Kriza u NATO nakon veta Francuske, Nemačke i Belgije

Odluka Francuske, Nemačke i Belgije da na sednici saveta NATO-a stavi veto na zahtev Amerike da se pruži preventivna vojna pomoć Turskoj, izazvala je ozbiljnu krizu unutar severnoatlanskog pakta. Kako javlja dopisnik agencije Beta Dragan Blagojević, Turska je bila zatražila da NATO razmotri njen zahtev za aktiviranje člana 4. Povelje NATO o preduzimanju mera zajedničke odbrane za slučaj da teritorijalna celovitost i bezbednost neke od članica Atlantskog saveza budu ugroženi. Francuska je u ponedeljak pre podne, kad je isticao rok za prećutnu saglasnost 19 članica NATO, prekinula ovaj postupak, stavivši do znanja da ne daje saglasnost za udovoljavanje zahtevima Vašingtona za pružanje vojne pomoći Ankari. Tome su se potom pridružile i Nemačka i Belgija. Francuska, Nemačka i Belgija su stavile do znanja da bi upućivanje izviđačko-obaveštajnih aviona "AVAKS", razmeštaj sistema "Patriot" za odbranu od raketnih napada i snabdevanje Turske sredstvima za zaštitu od hemijsko-biološkog oružja, značilo da se prihvata ratno rešenje i prejudicira konačna odluka Saveta bezbednosti UN o Iraku. Francuska i Nemačka su obelodanile da rade na zajedničkom planu za snažno povećanje broja inspektora UN i upućivanje nekoliko hiljada "plavih šlemova", uz zavođenje vazdušnog nadzora nad iračkom teritorijom. Pariz i Bon o tom planu nisu upoznale Vašington, a njegov cilj je isti - da se uništi hemijsko-biološko oružje u Iraku i pruži ozbiljna alternativa američkoj vojnoj intervenciji. Podela unutar NATO-a dogodila se na početku odlučujuće nedelje Iračke krize, kada šefovi inspektorskog tima UN treba da podnesu ključni izveštaj u Savetu bezbednosti. Njihova ocena, koja će biti izneta u petak, može dovesti do odluke da Amerika napadne Bagdad.

Američki ministar odbrane Donald Ramsfeld izjavio je u ponedeljak da su Francuska, Nemačka i Belgija napravile grešku blokiranjem planova o odbrani Turske u slučaju rata u Iraku, ali je naglasio da taj potez neće odložiti mogući napad. "Žalosno je što se oni uopšte ne slažu sa ostalim NATO saveznicima" - rekao je Ramsfeld na zajedničkoj konferenciji za novinare sa australijskim premijerom Džonom Hauardom. Upitan da li će potez tri evropske članice Alijanse odložiti mogući napad, Ramsfled je odgovorio: "Ne, zato što će se planiranje odvijati izvan NATO saveza, ako to bude potrebno".

Kako prenosi BBC, podele koje su nastale izmedju Vašingtona, i onog što je američki sekretar za odbranu Ramsfeld nazvao starom Evropom, prete da nanesu trajnu štetu NATO-u. Najveće razlike su se videle tokom vikenda na godišnjoj konferenciji o bezbednosti, održanoj u Minhenu. Ova konferencija obično predstavlja iskazivanje ljubavi medju saveznicima, ali ovoga puta to je bio vikend ispunjen neprijateljstvom. Najpre je nemački šef diplomatije Joška Fišer poručio da ne veruje u razloge za rat, te da ne može da pozove javnost da podrži napad na Irak, na šta je američki sekretar odbrane uzvratio da Nemačkoj neće biti oprošteno ukoliko dodje do najgoreg. Govoreći na zatvaranju minhenske konferencije, američki senator Džon Mekejn je rekao da odluka Nemačke, Francuske i Belgije ne predstavlja kraj severnoatlanskog pakta. Mekejn je istakao da je NATO jači posle pristupanja Poljska, Madjarska, Rumunija i Bugarska. To su zemlje sa kojima smo se ujedinili da bi izvojevali slobodu, rekao je američki senator: “Francusko i Nemačko protivljenje nastalo je iz proračunatog ličnog interesa. Odbijanje da se prihvati rutinski američki zahtev da bude unapredjena odbrana Turske je velika povreda alijansi. Već skoro 3 nedelje, Americi se suprotstavlja nova jednostranost začeta u Parizu i Berlinu. Taj unilateralizam je razotkrio podrugivanje koje postoji u ovim prestonicama prema impolsivnom kauboju u Beloj kući. To predstavlja izveštačen, praznoglav stav i očiti promašaj.  Francusko-nemački unilateralizam će imati dugotrajne posledice na transatlansku bezbednost, jer se može desiti da Irak bude NATO-u, ono što je Etiopija bila Ligi naroda pre 60 godina", rekao je Mekkejn.

Na drugom sastanku Severnoatlantskog saveta u Briselu NATO nije uspio da prevaziđe spor u vezi sa početkom planiranja mera za odbranu Turske u slučaju rata u Iraku, izjavio je zvaničnik Alijanse. "Nema dogovora, a sutra će biti održan još jedan sastanak", izjavio je zvaničnik u ponedeljak koji je želio da ostane anoniman.

Francuska, Rusija i Nemačka žele da pojačaju inspektorsku misiju u Iraku i primijene sva mirovna sredstva u eliminisanju oružja za masovno uništenje koje Bagdad eventualno poseduje, saopštio je u ponedeljak francuski predsjednik Žak Širak.

Širak je novinarima pročitao zajedničko saopštenje posle razgovora u Parizu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji se u nedelju sastao i sa nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom. "Rusija, Nemačka i Francuska podržavaju nastavak inspekcija i suštinsko jačanje njihovih ljudskih i tehničkih kapaciteta kroz sva moguća sredstva u dogovoru sa inspektorima", navodi se u deklaraciji. U teksu se dodaje da rat treba da bude poslednje sredstvo, te da još ima manevarskog prostora pod Rezolucijom 1441 UN i da se rasprava "mora nastaviti u duhu prijateljstva i poštovanja koje karakteriše odnose sa SAD".