Diskusija u Beču o budućnosti SCG

Evropska integracija Srbije, Crne Gore i Kosova može se lakše ostvariti nezavisnošću tih zemalja, ocena je većine učesnika diskusije na temu "Budućnost SCG", koja je održana u petak uveče u Beču u organizaciji Austrijskog instituta za medjunarodnu politiku (OIIP). Savetnik misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Beogradu Vladimir Bilandžić ocenio je da je sadašnji oblik zajedničke države SCG realan. On je istakao da je ranija zajednička država, koja je predviđala više zajedničkih funkcija, bila manje realna od sadašnje u kojoj dve republike imaju manje zajedničkih kompetencija.

Bilandžić je izrazio uverenje da će SCG, iako je privremena, preživeti duže nego što se očekuje. On je istovremeno izrazio uverenje, da će, ako dođe do dalje dezintegracije sadašnje države, to biti mirnim putem, te da je vreme ratova prošlo.

Predstavnik crnogorskog nedeljnika "Monitor" i radija "Antena M" Miodrag Perović ocenio je, međutim, da državna zajednica nema šanse da preživi rok od tri godine. On je ocenio da je i za Srbiju i za Crnu Goru bolje da idu samostalnim putem ka EU, koja je inače cilj svih bivših jugoslovenskih republika. Perović je rekao da je Srbija deset puta veća od Crne Gore, te da nije realno imati jednu zajedničku državu, jer "Crnogorci svaki put kada nešto dođe iz Beograda smatraju da se radi o nametanju volje, dok na drugoj strani Srbija nije u stanju, bez pitanja zvanične Podgorice, da rešava svoje probleme". On je istakao da ne očekuje da će Kosovo ostati u sastavu SCG, te da će ono sigurno ići putem nezavisnosti. Albanski politikolog Arben Hajrulahu jasno je stavio do znanja da albansko stanovništvo Kosova rešenje problema vidi u nezavisnosti. "Međunarodna zajednica i Srbija moraju prihvatiti realnost i dozvoliti da Kosovo bude nezavisno. Nezavisno Kosovo je preduslov za uspešnu integraciju i Srbije i Kosova u EU", kazao je on požalivši se na nedostatak saradnje između Beograda i Prištine. "Što pre Srbija bude prihvatila nezavisnost Kosova to će biti bolje i po nju, i doprineće trajnom miru na Balkanu", istakao je Hajrulahu. Govoreći o nasilju na Kosovu on je ocenio da je to "posledica velikosrpske ideologije koja je i dalje prisutna, a ne kosovskih institucija". Hajrulahu je istovremeno zatražio i izvinjenje Beograda za zločine na Kosovu, rekavši da tek posle toga može doći do uspostavljanja dobrih odnosa, za šta, kako je dodao, nije spremna politička elita u Srbiji.