Kome sada trebaju predsednički izbori

Nakon otvaranja afere u republičkom parlamentu o navodnom lažiranju glasanja tokom izbora čelnih ljudi centralne banke, u vrlo kratkom roku javnost je obaveštena da je predsednica parlamenta Nataša Mićić započela konsultacije o datumu raspisivanja predsedničkih izbora. Dok je u poslednjih nekoliko meseci vladajuća koalicija predsedničke izbore kategorično podredila potrebi donošenja novog Ustava, ostaje nerazjašnjeno koja je svrha konsultacija ukoliko bude ostavljena mogućnost da, po Ustavu, predsednik bude biran u parlamentu.

U nezvaničnim razgovorima za naš Radio izvori iz vrha vlasti konsultacije o predsedničkim izborima nazivaju “dimnom zavesom”, koja je namenjena da pokrije paralelne konsultacije koje vodi G17 Plus o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora.

Gostujući u emisiji Kažiprst Radija B92 portparol Demokratske stranke Aleksandar Radosavljević potvrdio je da će o pitanju raspisivanja predsedničkih izbora u Srbiji raspravljati i lideri DOS-a na sastanku u utorak. Međutim, on je naglasio da je izrada Ustava Srbije «prilično poodmakla», ali da se u tom predlogu Ustava «nazire i rešenje za izbor budućeg predsednika Srbije u skupštini”. "Mi smatramo da je u ovom trenutku mnogo važnije završiti izjavu novog Ustava Srbije, pa nakon toga postupiti onako kako to predviđa Ustav izabrati predsednika Srbije, ali svakako da će odluka gospođe Nataše Mićić biti bazirana na dogovoru i unutar DOS-a i u dogovoru, pre svega, sa pravnim stručnjacima koji će dati mišljenje kako će postupiti u skladu sa zakonom i važećim Ustavom, i kakva god bude bila odluka mi ćemo tu odluku u svakom slučaju poštovati i primenjivaćemo i poštovati onako kako se budemo dogovorili i u utorak na sednici predsedništva DOS-a", rekao je Radosavljević.

Međutim, ne dele svi lideri DOS-a mišljenje da su predsednički izbori tema o kojoj treba u ovim trenucima razgovarati. Ministar pravde Srbije i lider DHSS-a Vladan Batić u intervjuu za "Blic" usprotivio se raspisivanju predsedničkih izbora u Srbiji, ocenjujući da su oni sada nepotrebni i da bi bili nov uzaludan trošak za državu.

I Demokratska stranka Srbije smatra da je pitanje predsedničkih izbora “nepotrebno” i traži vanredne parlamentarne izbore. Šef poslaničke grupe DSS-a u Skupštini Srbije Dejan Mihajlov smatra da parlament ima legitimitet i legalitet jedino da omogući dogovor za raspisivanjanje vanrednih parlamentarnih izbora, odnosno dogovora za ustavotvornu skupštinu. "Nakon toga, nakon donošenja novog Ustava treba raspisati izbore na svim nivoima, tu pre svega mislim na predsedničke i lokalne i u skladu sa novim Ustavom birati predsednika i ići na lokalne izbore. Kada se vlast odvede u stupicu i kada nemaju dalje i kada oni vide da je situacija bezizlazna, a to će se učiniti raznim drugim kontaktima i mi očekujemo da se na taj način dođe do vanrednih izbora", rekao je Mihjalov. On je, međutim, izbegao da konkretno odgovori na pitanje da li DSS u srpskom parlamentu ima dovoljnu podršku da pokrene inicijativu da se o vanrednim parlamentarnim izborima izjasne i poslanici Skupštine.

S druge strane, pojedini politički analitičari skloni su zaključku da su parlamentarni izbori jedini ispravan potez vlasti – nakon svih afera koje su u poslednje vreme vezivane iz Vladu ili Skupštinu Srbije. Slobodanka Nedović iz CeSID-a kaže da su za raspisivanje predsedničkih izbora “probijeni svi rokovi”. "I sad ćemo da idemo na predsedničke izbore kao ona poslovična baba što se češlja dok kuća gori, da bismo za Sretenje saznali da ćemo mi u stvari imati jedan od ovih oblika demokratskog sistema u kojem se predsednik bira u parlamentu. Šta ćemo tad sa ovim predsednikom koga so birali na opštim izborima, ne znam", rekla je Slobodanka Neodvić.Ognjen Pribićević sa Instituta društvenih nauka, pak, smatra da se kod ljudi koji su “okupirani vlašću i sopstvenom veličinom”, ponekad javlja i “neka kriza u glavi”. "Jedino rešenje iz te agonije su vanredni izbori. Ne zato što će tu biti nekakav radikalan pomak na bolje, nego upravo zato što će svaka sledeća vlada biti bolja od ove, prosto zato što su izbori lekoviti. Jer, koliko sam se ja bavio proučavanjem ovih tranzicionih zemalja i njihovih iskustava, što je bilo više vlada u tim zemljama brže su se elite smenjivale i prosto se brže dolazilo do boljih rešenja. I otuda smatram da kad je u pitanju boljitak zemlje i društva u celini, da će to biti možda tek treća ili četvrta vlada koja će imati mogućnosti da sprovede neku ekonomsku politiku koja bi bila drugačija od ove sada", rekao je Pribićević.