U utorak Skupština razmatra predlog zakona o NBS

Sledeće nedelje pred poslanicima Narodne skupštine naći će se, između ostalih, i Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije, kojim se zapravo najavljuje smena prvog čoveka ove institucije.  U javnosti se, posle brojnih istupa i optužbi razmenjenih ovih dana, postavlja pitanje da li je pozadina sukoba na relaciji guverner – Vlada politička ili stručna odnosno, ekonomska. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Branislav Pelević u izjavi za B92 odgovara da su u igri oba ova elementa. "Jedan element je ispolitiziran, to je taj neki sukob političke prirode. Činjenica je da se guverner već duže vreme bavi neki stvarima koji upšte nisu posao guvernera, znači prelazi svoje ingerencije. Drugi element tiče se  upravljanja inostranim sredstvima, koji najvećim delom, prema politici Narodne banke, idu u devizne rezerve, a one bi delom mogle da odu u investicije, preko investicija u razvoj, kroz razvoj da budu izvozno orijentisane, da budu usmerene na smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita, jer svi ovi krediti koje sada uzimamo dolaze na naplatu kroz nekoliko godina. I postavlja se pitanje šta će biti tada", rekao je Pelević.

Potpuno suprotno mišljenje ima viceguverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić koji kaže da je upravo Centralna banka ta koja razmišlja na duži period. "Bilo bi prilično neozbiljno, nezavisno od toga ko je guverner, da neko razmišlja o tome da se ta sredstva koriste u neka investiciona ulaganja, jer inače to se ne bi zvale rezerve, nego investicioni fondovi. Mi smo bili možda jedina zemlja u kojoj dugo nije bilo nikakve razlike između politike koju je vodila Narodna banka i politike koju je vodila država. Skoro u svim zemljama, prvensteno tranzicionim zemljama, uvek postoji razlika između politike vlade i politike centralne banke, pošto centralne banke uglavnom razmišljaju na mnogo duži vremenski period, dok vlade, pošto imaju mandat od četiri godine, mnogo više razmišljaju šta će biti u tom periodu od četiri godine", rekao je Jelašić.

Na pitanje da li očekuje da će promenom politike Centralne banke doći do povećanja cena i promene kursa, profesor Pelević odgovara: "Pravilo jeste da kada se povećaju investicije, a one će da se povećaju ako jedan deo inostranih sredstava bude usmeren ka privrednom razvoju, da onda dolazi do nekog malo većeg rasta cena. Jednostavno, to je ekonomskog pravilo i to treba saopštiti narodu – da treba birati između inflacije od 5-6 ili 10 odsto godišnje i istovremeno gotovo nikakvog privrednog rasta i vrlo ozbiljne krize zaduženosti i nemogućnosti vraćanja kredita kroz tri godine kao jedne opcije, ili opcije malo bržeg privrednog razvoja, ali i malo nestabilnijih cena i normalnog života i kroz tri godine. Jednostavno, treba razjasniti da su to nekakva pravila koja će da se poštuju i da se ništa po građane neće događati sada. Ali, ono što je mnogo važnije, je da ćemo u tom slučaju preživiti i neku 2007-2008. godinu. Kurs će se ažurirati kao i sada, možda će biti potrebno da on malo brže klizi, ali nikako ne dramatično i nikako ne tako da narod izgubi poverenje i u izvršnu i u monetarnu vlast. O tome oni moraju da vode računa", rekao je Pelević.

B92 nezvanično saznaje da većina stručnjaka koji su posle Petog oktobra došli da pojačaju redove Centralne banke namerava da napusti tu instituciju kada to učini guverner Dinkić. Radovan Jelašić, međutim, ne želi o tome da govori i kaže da on sam još uvek nije doneo odluku. Ipak Jelašić, govoreći o novom Predlogu zakona o Narodnoj banci Srbije, kaže da najvažniji faktor čine upravo ljudi. "Po svaku cenu se ide na izmenu Zakona o narodnoj banci Srbije, a zna se da ni stari zakon nije bi toliko loš. On je bio napravljen na osnovu predloga zakona o nemačkoj Bundesbanci, zaista je obezbedio da se stvori stabilna valuta, da se ojačaju reserve, da se izvrši supervizija banaka, da se očisti bankarski sistem… Mislim da to nije bio razlog za to da se ovaj zakon, kakav je bio do sada, menja. Tome još treba pridodati i to da mnogo važniju ulogu igraju ljudi, a mnogo manju način na koji je zakon napravljen. Na osnovu istog tog zakona smo svojevremeno imali i inflaciju, i niske reserve i prilično truo bankarski sitem", rekao je Jelašić.