PREGLED STAMPE

"Vreme" 19. avgust 2000.

LJubomir Zivkov

Zona sumraka

San i java

Sanjam kako je drzava vratila Srpskom pokretu Studio B (u znak zahvalnosti sto SPO ima vlastitog kandidata za predsednika valjda, mozda i zbog neceg drugog, u snu te stvari nisu bas jasne, ali nisu ni vazne, vazno je da opozicija opet ima svoje glasilo i pravo da emituje dva sata programa dnevno).

VODITELJ: Osobo A, predstavite se publici u studiju, takmicarima i televizijskom auditorijumu!

OSOBA A: Pomoz Bog, junaci. Ja sam Vojislav Mihailovic, antikomunista od svoje druge godine, gradonacelnik varosi beogradske i kandidat za predsednika Jugoslavije.

VODITELJ: Osoba B?...

OSOBA B: Pomoz Bog, braco i sestre. Ja sam Vojislav Mihailovic, unuce najveceg srpskog rodoljuba i mucenika, clan sam Srpskog pokreta obnove koji me je voljom Bozijom i uz blagoslov matere nase svete Crkve izabrao za gradonacelnika, a sada hoce da me postavi na celo svih zemalja u kojima se srpski zbori i srpski glasa, prekrstimo se svi u ovome casnom studiju...

VODITELJ: Hvala, dovoljno je, imamo i osobu C...

OSOBA C: Srpkinje i Srbi, Srpcadi draga, ja sam Vojislav Mihailovic, dvadeset cetiri sata nad Beogradom, vec duze vreme, iako mnogi od vas to ne znaju, gradonacelnik sam u glavnom gradu, da, ja, a ne Zoran Djindjic ili Paja Krunic, kako mnogi pogresno misle. Kao predsednicki kandidat nase najvece i najopozicionije partije potuci cu komunistu, tog titovca i partizana Milosevica...

VODITELJ: Hvala, hvala, ovo je kviz, ne predizborna kampanja, dragi gledaoci, kao sto znate, nas kanal ima cast, ali i zadatak, da ustanovi ima li mesta glasinama da toboze niko ne zna ko je Vojislav Mihailovic.

Ukoliko bar jedan od trojice nasih takmicara posle ispitivanja pogodi koja je od tri osobe zaista Vojislav Mihailovic, svako ko bude javno izrekao da je gospodin Mihailovic bezlicna, nepoznata i neprepoznatljiva persona bice po licnoj tuzbi gospodina Vuka Draskovica predat sudiji za prekrsaje u Budvi... Nego da mi predjemo na takmicenje. Takmicar broj jedan, gospodin Gazikalovic, prvi je pronasao i pritisnuo tajni taster, takmicari su svi poskidali subare, u studiju je bas sparno, i nas tehnicar je taster smestio u samu kokardu, gospodin Gazikalovic je to u rekordnom roku napipao, cestitamo i izvolite!

GAZIKALOVIC: Osobo B, kog datuma je cetnicki piknik na Ravnoj gori, i sa koje ste strane Vi dosli na taj skup?

OSOBA B: Kako ne bih znao kad je Sabor na Ravnoj gori, kakav bih ja unuk bio kad ne bih znao kad je rodjen moj djed, djeneral i stradalnik...

VODITELJ: Osobo B, nemojte plakati, nije ni nama svejedno iako nismo ni unucad ni bratucedi, pa opet ne placemo, ovo ide i preko satelita, biste li vi, gospodine Gazikalovicu, malko resetali ovu neuplakanu dvojicu dok osoba B ne izduva nos i ne obrise suze?

GAZIKALOVIC: Osobo A, zasto ste se kandidovali za predsednika SR Jugoslavije?

OSOBA A: Pa nisam se ja kandidovao, Vuk je odlucio, zapravo, gospodin Draskovic je dosao na ideju da ja kao unuce djenerala Mihailovica predstavljam istovremeno i mog dedu i samog gospodina Draskovica koji nije rad da licno obori tiraniju, nego bi voleo da partizanima za vrat stane neko u njegovo ime...

VODITELJ: Vreme za prvog kandidata je isteklo, taster je pronasao i pritisnuo drugi kandidat, gospodin Krstin, gospodine Krstin, vi ste iz preka...

KRSTIN: Jeste, ja sam iz Banata, ali moji su svi bili u cetnicima, dve moje tetke bile su majori u Drazinom stabu, niko od Krstinih nije hteo preko Dunava u partizane, svi su otisli na jug, da kazu ne najpre komunizmu a potom kad dodje vreme i Hitleru...

VODITELJ: Impresivno, nema sta, ali predjimo na igru, vreme vam istice...

KRSTIN: Osobo C, ako tvrdite da ste Vojislav Mihailovic, recite imena dvojice humanista koji su odmah posle zemljotresa u Mionici zajedno sa kamermanom otisli da obidju postradale...

OSOBA C: Vuk Draskovic i Spasoje Paja Pavle Krunic! Necu to nikad zaboraviti, mrkla noc, vozac dzipa pita kud da vozi, a Vuk i Paja uglas komanduju: "U epicentar!" I zaista su otisli. Nasa javnost je preko Studija B mogla da vidi da su u mionickim kucama jedino slike moga djeda i gospodina Draskovica ostale neostecene, cak nisu popadale sa ispucalih zidova [pocinje da peva]: "Cica Drazo, cica Drazo, da te nije bilo, cica Drazo, deda Drazo, da te nije bilo, srpsko bi se, srpsko bi se ime izgubiloooo..."

VODITELJ: Izvinjavam se sto vas prekidam, ali nas treci takmicar pritisnuo je taster bas kad ste zapoceli drugi takt, izvolite gospodine Kosanicu.

KOSANIC: Osobo A, da li se osecate sposobnim da povratite Kosovo?

OSOBA A: Ja cu se za Kosovo boriti i kao vojnik, ako ovi izbori budu lazirani, odnosno ako ja ne pobedim. Mada bih vise voleo da ga oslobodim kao sef drzave! Ako NATO izvede jos koji desant na Trepcu, neka zna da cu ja biti unutra, makar me uporedjivali sa Titom u Drvaru! Amerikanci ce prvo morati da ubiju mene kao predsednika, pa tek onda da krenu sa eksploatacijom srpskog olova...

KOSANIC: Osobo C, kako mislite da tucete predsednika Milosevica, i sta mislite o podloj politici radikala i opozicije da vam kao konkurenciju podmetnu svoje kandidate? Ma koliko sanse gospodina Nikolica i kandidata takozvane opozicije bile nistavne, ipak ce i za njih glasati poneki clan partije, poneki rodjak, ne svaki, i prijatelj... Vas trijumf nad aktuelnim predsednikom time bi mogao biti okrnjen...

OSOBA C: Gospodin Draskovic je pokusao najpre da od kandidature najpre odgovori gospodu Milosevica i Kostunicu, ali su se obojica oglusila o casne savete gospodina Draskovica. Ja na njih i ne mislim, u svoju pobedu ne sumnjam, da sumnjam ne bih se ni kandidovao...

Sat i po kasnije.

VODITELJ: Eto, dragi gledaoci, sva trojica takmicara glasala su razlicito, telefonom su kao sto znate glasali i gledaoci, 334.000 za osobu A, 335.000 za osobu C, istovetan broj glasova dobila je i osoba B! Mi u reziji znamo koja je osoba zaista gospodin Mihailovic, to jest znali smo pre kviza, sad smo i mi pomalo pokolebani, ali nas je malocas sa mobilnog zvao gospodin Draskovic i rekao da ce SPO kandidovati sve tri osobe, i to onako kako su bile obelezene u nasem kvizu, dakle, kandidati Srpskog pokreta obnove su osobe A, B i C! Sva trojica kandidata zasluzuju da iza njih stane SPO, ima Srpski pokret obnove dovoljno glasaca i za svu trojicu, predizborni slogan nece biti menjan, naprotiv, utrostrucice se onaj koji je vec smisljen: "Osoba A, nas covek!", "Osoba B, nas covek!"...

"NIN", 17. avgust

pise: TANJA JAKOBI

Propagandni majstori

Stanovnistvo je na ekonomsku politiku socijalista odgovorilo povecanjem broja samoubistava i srcanih oboljenja, a mladje generacije odbijanjem da se zene i radjaju decu. Ali sve ce to biti kao rukom odneto u uspesnoj predizbornoj kampanji vladajuce partije

Milosevic ima devet ekipa koje se bave politickim marketingom, a opozicija nijednu", izjavio je u utorak Vojislav Zanetic, ekspert za komunikacije, uljudno izbegavajuci da dosadasnji marketinski angazman srpske opozicije otvoreno nazove pacerskim. Zaista, kad ih vidi, covek se ne bi zakleo da bas svaki socijalista deluje kao akademik, ali sto bi rekao Branislav Ivkovic, "mi ozbiljno radimo", sto se uostalom i vidi. U februaru ove godine Institut drustvenih nauka napravio je, izmedju ostalog, spisak najvaznijih ekonomskih problema koji tiste stanovnistvo u Srbiji i na osnovu rezultata ankete ocenio da biraci vide Savez za promene (SZP) i Socijalisticku partiju Srbije (SZP) kao dve glavne partije koje bi mogle da ih rese, s blagom prednoscu za SZP. Studiju Instituta narucio je SZP, a pazljivo procitala i na njoj poentirala vladajuca koalicija. Tri meseca posto je u studiji konstatovano da biraci smatraju vracanje stare devizne stednje tezim pitanjem od spasavanja Kosova, nicim izazvani socijalisti, poceli su i do danas isplatili 300 000 deviznih stedisa. Oko 70 odsto anketiranih stedisa reklo je da je pokusalo da podigne svoju stednju i da mnogi od njih nisu u tome uspeli. Razocarane je odmah prihvatio lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Seselj proguravsi kroz srpsku skupstinu zakon o prodaji drzavnog prostora za isplatu stare devizne stednje. Espeesovska kampanja finansirana je iz primarne emisije i fakticki su je kroz inflaciju platili gradjani, od koji neki izrazito ne ljube nosioca svih izbornih lista SPS-a i Jugoslovenske levice (JUL). Sprovodjenje Seseljevog zakona, ne kosta nista i cak ni ostri ekonomski kriticari nisu mogli da mu odreknu trzisnost. Snazno medijski podrzana, efikasna i (za one koji je sprovode) jeftina "ekonomska" predizborna kampanja karakteristika je svih stranaka vladajuce koalicije, i oni su se pametno i prijateljski rasporedili da u nju uhvate glavne ribe - neopredeljene birace.

OBNOVA: Svi istrazivaci javnog mnjenja ocenili su kampanju SPS-a u obnovi zemlje kao jednu od najuspesnijih kampanja te stranke od njenog osnivanja. Obnova je "zabran" socijalista (i znatno manje julovaca) i demonstrira drzavotvorni kapacitet te stranke koju su biraci, anketirani u istrazivanju Instituta, ocenili kao jedinu koja je sposobna da vrsi vlast. I Seselj ima svoju graditeljsku kampanju (odnedavno u udarnim minutima pred drugi TV dnevnik Radio televizije Srbije), ali je ona mudro koncentrisana na Zemun i "uparena" sa rukom ispisanim parolama u centru Beograda "danas Zemun, sutra cela Srbija" kojima se sugerise da bi priljezni, efikasni i nepotkupljivi radikali bili idealna lokalna vlast. Nevladina organizacija G-17 Plus, koja ce u predizbornoj kampanji podrzati predsednickog kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Kostunicu, procenila je da je vladajuca koalicija obnovila samo pet odsto porusenog u bombardovanju. Socijalisti znaju ono sto je za izbornu pobedu vaznije - biraci imaju kratko pamcenje, ne secaju se da su u Novom Sadu postojala tri zdrava i prava mosta. Pamcenje doseze do skela i camaca kojima su se prevozili proslog leta i jos morali da ih plate tri i sest dinara. Sad se preko dva (sklepana) mosta ide dzabe, a treci, Varadinska duga, bice pusten bas pred izbore. Prema procenama G-17, za obnovu je do marta prikupljeno oko 90 miliona dolara, najvise iz dnevnica solidarnosti koju placaju, naravno, i oni koji nikada ne bi glasali za SPS. Ostatak je "isfinansiran" prinudnim pozajmljivanjem materijala od proizvodjaca i koriscenjem tudjeg rada (gradjevinara) besplatno. "Obnovu nikako ne treba napadati", jedan je od saveta koji je Institut dao SZP. Umesto kontraproduktivnih kritika, opozicija je ponudila svoje graditeljske moci - "Asfalt za demokratiju", ali medijska kampanja nije bila dovoljno jaka. Opozicija je, kao sto je to radila i u mnogo navrata pre, trcala za petama socijalista.

SOCIJALA: Postanska stedionica pocela je da salje opomene vlasnicima tekucih racuna za minus iznad sto dinara, sto govori da se u sistemu skuplja i najsitniji novac da bi socijalisti svojim tradicionalnim glasacima penzionerima u narednim mesecima uredno isplatili penzije. Seselj se prihvatio svoje tradicionalne baze - biraca niske obrazovne i kvalifikacione strukture i najslabijeg materijalnog stanja. Cela opozicija i svi nezavisni ekonomski strucnjaci ismejali su (sa strucne strane, s pravom) Seseljev zakon o dodeli obveznica za isplatu decjih i trudnickih prinadleznosti. Ali zasto bi Seselja za to bilo briga? Iskustvo s bonovima za penzionere pokazalo je da je samo minimalan broj njih odlucio da ih bojkotuje - pare su pare kakve su da su. Obveznice su, naravno, siva emisija novca, ali o tome ce biti vremena da se misli jednom kad se osvoji vlast.

SKOLSTVO I ZDRAVSTVO: Iako su ankete pokazale da je oko 90 odsto stanovnistva nezadovoljno svojim ekonomskim polozajem, medju socijalistima se ocenjivalo da ce masovno nezadovoljstvo najpre izazvati lose funkcionisanje ova dva sistema. Zato je prvo znatno snizen prag za upis u srednje skole i na fakultete (upisani su gotovo svi koji su konkurisali), a zatim je roditelje, ocajne sto im se deca sve cesce vuku po ulici, docekao Ivkovic sa Fondacijom za borbu protiv narkomanije, verskih sekti i alkoholizma. Troskovi kampanje "nula", socijalisti jos nisu pokazali nijednog preobracenika, ali uredno emituju spotove u kojima reklamiraju svoje ciljeve i usput na drzavnoj televiziji i TV Studio B pljuju u grehu ogrezlu Ameriku. Zdravstvo je, medjutim, primer izrazite virtuoznosti vladajuce koalicije. Institut drustvenih nauka objavio je obimnu studiju o korupciji i naveo rezultate svog istrazivanja u kojem se lekari (uz drzavni vrh i drzavne sluzbe) navode kao jedna od najkorumpiranijih profesija. Jos ranije, istrazivaci javnog mnjenja sugerisali su opoziciji da bi korumpiranost sistema (SRJ je, prema svetskim istrazivanjima, u vrhu zemalja po korumpiranosti) mogla biti izrazito zanimljiva tema. Medjutim, pre mesec dana, vladajuca koalicija preuzela je inicijativu. Prvo je "Politika" otvorila redovnu stranu za zdravstvo, a onda je na scenu stupio efikasan kadar Jugoslovenske levice i poceo (sudeci po reagovanjima javnog mnjenja to radi uspesno), da leci svoju predizbornu manu. Vredi ponovo pomenuti kratko pamcenje biraca - lekova ni u apotekama ni u bolnicama nema vec sest godina, ali kako je to nedavno potvrdio kriticar julovskih mera u zdravstvu, hirurg dr Slobodan Radmilovic, pacijenti ne veruju lekarima da u bolnicama i dalje nema nicega. Kampanja je skoro besplatna jer je srpski ministar zdravlja naterao proizvodjace i veledrogerije da iznesu sve zalihe lekova, a ima nameru da natera i privatne apoteke da pacijentima izdaju lekove na recept, bez placanja. Troskove bi trebalo da pokrije Republicki fond za zdravstvo koji vec duguje milionske dolarske sume "Galenici", a najvecu srpsku veledrogeriju "Velefarm" je nedavno oterao u stecaj.

SPECIJALNI EFEKTI: Akcija izgradnje deset hiljada stanova donece socijalistima svezih 200 miliona maraka koji mozda dobro posluze da se pred izbore neznatno zaustavi rast nemacke marke. Ali, kako je to primetio dr Nebojsa Savic, strucnjak Ekonomskog instituta, ne treba smetnuti s uma ni druge vazne efekte populistickih mera vladajuce koalicije. Krediti za stanove koji se odobravaju na 20 godina (toga nije bilo u poslednjih deset godina), treba da sugerisu biracima da zive u stabilnom ekonomskom sistemu i da treba da vrate poverenje u bankarski sistem.

POVERENJE U SISTEM: Prema podacima G-17, oko 70 odsto ljudi izjavilo je u anketama da zeli promene. Ali, kada su anketirane upitali da li bi podrzali promene ako one podrazumevaju sirenje raspona dohodaka stanovnistva, podrska promenama smanjuje se na 50 procenata birackog tela. Kad se mogucnost promena poveze sa mogucim rastom zarada, ali i sa rastom nezaposlenosti, podrska promenama pada na 40 odsto. Ili kako to tvrde svi istrazivaci javnog mnjenja, vera opozicije da ce za pobedu na izborima biti dovoljno samo to sto gradjani zele promene, moze se pokazati kao vrlo losa procena. Kao i pre, opozicija je u sustini u pravu. Prema zvanicnim statistickim podacima, koje je u "Beloj knjizi" sabrao G-17 Plus, od Milosevicevog uspona do danas, biraci su (posredno) na ekonomske perspektive koje nudi SPS "odgovorili" povecanjem stope smrtnosti sa 10,5 na gotovo 13 promila i negativnom stopom nataliteta. Broj brakova se smanjio sa 55 000 na 39 000 hiljada jer mladi ljudi ne mogu, zbog ekonomske nesamostalnosti, da se odluce na formiranje sopstvene porodice. Istovremeno, povecao se broj samoubistava (medju penzionerima najcesce zbog nemastine) sa 1 450 na gotovo 1 700 ljudi godisnje, a broj obolelih od srcanih oboljenja je medju najvisima u Evropi. Kada je Institut drustvenih nauka u februaru pravio svoje istrazivanje, raspolozenje u javnom mnjenju bilo je gotovo nalik na ono u poslednjim danima bombardovanja. Svest o siromastvu i odsustvo spremnosti da se podnose stradanja zbog nekih navodno visih ciljeva, bili su gotovo ravnomerno rasporedjeni i medju biracima svih politickih orijentacija. A onda su SPS i JUL ponovo zamesali karte. U martu, neposredno posle Cetvrtog kongresa SPS-a, jedan visoki funkcioner te partije rekao je novinarima: "Strategija SPS-a je vec odredjena. Ona ce biti jednostavna, ali agresivna tako da sadasnji nacionalni naboj zameni utiskom da je SPS partija mirotvorne orijentacije i ekonomskog prosperiteta. To ce biti povratak istoj onoj politici koja se vodila i pre cetiri godine, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma." Ko nije citao, ne treba da se ljuti, svet se deli na majstore i ponavljace.

"Vreme" 19. avgust 2000.

Milan Milosevic

Izbori 2000

Pesnica u flasiI

zbori su neka vrsta plebiscita "Milosevic ili opozicija", ali paralelno s tim odrzava se jos nekoliko "plebiscita" odjednom: jedan u opozicionim redovima – "Kostunica ili Mihailovic" , jedan u rezimskim redovima – "socijalisti ili radikali", jedan izmedju Milosevica i Djukanovica, jedan izmedju Djukanovica i Bulatovica i jedan izmedju Djukanovica i srpske opozicije

Sudeci po konferencijama za stampu, izborna trka je "pustena". U prosli utorak 15. avgusta pred stotinak domacih i stranih novinara Vojislav Kostunica, Zoran Djindjic i Mladjen Dinkic predstavili su program Demokratske opozicije (DOS). Kao sto ce se nas citalac uveriti u ovom broju "Vremena", to je svojevrstan pokusaj da se jednim projektom ekonomskih i politickih poteza koje bi buduca vlada trebalo da povuce u prvom danu, o prvom mesecu i prvoj godini vladavine. Vojislav Kostunica, sada vec kao predsednicki kandidat DOS-a, kaze da taj dokument govori o potezima koji ce ne samo pravno nego i moralno obavezivati buducu vlast, i da ce u promenama ulogu igrati ne samo zelje, namere, interesi i volja, nego pre svega licni primer. Zoran Djindjic, ocito dinamicni sef te kampanje, naglasava da je to fokus na buducnosti. Tog dana, a i u nekoliko prethodnih prilika, objavljena je namera da se za predsednicku kandidaturu Vojislava Kostunice prikupi milion potpisa – to je najava pocetka kampanje "od vrata do vrata" u koju bi trebalo da se ukljuci oko 10.000 aktivista, a medju njima je svakako 7000 DOS-ovih kandidata za odbornike u skupstinama opstina u Srbiji. Onog dana kada "Vreme" bude u rukama citalaca u Beceju ce se odrzati promotivna tribina, a neka vrsta svecanog pocetka izgleda da pada opet na Preobrazenje (na proslo Prebrazenje doslo je do sukoba pristalica Vuka Draskovica i Saveza za promene) – u subotu 19. avgusta glasacima u Beogradu bice deljen i objasnjavan program, a 24. avgusta taj dogadjaj ce se preseliti na Trg partizana u Uzicu. Potpredsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadic izjavljuje da je takva akcija "predizborni plebiscit koji ce pokazati stvarnu moc kandidata DOS-a".

U stvari, odrzava se nekoliko "plebiscita" odjednom pored onog glavnog "Milosevic ili opozicija": jedan obracun u opozicionim redovima "Kostunica ili Mihailovic", jedan u rezimskim redovima, jedan izmedju Milosevica i Djukanovica, jedan izmedju Djukanovica i Bulatovica i jedan, malo diskretniji, izmedju Djukanovica i srpske opozicije.

DPS je doneo odluku da na savezne izbore ne izadje. Vojislav Kostunica je u utorak tu odluku primio sa zaljenjem, ali je naglasio da ce srpska opozicija naci nacin da se obrati biracima u Crnoj Gori. On kaze da je na predsednickim izborima to lako, a da ce i na parlamentarnim biti pronadjena neka formula. Ako se to ne desi, rezimske partije dobijaju savezne parlamentarne izbore, posto neizlazak crnogorskog DPS-a i Narodne stranke omogucuje da rezim pre pocetka trke obezbedi 50 odsto poslanika u Vecu republika i oko 25 odsto poslanika u Vecu gradjana. Djindjic ga dopunjava konstatacijom da racunica sa mandatima moze da deluje zbunjujuce na birace i da osnovna poruka glasi da Demokratska opozicija ima kandidata koji ce pobediti Slobodana Milosevica, a posle toga sve ide lakse.

SEDAM TRKACA: To ocito nece biti laka bitka i u njoj ce biti vazan medjusobni raspored rezultata, a pre svega, procenat izlaska glasaca na biraliste. Predsednicka trka do sada ima po dva jaka kandidata na rezimskoj i po dva na opozicionoj strani, ali se na tome komplikacije nece zavrsiti. I do sada je pojava mnogih kandidata na predsednickim izborima (vidi antrfile) zbunjivala birace. Vremenom se taj broj smanjivao, ali je i po sadasnjim najavama vec izvesno da ce to biti trka ne sa dva vec sa sedam ucesnika. Do sada je najavljena kandidatura Slobodana Milosevica (SPS-JUL-SNS), Vojislava Kostunice (DOS), Vojislava Mihajlovica (SPO), Tomislava Nikolica (SRS), Sulejmana Ugljanina (Stranka demokratske akcije Sandzaka – SDAS), Borislava Pelevica (Stranka srpskog jedinstva) i Milovana Drecuna (novoosnovana politicka partija "Preporod Srbije").

Pitanje je kome ce otkinuti glasove kandidatura Milovana Drecuna rodjenog 1957. godine u Vranju u oficirskoj porodici, ratnog izvestaca drzavne televizije u vreme rata sa NATO-om, jednog od prvih osam odlikovanih Ordenom za hrabrost, ili Borislava Pelevica, Arkanovog naslednika u Stranci srpskog jedinstva...? Ako rezim blagonaklono gleda na te kandidature, a nema znakova koji bi govorili kako na to gleda, onda rezim verovatno vidi da se izvestan broj njenih pristalica razocarao i posto ne moze da ih vrati, pusta da oni budu okupljeni oko slabijih kandidata, samo da se ne sliju direktno opoziciji.

Sto se tice kandidature Sulejmana Ugljanina, on je najavio svoju kandidaturu s obzirom na to da se demokratska opozicija vec podelila na dva kandidata, te da ne bi doslo do bacanja bosnjackih glasova". Ukoliko se desi da se opozicija u poslednjem trenutku ipak ujedini, SDAS ce povuci Ugljaninovu kandidaturu i podrzati jednog kandidata. Ugljanin je potvrdio da odrzava kontakte sa srpskom opozicijom ocenjuci ih kao "stalne i kvalitetne".

Kontakti izmedju SPO-a i DOS-a jesu stalni, ali tesko da su kvalitetni.

BUDUCI ILI PROSLI RACUN: Da se sudaraju Nikolic i Milosevic, Mihajlovic i Kostunica, to prosle nedelje nije promaklo nijednom analiticaru. Dok se bitka rezimskih pretendenata odvija u rukavicama, na opozicionoj strani je prosle nedelje vodjen pravi verbalni rat. Portparol Srpskog pokreta obnove Ivan Kovacevic je (12. avgusta) nipodastavajuce negirao rezultate istrazivanja javnog mnjenja koja su zapravo i otkrila Kostunicu kao prosperitetnog kandidata opozicije, s mogucnoscu da osvoji 42 odsto birackog tela, s perspektivom da ide cak i do 50 odsto. I Kovacevic i Vuk Draskovic su u vise navrata ponavljali da Vojislav Mihailovic iza sebe ima 800.000 glasova SPO-a, uz pitanje: "Da li je lakse od 800.000 krenuti ka 1.700.000 ili od Kostunicinih 200.000..."

SPO je nastavio da osnazuje kandidaturu Mihailovica isticuci njegove licne kvalitete ali i sopstvenu izbornu snagu iz koje oni izvlace pravo da istaknu predsednickog kandidata; tvrdeci da predsednicki kandidat SPO-a moze da dobije vise od milion glasova. Sam Mihailovic, upitan koliko ce mu u predizbornoj kampanji pomoci cinjenica da je unuk generala vojske Kraljevine Jugoslavije u otadzbini Draze Mihailovica, odgovorio je da mu to "sigurno nece odmoci", isticuci da je ponosan sto je unuk Draze Mihailovica, da nece mnogo insistirati na tome sta je njegov deda bio, ali ce uvek isticati da je ponosan sto je njegov unuk. Mihailovic je posetio patrijarha i zatrazio blagoslov za svoj predsednicki program, koji ukljucuje i nacionalno pomirenje.

Kostunica, kao i njegova Demokratska stranka Srbije (DSS), najavljuje da ce voditi skromnu kampanju, jer medju bogatima u zemlji, kako je ocenjeno, "nema pristojnog sveta". DSS nece kupovati termine za politicku propagandu na Radio-televiziji Srbije, uz obrazlozenje da bi "bilo necasno dati 3600 maraka za jedan minut". Ovaj predsednicki kandidat ce se usredsrediti na kritiku politike Socijalisticke partije Srbije i njenog lidera Slobodana Milosevica, a nece komentarisati stavove i ocene Jugoslovenske levice, radikala, ni Srpskog pokreta obnove. Ni DSS i Kostunica, kako je receno, nece odgovarati na "niske i sramne napade" drugih stranaka, niti "kopati po tudjem prljavom vesu" i nece biti davana ni lazna obecanja i "izlaz preko noci" iz sadasnje krize u zemlji. Kljucni pojmovi kampanje su ozbiljnost, promisljenost, odgovornost, cestitost, smirenost, solidnost, dostojanstvo, istinoljubivost, skromnost, nepotkupljivost i opsti interes, a Kostunica, kako je ocenjeno, ima sve te osobine.

S obzirom na to da je i rezimska strana podeljena na dve liste, intenzitet tog opozicionog "referenduma" o tome ko ce biti jaci kandidat, moze da se zavrsi i povoljno po opoziciju, samo uz jedan uslov, da iz birackog tela izvuce maksimum i da uz dve opozicione liste okupi dva i po miliona glasova. U suprotnom, moze se desiti da se plati cena nejedinstva.

Ako se ovako nastavi, medjutim, opozicija ce rizikovati gubitak celokupne lokalne vlasti u Srbiji, sto bi mozda moglo negativno da utice na motivisanost biraca u drugom krugu.

LOKALNO LICITIRANJE: Draskovic je ponovio da ce njegova partija na lokalne izbore 24. septembra izaci samostalno, ili u koaliciji sa onim strankama kojima je "obaranje Milosevica, a ne nikoga u opoziciji, jedini cilj", ponavljajuci kolegama iz DOS-a da koje izborne rezultate zele, one od 1990. ili one od 1997. godine, kada je jedino SPO isao samostalno na izbore", rekao je on.

On dosadasnje izborne rezultate 15 stranaka udruzenih u DOS-u licitira izmedju 500.000 i 600.000 glasova, sto je potcenjivanje – zbir najboljih izbornih rezultata stranaka udruzenih u DOS-u prelazi milion. Naravno, u tome ima i signala da se ipak jos pokusava istrgovati.

Predstavnici DOS-a su iskljucili mogucnost zajednickog izlaska na lokalne izbore sa SPO, osim ako ta stranka ne odustane od svog predsednickog kandidata i pristane na 30 odsto mesta na jedinstvenim izbornim listama. SPO se, kako izgleda, nadao da ce na nekom nivou razbiti taj sistem i da ce privuci bar manje ili nezadovoljnije stranke. To se vidi po potezima SPO u Nisu, gde je SPO trazio podelu fifti-fifti, s tim da SPO u svojoj polovini ima DSS i ND, a DS u svojoj ostale stranke.

Predsednik novosadskog Gradskog odbora SPO-a i clan Glavnog odbora SPO-a Stevan Vrbaski izjavio je (11.) da su "pojedine manje stranke" iz Demokratske opozicije Srbije (DOS) kontaktirale ovaj odbor SPO-a u vezi sa zajednickim izlaskom na predstojece lokalne i pokrajinske izbore, da su nudile SPO-u "solidan broj mesta" na zajednickim listama, ali da se vece stranke iz DOS-a protive takvoj inicijativi, jer "misle da su vece i jace". Clan predsednistva mladenovackog odbora SPO-a Tomislav Danilovic izjavio je da ta stranka "hoce i zeli" da na lokalne izbore izadje u koaliciji sa DOS-om, ali uz postovanje rezultata SPO-a iz 1996. godine. Predsednik kragujevackog odbora SPO-a Vlada Mihajlovic pozvao je (11) stranke DOS-a "da ne gube vreme", da zajedno sa SPO-om izadju na lokalne izbore u Srbiji i pokrajinske u Vojvodini, te da "ne slusaju vrhove svojih stranaka i da ih ubede da je jedina dobitna kombinacija – udruzivanje SPO-a i clanica DOS-a. Moglo bi se zakljuciti da tu ima i nesto od onoga "snahu kara cerki prigovara", te da je deo poruke mozda upucen i vlastitoj centrali.

Opozicione stranke u Kursumliji, ukljucujuci tu SPO, najavljuju da ce izaci jedinstveno na lokalne izbore, bez obzira na odluke centrale stranaka iz Beograda.

Beogradski odbor Srpskog pokreta obnove (SPO) pripremio je za lokalne izbore u Beogradu i gradskim opstinama samostalne liste kandidata, ali saopstava da je i dalje spreman za jedinstven nastup sa ostalim strankama opozicije ukoliko one ispostuju izborni rezultat SPO-a iz 1996. i 1997. godine, sto znaci da SPO namerava da "zadrzi Beograd". Predsednik Gradskog odbora SPO-a Miladin Kovacevic, medjutim, i sam je izrazio nevericu u mogucnost zajednickog nastupa SPO-a i DOS-a u Beogradu.

"Vreme istice, a oni koji postavljaju uslove za jedinstvenu listu, morace sami da snose odgovornost za svoj izborni rezultat", rekao je Kovacevic. Upitan o tome kako ce voditi kampanju u Beogradu, gde opoziciji nisu na raspolaganju elektronski mediji, Zoran Djindjic odgovara: "Nismo ni 1996. imali medije, pa smo ipak pobedili..." Odmah zatim podvlaci: "Uostalom mi smo i u Beogradu u opoziciji!"

Upitan da li SPO ocekuje da ce samostalnim ucescem na lokalnim izborima osvojiti vise od ponudjenih 30 odsto mandata koje bi opozicione stranke zajedno osvojile, Kovacevic je rekao da njegova stranka ocekuje "dobar rezultat", ali nije zeleo da ga precizira.

Dodao je da SPO procenjuje svoj moguci izborni rezultat na osnovu "jasne predstave o svojoj snazi", odnosno rezultata na izborima 1996. i 1997. godine, kao i pojedinih istrazivanja javnog mnjenja.Kovacevic je ocenio da "realna snaga stranaka vladajuce koalicije nije zanemarljiva", ali i da je u "stalnom padu".

Potpredsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadic rekao je 11. avgusta da je formiranje zajednickih lista sa Srpskim pokretom obnove (SPO) za lokalne izbore jos moguce, ukoliko ta stranka prihvati predsednicku kandidaturu Vojislava Kostunice, ali da za takvu saradnju nema jos mnogo vremena i dodao da lokalni odbori SPO-a koji zele da nastupe zajednicki sa Demokratskom opozicijom Srbije (DOS) u takav dogovor moraju da ubede vrh svoje stranke...

Petnaest stranaka DOS-a odlucilo je u medjuvremenu da za lokalne izbore, zakazane za 24. septembar, formira samostalne liste na kojima nece biti SPO-a. Nalozeno je da svi odbori stranaka Demokratske opozicije Srbije liste kandidata za lokalne izbore formiraju iskljucivo sa strankama, koalicijama i pokretima koje su clanice DOS-a. Predsednik Demohriscanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batic je 11. avgusta izrazio spremnost da hitno posreduje izmedju DOS-a i SPO-a u dogovoru o zajednickom izlasku na izbore, uz ocenu da "vremena vise nema". Onda je to jos nekoliko puta ponovio. Nije bilo rezultata, a razmenjivana je teska vatra. SPO je 13. avgusta optuzio Demokratsku stranku (DS) da je zabranila formiranje izbornih lista sa SPO-om tvrdeci da je to "posledica skoro svakodnevnih tajnih sastanaka i dogovora Zorana Djindjica sa Slobodanom Milosevicem".

Stvar je vidjena u filmu "Ta divna stvorenja", kada onaj majmuncic drzi orah u flasi, nece da ga pusti, a ne moze da izvuce pesnicu napolje.

Savezni izbori maj '92.

Upisani: 6.848.247; Izasli: 3.833.878; SPS: 1.665.489; SRS: 1.166.933; DZVM: 106831; Ostali: 445.858; Nevazeci 448.779

Savezni izbori decembar '92

Upisani: 6.755.800; Izasli: 4.694.969; SPS: 1.478.918; SRS: 1.024.980; Depos: 809.731; DS> 280.183; DS-RDS: 101.234; DS-RDS-GS: 58.505; DZVM: 106.036; Ostali 575.628

Savezni izbori novembar '96

Upisani: 7.138.309; Izasli: 4.306.883; SPS-JUL-ND: 1.847.898; SRS: 764.353: "Zajedno": 969.215; KV: 57.645; SVM: 81.311; Lista za Sandzak dr Sulejman Ugljanin: 61.500; Ostali: 287.414

Svi predsednicki kandidati

1990.Predsednicki izbori u Srbiji decembra 1990: Slobodan Milosevic (SPS) 3.285.799; Vuk Draskovic (SPO) 824.674; Ivan Djuric (SRSJ/S) i UJDI) 277.398; Sulejman Ugljanin (SDA) 109.456; Vojislav Seselj (GG) 96.277; Blazo Perovic (YU blok) 57.420; Slobodan Mitic (Savez svih Srba) 28.978; Dragan Jovanovic (Zelena stranka) 22.458; Ljuben Aleksov Alen (GG) 19.123; Ljubomir Grujic (GG) 17.675; Milan Lazarevic (GG) 11.034; Tihomir Zivanovic (GG) 9892; Jovan Koprivica (GG) 9677; Miodrag Gojkovic (SSP Zapis) 9262; Tomislav Krsmanovic (PZLJP) 8095; Zivan Harvan (SSP) 7791; Velimir Cvetic (SDPJ) 6575; Milan Mladenovic (GG) 6459; Miroslav Veselinovic (GG) 6180; Nikola Barovic (GG) 5355; Predrag Vuletic (LS) 5019; Ratomir Vojvodic (GG) 4414; Ljiljana Cuic (GG) 3425; Milorad Radovic (GG) 3425; Sasa Goranci (GG) 3409; Nikola Seceroski (GG) 3168; Cedomir Nesic (GG) 2553; Slobodan Rankovic (GG) 2425; Radivoje Sarenac (GG) 1918; Jovan Stojkovic (GG) 1154; Miomir Tosic (GG) 904; Hercen Radonjic (GG) 847

1992.

U prvom krugu predsednickih izbora u Srbiji 20. decembra 1992. kandidati su bili: Milosevic Slobodan (SPS, 2.515.047), Panic Milan (GG, 1.516.693), Paroski Milan (Narodna partija i srpska opozicija, 147.693), Vasiljkovic Dragan (GG, 87.847), Vasiljevic Jezdimir (GG, 61.729), Milanovic Miroslav (GG, 28.010), Perovic Blazo (Demokratska otadzbinska koalicija, 20.326).

1997.

U prvom krugu predsednickih izbora u Srbiji 21. septembra 1997. kandidati su bili: Zoran Lilic (SPS, 1.474.924), Vojislav Seselj (SRS, 1.126.940), Vuk Draskovic (SPO, 852.800), Miodrag – Mile Isakov (Koalicija "Vojvodina", 111. 666), Vuk Obradovic (Socijaldemokratija, 100.523), mr Nebojsa Covic (DA, SSSS, 93.133), dr Sulejman Ugljanin (Koalicija "Lista za Sandzak dr Sulejman Ugljanin", 68.446), Milan Paroski (Narodna stranka, 27.100), Miodrag Vidojkovic (GG, 14.105), Predrag Vuletic (Liberalna demokratska stranka, 11.463), Dragan Djordjevic (Stranka drzavljana Srbije, 10.864), Milan Mladenovic 10.112), Djordje Drljacic (GG, 9.430), Branko Cicic (Partija prirodnog zakona, 7.097), Gvozden Sakic (GG, 3.293), Radomir Tukmanovic (Napredna stranka, 2.647).

1997 – ponovo

U prvom krugu ponovljenih predsednickih izbora u Srbiji 7. decembra 1997. kandidati su bili: Milan Milutinovic (SPS-JUL-ND, 1.665.822), dr Vojislav Seselj (SRS, 1.227.076), Vuk Draskovic (SPO, 587.776), Vuk Obradovic (SDP, 115.850), Dragoljub Micunovic (DC, 86.583), Miodrag Vidojkovic (GG, 29.180), Miodrag Vuletic (LDS) 21.353.

2000.

Do sada su najavljene kandidature Slobodana Milosevica (SPS-JUL-SNS), Vojislava Kostunice (DOS), Vojislava Mihailovica (SPO), Tomislava Nikolica (SRS), Sulejmana Ugljanina (Stranka demokratske akcije Sandzaka – SDAS), Borislava Pelevica (Stranka srpskog jedinstva) i Milovana Drecuna (novoosnovana politicka partija "Preporod Srbije").

Izborni podaci navedeni prema: Goati, Vladimir "Izbori u SRJ od 1990. do 1998 – volja gradjana ili izborna manipulacija", CeSID, Beograd. 1999; "Pregled i analiza izbornih rezultata u Srbiji decembar 1990 – decembar 1997", CeSID, jun 2000, CD predizdanje, Arhiva Dokumentacionog centra Vremena.