednica parlamenta, zakazana za 27. januar, po svemu sudeći biće presudna u razrešenju pitanja da li ćemo i kada imati vladu, kakva će ona biti i koje političke grupacije će učestvovati u radu nove izvršne vlasti. Nakon više neuspešnih razgovora predstavnika stranaka, takozvanog demokratskog političkog bloka, oko manjinske vlade, već u četvrtak tema pregovaranja je mesto predsednika skupštine koje sada traži Demokratska stranka. Dragoljub Mićunović objasnio je ovaj predlog "kao test dobre volje": "Evo primera jednog pokušaja koji je normalan i nema nijednog pravila na svetu koji bi rekao da je drukčije moguće, nego da prva stranka uzme mesto premijera, druga predsednika parlamenta i onda možemo da razgovaramo dalje. Videćemo onda da li postoji volja za saradnju. Ako ne sazovu sastanak da se o ovome razgovara, znači da o tome ne žele da razgovaraju, znači da već imaju rešenja. Bez nas, želimo im mnogo uspeha u tome, mi ćemo biti jedna vrlo ozbiljna opozicija i imaćemo prilike da vidimo kako se Srbija budi bez afera, čistih ruku i obraza, kako oni kažu, i sve će biti na najbolji način rešeno."

Potpredsednik DSS Dragan Maršićanin ocenio je zahtev DS "kao neutemeljen," i najavio da će 109 poslanika DSS, G17 plusa, Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije predložiti svog kandidata za predsednika Skupštine Srbije.

U međuvremenu, sa novim predlogom DSS-u izašla je Srpska radikalna stranka, koja je ponudila formiranje tehničke vlade, te dve stranke, koja bi odmah po formiranju podnela ostavku i funkcionisala do održavanja novih izbora i izbora nove vlade. Dragan Maršićanin izjavio je, međutim, da predlog radikala nije ideja o kojoj DSS razmišlja.

Portparol Cesida Marko Blagojević kaže za Radio B92 da je pitanje predsednika skupštine ključno kada se govori o formiranju nove vlade. "Izbor predsednika je prvi pravi test novog parlamenta," naglašava Blagojević: "Ukoliko stranke budu uspele da se dogovore oko predsednika skupštine, verujem da će uspeti da se dogovore i oko toga ko će voditi vladu." Da li su Demokratska stranka i DSS spremne za polaganje tog testa 27. januara, danas je teško proceniti, jer ni jedna od sukobljenih strana ne odustaje od svojih zahteva i ne pokazuje spremnost na kompromis.

Komentarišući optužbe da je DS promenila stav o Vladi, Dragoljub Mićunović je rekao da ispada da samo DS ne sme da menja stavove, podsetivši da je DSS počela pregovore nuđenjem koncentracione vlade: "Ako DSS uspe da sastavi vladu, svaka čast. Ako ne uspeju da sastave vladu, oni nisu uspeli i taj neuspeh treba da bude zabeležen. Mi smo hteli u tu vladu, otvaramo i dalje mogućnost za razgovore, već unapred se pravi scenario ko će biti kriv ako se ne izabere predsednik parlamenta. Svako je kriv ko ne sluša volju DSS-a – to je malo previše, i kad bi ta stranka imala 200 poslanika, a ne 53."

Portparol CeSID-a Marko Blagojević kaže da nema propisanog roka u kojem Skupština mora da izabere predsednika, ali upozorava da takvo stanje može da dovede do paralize rada parlamenta, na osnovu kojeg su raspisani poslednji vanredni parlamentarni izbori: "Postoje nekakvi kriterijumi na osnovu kojih može da se utvrdi da neka skupština nije sposobna da izabere svog predsednika i kada to bude utvrđeno, vanredni parlamentarni izbori se nameću kao neophodnost."

Međutim, i kada se govori o novim izborima postavlja se pitanje ko je nadležan da ih raspiše, jer su u opticaju različita tumačenja. Naime, predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić izjavio je da predsedavajući budućeg republičkog parlamenta, po analogiji, može raspisati izbore ukoliko ne budu izabrani predsednik skupštine i vlada. On je dodao da postoji rok od tri meseca za izbor vlade od dana konstituisanja parlamenta.