"Srbija nema kapacitete da garantuje poreklo šećera"

Pet dana nakon što je Evropska komisija objavila odluku o suspenziji prava da Srbija po povlašćenom režimu izvozi šećer u zemlje evropske petnaestorice, postalo je jasno zašto je ta odluka doneta. Direktor republičke Uprave carina Vladan Begović izjavio je za Radio B92 da u obrazloženju Evropske unije stoji da "Srbija nema dovoljno kapaciteta da garantuje da je šećer koji se izvozi domaćeg porekla". "Konkretna odluka se odnosi na onu primedbu koju je i gospodin Paten dao pre dva meseca, kada su nam dali rok da to ispravimo. Primedba se odnosi na nedovoljne kapacitete pre svega carinske službe, da obezbedi garancije da je taj šećer koji se izvozi zaista domaćeg porekla. Po meni je suština ove odluke u toj velikoj količini šećera koji se izvozio u EU i činjenice da su oni očekivali da ćemo mi izvoziti samo onu količinu domaćeg šećera koja prostaje posle podmirenja domaćih potreba, praktično tržišne viškove.  I to ni u kom slučaju ne bi mogla da bude ova količina od 350.000 tona koliko je izveženo za dve godine, jer je po tim bilansima, kako domaće proizvodnje tako i potrošnje, ta količina mogla da bude negde 50 do 60 hiljada tona", rekao je Begović.

Informaciju koju je za Radio b92 izneo direktor srpske Uprave carina potvrdjuju i izvori iz Evropske komisije u Briselu, a prenosi dopisnik Bete Dragan Blagojević. U Evropskoj komisiji naglašavaju da je odluka o privremenoj obustvai povlašćenog bescarinskog uvoza šećera iz naše zemlje u EU privremena i da se problem može delotvorno otkloniti tako što će se uspostaviti puna carinska kontrola izvoza i poštovanja propisa evropske petnaestorice. Zamoljeni da se osvrnu na izjave vladinih zvaničnika u Beogradu da nema dokaza da je iz SCG izvožen prepakovani šećer, prethodno uz subvencije uvezen iz same EU, ili poreklom iz trećih zemalja, i da se to izričito ne navodi ni u zvaničnom saopštenju Evropske komisije, funkcioneri EU su uzvratili da je vlastima u Beogradu već bio dat rok od dva meseca da srede još prošle godine uočene nedostatke oko izvoza šećera. Funkcioneri u Briselu su podvukli da još u junu prošle godine, u "Službenom listu" EU, objavljeno upozorenje uvoznicima da postoje "utemeljene sumnje" da se krši odobreni preferencijalni režim uvoza šećera iz zemalja zapadnog Balkana, "tako što se u EU uvoženi šećer prijavljuje kao roba poreklom iz tog područja". Komesar za carinsku uniju evropske petnaestorice Fric Bolkeštajn je izjavio da će tokom privremne tromesečne obustave uvoza šećera zajedno sa vlastima Srbije i Crne Gore biti provreno da li je moguće sprovesti mere koje će jamčiti da uklanjanje carinskih dažbina važi samo za šećer istinski domaćeg prekla.

Direktor carina Srbije Vladan Begović kaže da je sa šećeranama koje se bave  izvozom u zemlje Evropske unije postignut sporazum da se pojačana kontrola proizvodnje i izvoza šećera obavlja direktno u šećeranama. Tim sporazumom je dogovoreno i da se šećer u naredna tri meseca na tržište Unije izvozi direktno iz šećerana. Zbog nepostojanja odgovarajućih propisa Uprava carina do sada nije mogla da kontroliše trgovinu šećera na način koji bi sprečio eventualne zloupotrebe, kaže Begović za B92. "Suština u nedostatku naših kapaciteta se odnosi na zakonska ovlašćenja koja carina kao služba ima, odnosno da mi, trenutno, po zakonu nismo ovlašćeni da kontrolišemo svaku fazu prometa šećera. Pre svega se to odnosi na uvozni šećer i da se tu gubi trag, odnosno da ne vršimo dalju kontrolu nad trgovinom, a u praksi je izražena pojava da se obavlja više lančanih kupoprodaja, tako da se nama šećer pojavljuje na uvozu, pa postoji prekid, pa se pojavljuje na izvozu", rekao je Begović.Probleme sa izvozom šećera razmatraće vrlo brzo i Odbor skupštine Srbije za poljoprivredu, najavio je za B92 član tog odbora Zaharije Trnavčević. "Odbor za poljoprivredu Skupštine republike Srbije  je najpozvaniji da se o tome izjasni i moraće veoma brzo da se okupi i da zatraži da se izvede jedna potpuna istraga i ukoliko je bilo prekršaja od strane bilo kog našeg izvoznika ili neke naše fabrike šećera da se to utvrdi i da se osudi. Jer to nije mala stvar za ovu zemlju, mi ovoga proleća imamo najveću u poslednjih deset godina zasejanu površinu šećernom repom, negde oko 100.000 hektara, industrija radi punim kapacitetom, možemo da proizvedemo i velike viškove za izvoz i nije nam svejedno da li ćemo mi moći da uživamo i dalje povlastice i olakšice kao što smo imali ove poslednje dve godine, ili ćemo biti njih lišeni", rekao je Trnavčević.