Izmenjen Zakon o saradnji s Tribunalom

Skupština Srbije i Crne Gore u ponedeljak je usvojila izmene Zakona o saradnji s Haškim tribunalom. Tim izmenama omogućeno je izručivanje građana Srbije i Crne Gore bez obzira na to kada je protiv njih podignuta optužnica. Takođe je uneta odredba prema kojoj pred Tribunalom mogu da svedoče i osumnjičeni, koji će biti oslobođeni obaveze čuvanja državne, vojne ili službene tajne. Ministar inostranih poslova SCG Goran Svilanović rekao je da izmene Zakona mogu da se odnose na "još šest ili sedam državljana SCG protiv kojih se vodi istraga pred Tribunalom". On je podsetio da je 17 optuženih u bekstvu i da su protiv njih izdate poternice i da je do sada 149 lica oslobođeno obaveze čuvanja vojne i državne tajne. Svilanović je dodao da se Savet ministara SCG protivi zahtevu Tužilaštva da ima uvid u generalne arhive. Takav stav zastupala je i prethodna Savezna vlada.

Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević u izjavi za B92 ocenjuje da je veoma važan element izmenjenog Zakona to što i osumnjičena lica mogu da budu oslobođena obaveze čuvanja državne, vojne ili službene tajne. "Oni mogu da kažu sve što znaju i time nadoknade to što su neki dokumenti nedostupni i ne mogu da se pravdaju da nešto ne znaju ili da ne mogu da dokažu time što moraju da čuvaju državnu tajnu. Jer, kao što sada vidimo, postojale su moćne prepreke za saznavanje tih dokumenata. Prema tome, taj zakon i zakon za državnu tajnu ne može da postoji ako država kao nadležan organ smatra da je u interesu istrage da taj čovek bude oslobođen obaveze čuvanja državne tajne. Ti ljudi znaju različite stvari koje mi i ne znamo i koje se kriju u nekim dokumentima koje neko čini nedostupnim", rekao je Dimitrijević

Predsednik Skupštine SCG Dragoljub Mićunović je rekao da za ratne zločine treba da odgovara "svako ko je uprljao ruke". Na kraju rasprave o izmenama Zakona o saradnji s Tribunalom, Mićunović je poručio da SCG, ako želi da postane deo civilizovane Evrope, mora da se suoči s prošlošću. "Zar mi i danas, 2003, tvrdimo da nije bilo ratnih zločina. Ubijali su Srbe, ali su i Srbi ubijali. Ne možemo reći da se Srebrenica nije dogodila, da se Višegrad nije dogodio, da se Vukovar nije dogodio. Imamo hrabrosti da kažemo da se to dogadjalo, a ko je to uradio, to je stvar pravde", rekao je Mićunović.

Izmene Zakona o saradnji s Tribunalom formalno će doprineti uspostavljanju bolje saradnje Beograda i Haga, ocenio je Vojin Dimitrijević, ali i napomenuo da to svakako neće biti dovoljno za budućnost. "Najviše će doprineti promena vesti prema kojoj je Tribunal neprijateljski sud koji želi sve da nas tamo izvede i da nas muči. Sada se vidi da je velika većina tih velikih rodoljuba radila za svoj, a ne za narodni interes, i time nanela štetu, i materijalnu i moralnu i reputaciji države i narodu", rekao je Dimitrijević.

Zakon o saradnji s Tribunalom izglasan je u aprilu prošle godine, kada su na saveznom nivou vlast činili DOS i Socijalistička narodna partija. Na insistiranje SNP, tada je u Zakon uvršćen i član 39, prema kom se izručenje okrivljenih Tribunalu odnosilo samo na lica protiv kojih je do aprila 2002. podignuta i potvrđena optužnica. Taj član Zakona je sada izbrisan.