U ponedeljak sednica SB Ujedinjenih nacija o Kosovu i Metohiji

Premijer Srbije Zoran Živković ocenio je da sednica Saveta bezbednosti može u velikoj meri da promeni situaciju na Kosovu. Premijer je, na konferenciji za novinare u Sokobanji, ocenio da terorističke akcije i incidenti na Kosovu i na granici sa pokrajinom predstavljaju "program za doček" novog šefa UNMIK-a Harija Holkerija, izveštava novinar B92 Tanja Aleksić. Živković očekuje da će Savet bezbednosti doneti jasnu odluku da se Rezolucija 1244 mora poštovati i da će utvrditi tačan plan šta dalje treba raditi. Živković je rekao da je srpska strana ispoštovala sve svoje obaveze iz Rezolucije, a da je međunarodna zajednica ispunila samo onaj deo koji ide u priog albanskoj zajednici. "U ponedeljak ćemo dobiti odgovor da li je međunarodna zajednica zaista spremna da promeni svoju politiku prema Kosovu, ili su ta zalaganja samo reči na papiru", rekao je Živković. On je dodao da će podpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović na sednici Saveta bezbednosti tražiti da se preispita svaki član Kosovskog zaštitnog koprusa. Poslednje terotističke napade Živković je ocenio kao poteze očajnika. "Ekstremisti imaju samo razloga da budu nervozni, jer se odnos sveta prema Srbiji menja, pa samim tim i prema Kosovu", kaže Živković. Što se tiče razgovora sa albanskom stranom, Živković je rekao da će oni zbog terorističkog napada u Goraždevcu biti odloženi nekoliko nedelja.   

Potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović najavio je  da će na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu izneti stavove zvaničnog Beograda. Čović je pred put u SAD, na beogradskom aerodromu novinarima rekao i da će predložiti mere koje UNMIK treba da preduzme radi uspostavljanja bezbednosti u pokrajini. "Jedna od mera podrazumeva i odgovornost za one koji imaju ovlašćenja da preduzmu odgovarajuće mere u smislu zaštite građana, u smislu borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i ekstremizma. Treba se zapitati koliko je slučajeva rešio komesar UNMIK policije, koji je došao kada i bivši Specijani predstavnik Generalnog sekretara. Najsvežiji slučajevi su profesor matematike, odmah nakon toga porodica Stolić, evo sada deca u Goraždevcu. Nijedan od tih slučajeva nije razrešen, i mi ne možemo pričati o bezbednosti, ne možemo pričati o elementarnom faktoru, a to je poverenje, ukoliko se zločini događaju, a oni koji čine te zločine ostaju nekažnjeni", rekao je Čović.

Do vanredne sednice SB UN dolazi na zahtev vlasti Srbije i Crne Gore, a posle tragedije u Goraždevcu kada je su poginula dva dečaka a četvoro ih je ranjeno. U ime zvaničnog Beograda pred ambasadorima članica SB UN istupiće šef Koordinacionog centra za Kosovo, Nebojša Čović. On je još rekao i da očekuje da Savet bezbednosti UN preispita dosadašnje rezultate međunarodne zajednice na Kosovu kao i da da konkretan odgovor o povratku raseljenih. "Ali povratka kao merljive kategorije, u kom vremneskom periodu, koliko ljudi i na kom prostoru. Ne više u opštim formama ili frazama. To su kategorije koje su merljive, koje su sprovodljive, kao i standardi, za koje mi tražimo već dve godine da se operacionalizuju, kako bi mogli da pratimo napredak, odnosno da li ga imamo ili ga nemamo", rekao je Čović.  

Analitičar Predrag Simić pretpostavlja da će kosovsko pitanje biti u izvesnom smislu vraćeno u SB UN. Međutim, on ne veruje da će posle sednice, uprkos hitnosti sa kojom je zakazana, biti određen neki drugi kurs u tretiranju ovog problema. Simić za Radio B92 kaže da je važno što će sednica SB biti prilika da se Nebojša Čović obrati članicama. "Verujem da će to biti prilika da se obave konsultacije sa stalnim članicama SB o dugoročnijoj politici na Kosovu. Ne očekujem čudo, očekujem osudu, očekujem podršku Holkeriju i očekujem da to bude prilika da se artikuliše stav Beograda, pošto je i kroz Deklaraciju o Kosovu postignut politički konsenzus vlasti i dela opozicije", rekao je Simić.

"U ovom trenutku problem je što niko ne zna šta sa Kosovom i izgleda da nema dovoljne sile niti motiva da se krene u bilo kom pravcu – ili potpune nezavisnosti ili unazad ka integraciji Kosova. Međutim, posle Živkovićeve posete Vašingtonu i posle oštrog zaokreta Beograda prema Vašingtonu, verovatno motivisanom i svešću da se bez Vašingtona situacija na Kosovu ne može rešiti, došlo je do talasa terorizma. Verovatno je da se u tom nekom malom prostoru i vodi politika. Za nas je veoma važno da se održava sednica SB, jer terorizam ide toliko daleko dokle ne naiđe na bilo kakav otpor. Ovo, možda, neće biti neki preglasan otpor, ali će biti, čini mi se, dovoljno da oni koji odlučuju to čuju, a iza terorizma ne stoje samo oni koji su pucali, nego pre svega oni koji se njime služe u političke svrhe. Mislim da bi tu onda i trebalo potražiti odgovor, da bi to bila dovoljno jasna poruka svima onima koji su na čelu svih glavnih političkih grupacija na Kosovu, da međunarodna zajednica, ukoliko se sve ovo nastavi, počeće da se kreće u pravcu suprotnom od onoga što Albanci očekuju. To bi mogao da bude i najveći mogući ishod sednice SB – smirivanje situacije uz manje pucanja i manje žrtava, nego što je to bilo u poslednjih nekoliko meseci mandata Mihaela Štajnera i u interregnumu pre nego što je Hokeri došao", rekao je Simić.