EU: Male šanse da sporazum bude potpisan do kraja 2004.

Ocene nekih čelnika Srbije i Crne Gore da bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji mogao biti potpisan već do kraja 2004. godine, su "naglašeno optimističke", izjavio je u ponedeljak agenciji Beta visoki zvaničnik u Evropskoj komisiji. Takvi pregovori, objasnio je visoki funkcioner EU, mogu biti "vrlo složeni i teški", kako to pokazuju primeri nekih zapadnobalkanskih zemalja.

Ključna pitanja koja vlade u Beogradu i Podgorici tek treba da reše Akcionim planom za usaglašavanje tržišta, da bi se pokrenula izrada studije o izvodljivosti, nedvosmisleno navode na zaključak da ceo proces teško može biti okončan do kraja naredne godine, rekao je isti izvor.

Komesar za međunarodne odnose Evropske komisije Kris Paten, objasnio je to i u pismu premijerima Srbije i Crne Gore, Zoranu Živkoviću i Milu Đukanoviću, kao i ministru SCG za međunarodne ekonomske odnosu, Branku Lukovcu. Paten je posebno ukazao na činjenicu da sporazum o pridruživanju, niti privremeni sporazum o saradnji EU-SCG (koji se sklapa dok ne bude ratifikovan sporazum o saradnji), ne mogu stupiti na snagu pre 2008. godine, ako prethodno ne budu usaglašene i carinske stope za 56 poljoprivrednih proizvoda, važnih za očuvanje životnog standarda crnogorskog stanovništa, za koje je Akcionim planom predvidjeno da će biti ujednačene kroz tri godine, uz mogućnost da se taj rok produži za još dve godine.

Evropska komisija, između ostalog, zahteva da se Ustavnom poveljom i Akcionim planom utvrđene nadležnosti na nivou državne zajednice odmah sprovedu u delo. Ustavnom poveljom SCG je previđeno, na primer, da postoji "režim viza" na nivou zajedničke države i zato se traži da se ubrza i okonča postupak koji su "u dobrom pravcu već pokrenule dve republike".

Izvori u Evropskoj komisiji su naveli da, pošto studija o izvodljivosti, čija izrada realno zahteva razdoblje od šest meseci, bude okončana, Savet ministara EU mora prethodno dati mandat Evropskoj komisiji da pokrene pregovore sa SCG o sporazumu o pridruživanju.

Savet ministara taj mandat ne odobrava automatski, već se može desiti da neke zemlje članice imaju određene primedbe i zahteve, kao što to pokazuje, doduše "sasvim posebno problematičan" slučaj Albanije. Evropski ministri, u suštini, utvrđuju "smernice" i "manevarske okvire" za pregovore Komisije sa vlastima u Beogradu. Savet ministara, kako je predočeno, to može učiniti vrlo brzo, ali moguće je da taj proces bude i dosta "tvrd", jer to zavisi od ekonomskih i političkih interesa zemalja-članica evropske petnaestorice.