Korać: Vanredno stanje da bi se pomoglo istrazi

(iz intervjua potpredsednika Vlade Srbije Žarka Koraća Radiju B92 emitovanom u emisiji "Kažiprst")

B92: Možete li nešto da nam kažete, sada kada je ovo vanredno stanje u pitanju, koliko možemo očekivati da će ono trajati i šta ono konkretno znači kada su mediji u pitanju?

Korać: “Ja sam sinoć imao sastanak sa glavnim urednicima, bio je i vaš glavni urednik, gospodin Timofejev i Veran Matić, i drugi, bila je gospođica Riha, samo sam rekao da mi tražimo podršku medija. Znači, mi ih molimo da ne prenose ove takozvane nezavisne komentatore i naročito ne advokate na naslovne strane, koji su konačno i plaćeni da brane svoje klijente, često laganjem i na sličan način. Mi moramo da održimo jednu veru naroda u to da će institucije pobediti. Ovo je težak trenutak za Srbiju i mi ćemo vanredno stanje isključivo za to da bi se pomoglo ovoj istrazi i ovome lovu na kriminalce, nećemo stati dok to ne završimo. Ja se nadam da će se rešiti uskoro, a što se tiče medija, mi smo ih molili da se oslanjaju na zvanične interpretacije Vlade, da, evo ja govorim, mislim da sam vam dosta stvari rekao, onoliko koliko sam smeo, možda čak i za nijansu više nego što je trebalo. Mi molimo da narod koji, ipak, vidi taj ozbiljan i težak trenutak za Srbiju da ne izgubi veru u to da država može da se obračuna, jer nije to više stvar Đinđića ni ove Vlade, to je pogrešno ako to ljudi tako vide. Godine 1903. u Srbiji su ubijeni, možda je vrlo loša analogija, kralj i kraljica. Do dana današnjeg to svuda, u svim udžbenicima istorije piše, ljudi nisu ni svesni da je ispisana juče jedna strana naše istorije srpske i države Srbije. Dve godine posle promene ubijen je čovek koji je bio motor tih promena i uspešan političar. Nama je potrebna ta podrška medija, i naravno ne radi se o drugome, nego samo o tome da se pokaže neka ozbiljnost u medijima i da nam daju mediji podršku tako da se uzdrže. Neće niko biti osuđen ni u kakvom posebnom zakonu, odmah da vam kažem, mediji će posle toga moći da prave kakve god hoće komentare, znači čim se ukine vanredno stanje, mogu da zovu koga god hoće, advokata, koga god hoće, analitičara, od nekih se meni utroba prevrće, od toga znamo da su plaćeni, korumpirani od kriminalaca. Mi imamo čitave grupe komentatora i advokata koji rade za kriminalce najdirektnije, ne u smislu da ih brane, to je naravno normalno, ali su plaćeni od njih. To je Srbija i to mi, niti možemo, niti hoćemo da sprečimo. Ali, samo ovo jedno vreme dok mi ne dovršimo tu potragu za tim ljudima, videli ste da smo otvoreno tu listu dali, da smo objavili njima rat, da smo pustili njihove fotografije, da na vaše pitanje da li su postojali operativni podaci, ne ovakvi. Mi nismo imali podatke da oni organizuju, kamo sreće da je to neko imao da oni organizuju to ubistvo, a Zoran Đinđić je, toliko puta sam mu rekao da se čuva, on je uvek rekao: ma, hajde. On je bio dosta moderan čovek. I setio sam se, u Nemačkoj smo bili pre oko tri meseca u Frankfurtu, bila je velika dobrotvorna priredba, ja sam to ustvari zamoljen da ga dovedem. Dobio je 25.000 evra za decu i samo zato je bio. Bio je Kol, šetali smo se ulicom on i ambasador naš u Berlinu, mi smo inače svi prijatelji sa studija, naš ambasador Mile je naš drug, on je filozofiju diplomirao, bio je Zoranov kolega na godini, čini mi se, inače jako drag i simpatičan. I šetali smo se ulicom i Zoran odjednom kaže meni: Jao, kako je lepo bez telohranitelja. Idemo ulicom nas trojica, a Nemci mu prilaze, on je bio jako popularan u Nemačkoj što je mene strašno iznenadilo, prilaze mu i traže da se slika sa njima, pa mu žene prilaze, pa ga poljube, volele su ga Nemice. I na toj priredbi je čak i rekla voditeljka, tu je bilo 1.300 najbogatijih Nemaca, bilo je strašno luksuzno, skupljeno je mislim 2 miliona evra za Unicef, gala donatorska priredba za Unicef, voditeljka kaže: e, što su Srbi srećni, imaju zgodnog premijera i znam da je pomenula Karzaia, a i on je, kaže, zgodan, a mi Nemci baš nemamo sreće. Tako je Šredera malo, i tada sam video kako je on bio, bar na toj priredbi, kako je on kratko govorio i dobio, mada je bilo mnogo poznatijih imena i ličnosti od njega, kako je ustvari on prilično popularan u Nemačkoj kod prosečnih i običnih ljudi, to nije politička popularnost, nego onako, ne znam zašto, valjda zato što je izvanredno govorio nemački, što je bio tako mladolik, što je bio živ, ali apsolutno je bio popularan. Strašno sam se iznenadio u sali kada sam video da su ljudi na njega i Helmuta Kola daleko najviše reagovali kad se pojavio, on je kratko govorio, vrlo lep govor je održao kratak na nemačkom, naravno, i video sam da je popularan i sve mi se te slike vraćaju, zato što toliko sam mu puta rekao: čuvaj se, ali on je rekao da ne može da živi tako, da živi u bunkeru.”